Prošle nedelje smo pisali o tome da je Aleksandar Vučić imao loše dane. E pa, sad i mi imamo loše dane. Realnost i postojeći protivnik su se suočili licem u lice. I sada svi možemo da brinemo, ovog puta izuzetno: s pravom.

Kosovski Srbi su sada zaista u nevolji. A zbog ovoga i Srbija, pa i mi kao građani Srbije, makar i posredno. Kosovski Srbi su poverovali da je povređeno i nešto drugo osim njihovog sopstvenog osećanja, kada je Priština pre nekoliko nedelja počela da zahteva zamenu registarskih tablica. Posle su (verovatno na delotvoran nagovor Beograda) predstavnici kosovskih Srba i lideri lokalnih vlasti podneli ostavke na svoje funkcije, da bi izrazili svoj protest. Što je još gore, neko je došao na „sjajnu“ ideju da i srpski policajci napuste kosovsku policiju.

Dosadašnja praksa je bila da nacionalni sastav policije u sredinama koje su takođe naseljene Srbima odražava sastav stanovništva. Ukratko: srpska policija je dežurala u oblastima naseljenim Srbima.

Pa, to je prestalo 5. novembra, kada je policija kosovskih Srba, na sjajan predlog Beograda, skinula uniforme kosovske policije na spektakularnim fotografijama.

Prošlo je nekoliko nedelja u verbalnim prepirkama, a onda se dogodilo ono što se moglo videti još od prvog trenutka: Priština je poslala policiju u područja naseljena Srbima, rekavši da se Albanci koji tamo žive ne osećaju bezbedno. Ovo je odličan izgovor, nema ni govora o nečemu drugom, na kraju krajeva ne postoji država na svetu koja dozvoljava da javni red ostane bez nadzora, pa se u četvrtak uveče albanska policija pojavila u naseljima u kojima žive Srbi. Srpsko stanovništvo je naravno, bilo ogorčeno, počele su demonstracije u severnom delu Kosovske Mitrovice, naseljenom većinski srpskim stanovništvom, došlo je i do eksplozija, usled čega je tamo otišlo još više policajaca. U petak je već bilo ozbiljne tenzije. Kosovske vlasti su u subotu ujutru na srpsko-kosovskoj granici uhapsile Srbina koji je ranije služio kao policajac i bio je jedan od njih šest stotina koji su skinuli unifrome.

Da li je ovo hapšenje moglo biti provokacija sa albanske strane? Naravno.

Da li su Srbi naseli na provokaciju? Nego šta!

I tako su Srbi u subotu zabarikadirali puteve na više mesta u severnom delu Kosova, zahtevajući oslobađanje bivšeg policajca, na šta je Priština poručila da blokade moraju hitno da se uklone, inače će to uraditi specijalna policija. Srbi su time bili još više ogorčeni.

Onda je jedan od političara kosovskih Srba proširio svoju „informaciju“ da je Priština te noći htela da potera Srbe operacijom sličnom operaciji Oluja u Hrvatskoj.

Vučić se u subotu uveče obratio narodu, a suština je bila da će zatražiti od KFOR-a da dozvoli srpskoj policiji i vojsci da se vrate na Kosovo. On je, naravno, dodao i to da KFOR to verovatno neće odobriti.

I to i jeste tako. Iako međunarodni sporazum koji je Srbija zaključila posle NATO bombardovanja (Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN) dozvoljava prisustvo nekoliko stotina (!!!) policajaca i vojnika na Kosovu, međutim, sa strogo definisanim zadacima (deminiranje, održavanje kontakta između KFOR-a i lokalnih Srba, zaštita kulturnih dobara, provera graničnih prelaza). Tada, 1999. godine, Beograd nije iskoristio priliku, a od tada su svi zaboravili na to. Vučićev govor u subotu uveče stoga se može nazvati ne samo nepotrebnim i besmislenim, već i smešnim.

U međuvremenu su se kosovski Srbi smrzavali na barikadama, tu i tamo je poneki pucanj razbio noćnu tišinu, neko je bacio i nešto eksplozivno na jedinice EULEX-a, te je do nedelje situacija već bila napeta do pucanja, čemu je očigledno doprinela i albanska strana sa nekoliko izjava, tipa da će ili oni ukloniti barikade, ili će to učiniti prištinske vlasti.

Vučić je već u nedelju uveče mogao da oseti da je pošteno preterao, jer je u redovnoj izjavi za vanredne situacije poručio kosovskim Srbima da ne bi trebalo čačkati KFOR i EULEX. Međunarodna zajednica je redovno pozivala na mirno rešenje situacije, ovog puta malo snažnije, poručivši Beogradu da ove barikade treba ukloniti.

Nekoliko eksplozija ponovo je uzdrmalo noćnu tišinu, ali se ništa posebno nije dogodilo. U ponedeljak su škole ostale zatvorene u oblastima naseljenim Srbima, ali su blokade na putevima ostale na mestu. KFOR je obećao da neće pustiti albanske specijalce u područja naseljena Srbima.

Vučić je tokom dana u ponedeljak ponovo svedočio da je potpuno nesposoban za ulogu sprskog mesije, tokom još jednog javnog nastupa pozvao je međunarodnu zajednicu na odgovornost, a naravno ni njegova uobičajena kuknjava nije izostala.

Situacija na terenu je, međutim, veoma napeta. I dovoljan je jedan nervozan pokret, dovoljno je da neko izgubi život na jednoj od strana. A onda će biti veoma teško stvari poništiti. Znajući ovo, još je neshvatljivije zašto političari raspiruju vatru neproverenim „informacijama“ iz druge ruke, koje samo služe za izazivanje straha i besa.

Kosovski Srbi su po ko zna koji put prevareni proteklih decenija. Bespotrebno ih potpiruju iz Beograda uz obećanja o zaštiti koju ne mogu da dobiju, umesto da Srbija radi na tome da sa Prištinom pregovara o najpovoljnijim uslovima za njih. Prema mišljenju Rade Trajković, jedne od poznatih političarki kosovskih Srba, oni imaju razloga za strah, jer „od kada je Vučić došao na vlast, prvi put moraju da se plaše svojih“, jer ovdašnje Srbe na barikade teraju „maskirani, naoružani ljudi, koji skrivaju identitet“, a koji ih plaše barem koliko i albanski policajci. Ako to dodatno raspiruju političari izjavama poput one da Priština vojnom operacijom hoće da ih istera iz njihovih domova, onda nas zaista samo sreća može spasiti od još jednog oružanog sukoba.

Rešenje će pak predstavljati pregovori, koji će pre ili kasnije dovesti do prihvatanja da je Srbija zauvek izgubila Kosovo. Možda se ovo igranje vatrom dešava da bi se ovo zamaglilo. I možemo samo da se nadamo da ovog puta neće biti krvi, ako već ne možemo da se nadamo tome, da će neko privesti Vučića pameti.

(U vreme prevođenja ovog komentara, barikade na severu Kosova su uklonjene, ali je tema i dalje ostala aktuelna, prim. ur.)

Barikade na severu Kosova (Foto: glasamerike.net)