Tri učenika kasne na čas engleskog jezika u srednju Tehničku školu u Trsteniku. Kašnjenje, po svemu sudeći nije slučajno, jer kada ih mlada profesorka pozove na odgovornost, jedan od njih upada u žestoku raspravu sa njom. U međuvremenu, drugi neprimećeno dođe profesorki iza leđa, a treći pak mobilnim telefonom snima celu priču, u kojoj profesoricu nekoliko puta zakači po licu zelenom maramom. Odeljenje sa napetim interesovanjem posmatra sve uzbudljiviju situaciju. Posle nekoliko sekundi, drugi mladić iznenada izvlači stolicu ispod profesorke, koja pada na pod, uz glasno kikotanje razreda. Snimak je skoro u istom trenutku postavljen na društvene mreže, a ponižavajuća priča postane javna. Samo je od puke sreće zavisilo što je profesorka prošla bez ozbiljnijih povreda prilikom pada. Ipak za života se neće oporaviti od psihičke traume koju je doživela, iako još dugo vremena treba da radi.
Ukratko, to je priča, a to da je nasilje u školama svakodnevno, sve gore i – da se razumemo – poražavajuće, a među svojim manifestacijama kojima se jedva može upravljati, izazvalo je odziv zajednice kakav nikada ranije nismo iskusili, toliko, da je u početku ovako izgledalo: u ovom trenutku, u krugu prosvetara, čaša se konačno prepunila. Sada nije u pitanju samo ponižavanje njihovih ličnosti, slamanje njihovog autoriteta, potpuno snižavanje njihovog društvenog poštovanja, već je ugrožen i njihov fizički integritet.
Kao što je i jedan dečak iz osnovne škole u Subotici dospeo u neposrednu životnu opasnost, jer je njegova slezina pukla kao posledica nasilja u školi, a kao rezultat „izazova“ društvenih medija. Ovo je ozbiljna povreda, opasna po život. Ukoliko se ne otkrije i ne operiše na vreme (splenektomija ili operacija očuvanja slezine), dovešće do smrti žrtve usled obilnog krvarenja.
U oba slučaja, počinioci su maloletnici, koji će, prema važećem zakonodavstvu, proći bez osobitih posledica za svoje postupke.
Kakvo je čije mišljenje?
Posle incidenta u Trsteniku, prosvetari su predvideli ozbiljnu protestnu akciju, a sindikati su najavili štrajk za prvi decembar. Dan nakon incidenta oglasio se ministar prosvete Branko Ružić. Njegova izjava bi s pravom zaslužila nagradu za lepotu za ogromno lupetanje, da tako nešto postoji. Osim klišea i govornih figura, u njemu je teško pronaći misao koja bi se mogla citirati, pa evo jednog dragulja samo kao ilustracije:
„Učenje i promovisanje prijateljstva, tolerancije i zajedništva vredi mnogo više od tabloidizacije nasilja. […] Sistem je omeđen zakonskim okvirima, ali postoji zbog divnih i plemenitih ljudi u njemu, od najmlađih do najstarijih.“
Ljubivoje Ršumović je poznat i popularan pesnik, između ostalog autor i Bukvara dečijih prava, koja je proteklu deceniju korišćena kao „školsko sveto pismo“. On je odgovorio na ovu neslavnu priču u svom autorskom tekstu na portalu nova.rs:
″Кao starom ironičaru, to mi se učinilo zanimljivom simulacijom antivaspitnog ponašanja, koje će realnost u našim školama i univerzitetima trgnuti iz idi-mi-dođi-mi otaljavanja radnih obaveza i nemešanja u svoj posao. […]Ali, ne lezi vraže, pokazuje se da su tu nepristojnu igranku sa nastavnicom priredili raspojasani učenici, drogirani opijatima, ili osiljenošću i mržnjom prema njenom autoritetu ali i prema autoritetu Tehničke škole u Trsteniku, i najzad prema autoritetu Ministarstva prosvete Republike Srbije!”
Ogorčenje i akcija
U opštem ogorčenju, ponegde su organizovana protestna okupljanja i skandiralo se „Dosta je bilo!“, slogan koji je naziv i opozicionog političkog pokreta, dakle crvena zastava u očima vlasti. Događaji su se ubrzali.
U roku od dva dana, ministar Ružić se oglasio po drugi put i izdao naredbu: „Nema šanse da ne reagujemo na nasilje u školi i da nećemo reagovati. Ova deca, koja su učinila to što su učinila u Trsteniku, moraju biti najoštrije kažnjena! Moguće je i isključenje iz škole.“
Nastavno osoblje dotične škole je to i hop-hop donelo – o kako iznenađujuće! – prejudiciranom odlukom ministra, a krivi učenici su izbačeni iz ustanove. Odluka je daleko od pravosnažne i izvršne. Ovo bi moglo čak i zatvoriti slučaj Trstenik, iako još ima nekih elemenata. Roditelji jednog učenika doneli su neku vrstu „potvrde“ da njihovo dete „pati od psihičkih problema“, i da u trenutku incidenta „nije bio u uračunljivom stanju“, a lokalna policija je materijal predala nadležnom tužilaštvu na dalji postupak. Povređena profesorka je zadovoljna disciplinskim merama izrečenim učenicima, zahvalna je na podršci, ali žali što niko iz odeljenja, koje se smejalo njenom poniženju, nije pokušao da joj pomogne da ustane sa poda. Mora da ostane na bolovanju dva meseca.
Jedan od sindikata najavio je štrajk za prvi decembar u kom traže izmene zakonske regulative protiv nasilja i zarad zaštite nastavnika. U perspektivi je i produženje štrajka i „konkretizacija“. Već se unapred zna da protest neće biti opšti.
Pouke, zaključci
Da li ovi slučajevi imaju neku pouku? Da. To, što se ponovo pokazalo da svako nastavlja da „donosi formu“. Ministar kao da je došao sa druge planete. U vezi dečaka iz Subotice, koji je zbog rupture slezine do kraja života primoran da živi bez ovog organa, sa svojim bogatim optimizmom je izjavio: „Hvala Bogu da se u ovakvim okolnostima ipak sve dobro završilo!“
Sindikat, desna ruka vlasti, najavio je štrajk, ali je kao svojevrsni amortizer u rešenju korišćeno pitanje sistema zarada, na šta je ministar odmah pristao. Ovako je prigušio štrajk.
Prosvetarska zajednica je veoma podeljena, kao i mnogo puta, sigurno će pokazati i sada da ne može/ne usuđuje se/nije sposobna da se založi za smislenu zakonsku primenu.
Roditelji su dokazali da su čak i sopstveno dete spremni da proglase „neuračunljivim“ ako „mogu da ga zaštite“ kao krivca.
Čini se da je protokol koji se odnosi na nasilje potpuno propao.
Pokrajinski sekretarijat za obrazovanje se složio utoliko, da je rekao da je „izrazio zabrinutost zbog sve veće učestalosti nasilja u školama“.
MNS, koji čini značajan broj nastavnika i članova koji su pohađali odsek za mađarski, a u nekim slučajevima stekli i nastavničku diplomu, duboko ćuti, iako nasilje ne štedi ni škole od „mađarskog interesa“ koje funkcionišu u srpskom edukativnom sistemu. Da li je moguće, da im to nisu rekli?
Stop nasilju (Foto: insajder.net)
