Mnogi su pisali, izgovorili: Odlaskom Ištvana Pastora, završilo se jedno doba u istoriji Saveza vojvođanskih Mađara. Ako se pogleda skoro trodecenijska istorija stranke, dosadašnji period se zapravo deli na dva značajna perioda, jer je Ferenc Čubela samo nakratko vodio organizaciju. A to su epohe obeležene imenima Jožefa Kase i Ištvana Pastora.

Za oba perioda se može reći da su različito kritikovana. U slučaju Pastora, kratkoća vremena očigledno ima značajnu ulogu, pošto će SVM trenutno, zapravo na osnovu izjave izvršioca družnosti predsednika Balinta Pastora, nastaviti otprilike istim putem kao i do sada, bar do sredine sledeće godine.

Ima i onih koji očekuju da će posle vojvođanskih opštinskih izbora, koji se očekuju na proleće i leto sledeće godine doći do sukoba, razmirica, pa i do eventualnog novog raskola unutar stranke, a konstantno teče licitacija za imena različitih potencijalnih i samopredloženih kandidata. S druge strane, mnogi samo odmahuju glavom, govoreći da „ovde nema šta da se vidi“, sve ide po starom, pošto Budimpešta i Beograd, odnosno Orban i Vučić, u svakom slučaju diktiraju tempo i obeležavaju put.

Jedno je sigurno. Kao što postoje izrazite razlike između Kasinog i Pastorovog doba, došlo je i do ozbiljne promene u pravcu, ponašanju i komunikaciji stranke, a u pogledu situacije, a posebno duhovnog stanja mađarske zajednice u Vojvodini, ovog puta je potrebna značajna promena. Pod uslovom i pod pretpostavkom da nov predsednik razmišlja na duže staze u SVM-u i o vojvođanskim Mađarima sposobnim za život.

Jožef Kasa – borac za mir, Subotičanin, opozicija

Jožef Kasa je predvodio SVM u periodu koji se već sada smatra istorijskim. Jugoslovenska država se raspala, Miloševićev režim je vodio ratove, u koje je nasilno uvlačio mađarske regrute i rezerviste, među ostalima, narod zemlje je živeo u siromaštvu, a Šešelj je manjinama nudio sendviče.

U takvim uslovima je uspeo da politizira čitavu deceniju na jedan takav način, da su Subotica (i još neke opštine sa mađarskom većinom) ostale pod kontrolom Mađara. Stao je na čelo majki zabrinutih za živote svojih sinova i otputovao sa njima u Beograd da ih podrži u zahtevu da se mađarski vojnici ne vuku na prve linije fronta. Dodajmo: ne baš uspešno.

Uprava Subotice, koja je tada još imala mađarsku većinu, pružila je ovdašnjim Mađarima ozbiljnu duhovnu snagu da istraju u svojoj domovini. Pored toga, tokom druge polovine 1990-ih, Kasa je hrabro preuzeo partijsko suprotstavljanje huškačkom, nacionalističkom režimu koji je uništavao građane njegove zemlje i na toj funkciji doživeo 5. oktobar, nakom čega je postao potpredsednik Đinđićeve vlade.

Ono što je bacilo senku na njegovu političku karijeru pre su bili događaji iz narednog perioda, kada je već vodio subotičku filijalu Agrobanke. Za njegovo ime su se vezivali sumnjivi poslovi, a na kraju je dospeo u istražni zatvor za vreme Vučićevog deljenja pravde.

Međutim, prema rečima njegovih neposrednih kolega, koliko god da je bio žestok, on je saslušao suprotna mišljenja, prihvatao otvorenu raspravu, a ako je većina imala drugačije mišljenje, on ga je i prihvatio.

Ištvan Pastor – uterivač reda

Zapravo, čim je Ištvan Pastor došao na čelo stranke, počeo je da se pogoršava odnos sa Demokratskom strankom, koja je do tada bila strateški partner, a što je kulminiralo 2010. godine ulaskom SVM u opoziciju u Subotici, to jest potpunim krahom istog, nakon diskretnog prijateljstva sa Srpskom naprednom strankom koja je na vlast došla 2012. godine.

Po svemu sudeći i istorijske okolnosti su doprinele tome da Pastor igra mostobran između Vučića i Orbana, koji su ušli u strateški savez, što je verovatno pozitivna stvar, jer je u osnovi dobro za Mađare koji žive u Vojvodini ako je odnos Beograda i Budimpešte prijateljski.

Loša strana priče je to što je Pastor usvojio stil upravljanja ove dve stranke, njihova rešenja za kontrolu javnog života i uticaj na medije. Sve arbitrarniji mađarski javni život u Vojvodini doživeo je eksploziju 2015. godine, kada je nekoliko vodećih ličnosti zajedno sa delom inteligencije stvorilo Mađarski pokret.

Od tada je, moglo bi se reći, do poslednjeg trenutka postojala prava ili izmišljena crna lista, na kojoj su se pojavljivali „izdajnici“. Oni su ti koji zbog svoje buntovnosti nisu mogli da računaju na bilo kakvu poziciju, tenderski novac, napredovanje, niti mogućnost da govore u medijima i mreži javnih institucija koju na daljinu kontroliše partija. Ni danas to nije drugačije.

S druge strane, treba pomenuti i uspehe. Zahvaljujući podršci privrednom razvoju mađarske vlade, izdvojio se sloj mađarskih preduzetnika, a mnogi ljudi su dobili korisnu pomoć preko Fondacije Prosperitati. Istovremeno međutim, na kraju 2023. godine, činjenica je da je broj Mađara u Vojvodini za deset godina smanjen za najmanje 70 000, što je dovoljan razlog da zazvoni alarm i da se novi lider stranke zamisli o budućnosti.

Lula mira ili asimilacija

Na javnoj raspravi o novom medijskom zakonu, MNS se usprotivio rešenju da, u slučaju manjina, član nacionalnog saveta ne može da bude u upravnom odboru. Kako prenosi Pannon RTV, Erika Kabok je izjavila sledeće: „Mi smatramo, da je, ako je u pitanju malobrojna manjina, veoma teško proizvesti dovoljno intelektualaca da budu članovi nacionalnog saveta i još da bude i drugih intelektualaca, koji bi dobili mesto u upravnom odboru“.

Pa, s tim u vezi, mogu se samo osvrnuti na gore pomenutu crnu listu. Ako me nadležni potraže, u roku od nekoliko dana mogu da sastavim spisak sa imenima najmanje pedeset vojvođanskih mađarskih intelektualaca koji bi na osnovu svojih veština i znanja mogli da obavljaju ove dužnosti u upravnom odboru. Samo što su oni na crnoj listi, jer su u prošlosti kritikovali rad SVM-a.

Broj Mađara u Vojvodini i njihovo psihičko stanje pali su na toliko kritičan nivo, da predsednik tako dominantne političke organizacije kao što je SVM to ne može da ignoriše. Novi lider stranke – bilo da se preziva Pastor, Juhas, Deli ili neki drugi – mora da ponudi lulu mira onima, koji su trenutno isključeni iz javnog života zbog sitnih pritužbi ili drugih stvari, jer jedino tako ova zajednica može da opstane na duge staze.

Naravno, može se nastaviti urušavanje, kao i do sada. Talasi u Budimpešti i Beogradu nosiće partiju još neko vreme. Međutim, onda treba biti svestan toga, da Mađare na duge staze čeka asimilacija i izumiranje. VM4K, centrala stranke i brojni renovirani domovi kulture biće prazni ili će se život u njima nastaviti na srpskom.

Kornel Bajtaji

Mladi Mađari u Vojvodini (Foto: slobodnaevropa.org)