Zahvaljujući efikasnim programima vakcinacije, većina ljudi u razvijenim zemljama nikada nije iskusila razaranja epidemija izazvanih bolestima koje se mogu sprečiti vakcinama. Bolesti koje se sprečavaju vakcinacijom u detinjstvu postale su toliko retke da su mnogi ljudi pretpostavili da više nisu neophodne, pa su kao rezultat toga, bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, kao što su morbile,to jest male boginje, ponovo počele da se šire Evropom.
U Srbiji je u periodu od 12. januara do 10. februara registrovano 29 slučajeva u Smederevu, a morbile su se pojavile i u Novom Sadu. Tokom najnovije epidemije u Srbiji, koja je besnela od 2017. do 2019. godine, zaraženo je 5800 ljudi, a umrlo je 15 osoba, od kojih su četiri žrtve bila deca mlađa od četiri godine. Svetska zdravstvena organizacija je nedavno upozorila da bi desetine miliona dece širom sveta mogle biti u opasnosti, jer je zbog pandemije korona virusa mnogo manje ljudi dobilo vakcine protiv malih boginja u poslednje tri godine nego ranije.
U Srbiji opada broj vakcinisanih
I pored toga što je vakcinacija dostupna, ona u Srbiji opada već 10 godina, 2012. je iznosila 90%, da bi za 10 godina pala na 75%. Situacija je najgora u Novom Sadu, gde je MMR vakcinacija protiv malih boginja (morbila), zauški (epidemijski otitis srednjeg uha) i rubeola (ospice) iznosila samo 24,4 posto, u 2021. godini, dok je najmanje 85 posto potrebno za postizanje imuniteta krda.
Prema mišljenju srpskih lekara, postoje dva razloga zašto je vakcinacija u zemlji tako niska: s jedne strane, sve je više onih koji se protive vakcinaciji, a s druge strane, pošto je naziv morbila na srpskom male boginje, mnogi ih mešaju sa ovčijim boginjama i misle da deca ionako moraju da obole, vakcina nije potrebna.
Prema rečima Verice Jovanović, direktorke Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, 2021. godine samo 74,8 posto dece uzrasta do dve godine je primilo MMR vakcinu, a u godini upisa lekari su izvršili ponovnu vakcinaciju 85,8 posto dece.
Male boginje mogu biti i smrtonosne
Morbile, popularno poznate i kao crvene boginje, jedan su od najagresivnijih virusa koji se šire svetom: dok osoba zaražena ebolom može da zarazi još 2-3 osobe u proseku, dotle osoba obolela od morbila zarazi u proseku 12-18 drugih ljudi u svom okruženju. Da nema vakcine, skoro svako dete bi obolelo od morbila, izbijale bi strašne epidemije. Bez vakcine, danas bi na zemlji živeli više od hiljadu puta ljudi sa encefalitisom i oštećenjima.
Dr Gabrijela Muškinja Montanji, pedijatar i neonatolog iz Sente, već četrdeset godina radi u struci. Prema njenim rečima, teško je ubedljivo argumentovati, jer je malo odvraćajućih primera, a javnost malo zna o epidemiji 2017/18. godine.
-Ja sam još imala morbile u detinjstvu, jer tada nije bilo vakcine. U to vreme, epidemije su se javljale svake 2-4 godine i širile se, tako da se imunitet krda razvijao za jednu ili dve generacije. Onda je epidemija izbijala iznova i iznova, jer je bolest veoma zarazna. Period inkubacije morbila je 10-12 dana, kada oči počinju da suze i javlja se blagi kašalj – morbile počinju sa ovim retkim, ne jasno indikativnim simptomima bolesti. Pre osipa, prvo se na sluzokoži usta pojavljuju Koplikove mrlje – to je početak drugog, 3-5 dana prodromalnog stadijuma, koji se nastavlja prepoznatljivim simptomima (kašalj, curenje iz nosa, konjuktivitis). Temperatura može da poraste i pre pojave osipa, a može da pređe i 40 stepeni. Osip se pojavljuje tek 14. dana, a praćen je povišenom temperaturom 3-5 dana, kao i jakim kašljem, curenjem iz nosa, a ponekad i osetljivošću na svetlost. Lice pacijenta nazivamo maskom plača, jer oči suze zbog konjuktivitisa.
Osip se obično prvo javlja iza uha i na pregibima, a odatle se širi na lice, ruke, trup i za tri dana stiže do nogu, a zatim na tim mestima bledi istim pomenutim tempom. U slučaju blažih osipa, klinička slika je takođe blaža, ali u težim slučajevima mogu se pojaviti i krvarenja. Osip na koži je tačan odraz onoga što se u telu dešava na ćelijskom nivou ( na primer u plućima, crevima). Može doći i do upale uha ili pluća, pa čak i do encefalitisa (zapaljenje mozga). Neuhranjeni pacijenti ili oni koji se oporavljaju od teške bolesti, kao i oboleli od raka i odrasli sa AIDS-om su u većem riziku – kaže dr Muškinja Montanji.
Najčešće komplikacije bolesti su pneumonija i upala srednjeg uha, kojima će pacijenti biti skloniji nakon oporavka. Kao posledica infekcije može doći i do slepila i smrti, a kod trudnica povećava rizik od pobačaja i prevremenog porođaja. Virus je pre uvođenja vakcine 1960-ih ubijao 2 miliona dece svake godine.
Ali MMR vakcina nije važna samo zbog malih boginja: zahvaljujući komponenti protiv rubeola, buduće majke više nisu izložene pobačaju izazvanom rubeolom starijeg deteta, oštećenju fetusa, a takođe je eliminisan i rizik od muškog steriliteta izazvanog upalom srednjeg uha.
Najveća zabluda: vakcinacija izaziva autizam
Britanski lekar Endrju Vejfild objavio je svoju studiju u časopisu Lancet 1998. godine, koja se danas u naučnom životu pominje kao najštetnija medicinska prevara prošlog veka. Na osnovu svog istraživanja 12 autistične dece, Vejkfild je prijavio vezu između MMR vakcine i nekih simptoma autizma, sugerišući da vakcina može igrati ulogu u razvoju poremećaja.
Kasnije se ispostavilo da je Vejkfild falsifikovao podatke istraživanja, pa je časopis koji ju je objavio povukao njegovu studiju. 2004. godine je otkriveno i da je britanski doktor imao finansijski interes za otkriće koje je napravio. Vejkfildu je potom oduzeta lekarska licenca. Uprkos činjenici da je prevara otkrivena, teoretičari zavere i antivakseri vole da koriste popularnu zabludu za svoje argumente. Više od dve decenije nijedno naučno istraživanje nije otkrilo neželjene efekte MMR vakcine, ali se pokazalo da se poremećaj autističnog spektra javljao u sličnoj proporciji i među vakcinisanom i među nevakcinisanom decom. U međuvremenu, istraživači su otkrili da je efikasnost vakcine u prevenciji bolesti 95 posto nakon jedne doze i 96 posto nakon dve doze.
Endrju Vejkfild se preselio u Ameriku 2005. godine, gde je svojim knjigama i predavanjima postao jedna od ključnih ličnosti pokreta protiv vakcinacije. 2016. godine je čak snimio i film o svojoj priči – u kome je u glavnoj ulozi, a i režiser je.
Zašto je MMR vakcina dospela na loš glas?
Osim pogrešne predstave o autizmu, na društvenim mrežama kruži još nekoliko drugih vezanih za pomenutu vakcinaciju, koje je Slobodnoj Evropi demantovao pedijatara Nedeljko Radlović, generalni sekretar Srpskog lekarskog društva.
- MMR vakcina sadrži štetne konzervanse – Pedijatar to nije porekao: u ovoj vakcini postoji vrlo mala količina konzervansa, ali bez nje bi mogla biti zaista opasna za korišćenje.
- Bolest je bolje preležati, jer se na taj način jača otpornost organizma – Tokom poslednje epideije morbila u Srbiji bilo je skoro 6000 obolelih, a od morbila je umrlo 15 osoba, odnosno smrtnost je bila 1:300-1:350 što je dosta. U adolescenciji zauške izazivaju komplikacije u vidu upale testisa kod 25 posto dečaka, a trećina njih ostaje zauvek sterilna.
- Vakcine koje se uvoze u Srbiju su slabijeg kvaliteta od onih koje se koriste na Zapadu – Sve zemlje koriste istu vakcinu.
- Vakcinacija protiv bolesti je samo marketinški trik proizvođača lekova – Razvoj vakcine podrazumeva mnogo istraživanja i troškova, ima cenu, proizvođač ima koristi, naravno, ali je u interesu čovečanstva da se koristi jedno od najvećih otkrića u medicini.
Kazna za odbijanje obavezne vakcine se često izostavlja
Prema rečima dr Gabrijele Muškinje Montanji, mnogo pogrešnih informacija se munjevito širi internetom, a laicima je teško da provere njihovu autentičnost.
-Iako mi lekari poričemo da vakcinacija izaziva autizam, iako imamo ozbiljno iskustvo o njenoj delotvornosti, naši argumenti ne funkcionišu uvek. Ne boli čak ni kada se daje vakcina, nema lokalizovanog crvenila i ne uzaziva temperaturu. Retko se može desiti da se dve nedelje nakon primanja doze javi veoma blag konjuktivitis u očima, zatim eventualno blago curenje iz nosa ili da se kod vakcinisanog deteta javi osip sličan ospicama. Nažalost, ima roditelja koji odbijaju sve vakcinacije, što lekar mora da prijavi, kaže lekarka.
Prvu vakcinu deca moraju primiti u uzrastu od godinu do godinu i po dana, drugu vakcinaciju dobijaju kada pođu u školu, odnosno sa 7 godina. Ranije je gornja starosna granica za primanje MMR vakcine bila 15 godina, sada je 18 godina. Roditelji koji ne vakcinišu svoju decu mogu biti kažnjeni novčanom kaznom od 50 do 100 hiljada dinara. Doktorka Muškinja Montanji je već bila penzionisana dve godine kada je dobila svoj prvi sudski poziv kao svedok.
-Ovo je bio prvi i jedini slučaj u skoro 40 godina, da su me pozvali kao lekara, a u vezi sa odbijanjem roditelja da vakciniše dete. Pedijatri su bili dužni da prijave ukoliko dete nije moglo da primi sve vakcine iz opravdanih ili neopravdanih razloga. Morbili se moraju shvatiti ozbiljno, jer tokom prvih 10-12 dana roditelji ni ne znaju za infekciju, dete je u zajednici, a bolest se veoma brzo širi među podložnima. Posebno je opasno za decu mlađu od jedne godine, jer su im disajni putevi uži, a tok bolesti je teži do pete godine. Kod starijih osoba, druge bolesti (imuni deficit, tumor, dijabetes, lečenje steroidima itd.) mogu da imaju ulogu u težini bolesti – kaže pedijatarka.
Sankcionisanje odbijanja vakcinacije se u većini mesta ne praktikuje dovoljno odlučno i efikasno. U Novom Sadu, gde je stopa vakcinacije najniža, 40 od 102 slučaja je na sudu, a odluke su donete u 62 slučaja: novčane kazne su izrečene u 27 slučajeva, oslobađajuće presude su izrečene 13 puta, a predmeti su zastareli u 22 slučaja.
Roža Feher
Podaci Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut o vakcinaciji u 2020. godini
Zajednica MMR vakcinacija (%) MMR revakcinacija (%)
Subotica 96,2 98,6
Bačka Topola 90,9 91,1
Mali Iđoš 97 94
Kanjiža 97 92,2
Senta 99,5 98,9
Ada 100 77,8
Novi Kneževac 87,2 100
Čoka 100 90,8
Novi Bečej 84,4 88,3
Bečej 97,6 98,7
Podaci Instituta za javno zdravlje dr Milan Jovanović Batut o vakcinaciji u 2021. godini
Zajednica MMR vakcinacija (%) MMR revakcinacija
Subotica 90,2 94,5
Bačka Topola 93,2 95,7
Mali Iđoš 92,4 96,2
Kanjiža 99,5 97,4
Senta 97,8 100
Ada 93,4 100
Novi Kneževac 93 83,3
Čoka 95,9 100
Novi Bečej 81,3 82,1
Bečej 96,1 99,7
Morbile (Foto: moravainfo.rs)
