Svakodnevno je iskustvo da tržište potrošačkih društava karakteriše ranjivost potrošača. Za velike međunarodne kompanije posebno važi da imaju finansijski i pravni potencijal, koji ni na koji način nije jednak zaštiti pojedinca. U ovakvoj situaciji, pozicija pojedinačnih potrošača mora biti pojačana različitim pravnim instrumentima u odnosu na trgovce i pružaoce usluga. U tome je, pored uloge države, neophodna i  podrška civilnih organizacija koje štite interese potrošača.

Centar za zaštitu potrošača Senta, može se smatrati uspešnom i aktivnom organizacijom u nacionalnom kontekstu, a koja je registrovana u februaru 2007. godine, kao neprofitna organizacija, koja obavlja poslove od javnog značaja.

-U izmenjenim društvenim i ekonomskim uslovima, sve je veća potreba za zaštitom potrošača. Jačanjem tržišne ekonomije, pojavilo se sve više novih proizvoda i usluga, što je opravdalo organizaciju efikasnijeg zastupanja interesa potrošača – kaže o počecima predsednik, Jožef Molnar Čikoš.

Centar prvenstveno ima za cilj da informiše, obuči i pomogne kupcima i potrošačima – mnogo znači što u timu centra rade inženjeri, ekonomisti, zdravstveni radnici, to jest, centar raspolaže širokim spektrom stručnosti. Centar u Senti održava odličnu saradnju i sa organizacijom za zaštitu potrošača županije Čongrad, zahvaljujući kojoj su i oni upoznati sa situacijom u Mađarskoj i mogu pomoći i onima koji tamo kupuju.

-Bavimo se uglavnom savetima, ali i pomažemo po potrebi: kontaktiramo regionalno nadležnog nadzornika, ali se problemi mogu prijaviti i Ministarstvu trgovine. Mladi su nametljiviji i sve brže rešavaju, stariji ćute i tolerišu probleme. Njih treba nagovoriti da odu i da se žale, ako neko hoće da ih prevari ili ih je već prevario. Još uvek nismo stigli do toga da možemo nesmetano da rešavamo probleme, ali pokušavamo da nađemo zajednički jezik i rešenje i sa pružaocima usluga i trgovcima. Uspevamo u 80 posto slučajeva – tvrdi predsednik Molnar Čikoš.

Centar je prvobitno osnovan da bi zastupao interese potrošača u Senti, ali pošto slična organizacija ne postoji nigde na severu Vojvodine, oni podržavaju i tamošnje potrošače, a imali su klijente i iz Banata i Apatina.

Dosadašnje iskustvo pokazuje da su veći trgovački lanci partneri na reči, ali u stvarnosti ponekad zaobilaze pravila: i dalje postoje problemi sa, na primer, sniženim cenama, jer teže da objasne situaciju na kasi i ubede kupca da greši. Međutim, po zakonu, oni moraju da računaju proizvod po ceni koja je navedena na polici.

-Kupovina preko interneta kod nas nije još toliko rasprostranjena kao na Zapadu. Iznesu paket, mi ga preuzmemo i tek posle vidimo da li je u njemu ono što smo naručili ili da li dobijeni proizvod radi. Imamo pravo da ga vratimo bez objašnjenja u roku od 14 dana, ali to ne znaju svi. Međutim, na kupovine na Fejsbuku ni ne možemo da reagujemo. Obično preporučujemo da kupac uvek istraži firmu koja prodaje ili prodavca, kako bi mogli da prijave ako postoji problem. Postoje problemi i sa bankovnim transakcijama: objavljuju kamatne stope, a tek nakon potpisivanja ugovora postaje jasno koliko je data bankarska usluga zaista skupa. U takvim slučajevima je bilo primera da smo uspeli da postignemo zajednički dogovor. Ima problema i sa uslugama operatera mobilne telefonije, posebno sa obračunom minuta. Veoma je teško uporediti cene telefonskih paketa sa stvarnom upotrebom, to mogu da urade samo u Beogradu, ali baš nisu voljni da pomognu kada ih kontaktiramo telefonom. Ako im pak pošaljemo našu žalbu pismeno u obavezi su da odgovore na nju – podelio je iskustva Jožef Molnar Čikoš.

Javna preduzeća po zakonu predstavljaju drugačiju kategoriju po stavu i saradnja sa njima je često lakša.

-Naši predstavnici su prisutni i u komisijama za žalbe desetak javnih preduzeća u Vojvodini, gde se naši predlozi često prihvataju i donose realne odluke u spornim slučajevima. U Senti su najčešći problemi u vezi sa daljinskim grejanjem. I u Subotici postoje problemi sa tim, ali ne dospevaju do nas, jer mislim da tamošnji građani i ne znaju da postojimo. Inspektorat bi trebalo da proveri žalbene komisije u javnim preduzećima, jer iako je to zakonska obaveza, nemaju ih sva javna preduzeća. U ovim komisijama, jedan član treba da bude predstavnik organizacije za zaštitu potrošača. Potreba za ovim telima je velika – smatra stručnjak.

Centar u Senti ne pruža samo pomoć punoletnim građanima, kada su u pitanju pitanja zaštite potrošača. Oni su jedina organizacija koja predaje i učenicima ovu temu. Krajem februara će po 13. put biti organizovan konkurs za zaštitu potrošača za srednjoškolce, na kom neće učestvovati samo senćanski učenici. Takmičenje je zasnovano na temi nepoštene trgovinske prakse i prava potrošača, a organizatori učenike sa najboljim istraživačkim radom nagrađuju putovanjem.

U Srbiji su u pripremi izmene i dopune Zakona o zaštiti potrošača, jer Evropska unija u Pristupnom poglavlju 28 o zaštiti potrošača i zdravlja, zahteva isti nivo zaštite potrošača u Srbiji, kao i u Uniji. Nove odredbe će prvenstveno pokrivati onlajn kupovinu, transparentno određivanje cena i prava potrošača u vezi sa „besplatnim“ onlajn uslugama.

Centar je otvoren svakog radnog dana od 9 do 12 u kancelariji na adresi Narodne bašte 2 u Senti, ali možete kontaktirati sa njima i putem mejla info@czpsenta.com ili telefonom na 024 227 522 i 064 965 7399.

Roža Feher

Centar za zaštitu potrošača u Senti (Foto: czpsenta.com)