Upozorenja o poželjnom ponašanju tokom letnjih vrućina nikada dosta, ali evo ipak i nekoliko interesantnih činjenica u vezi istih.

Šta je zapravo toplotni talas, prema nauci?

To je produženi period prekomerne toplote, često u kombinaciji sa prekomernom vlažnošću, što sve čini još manje podnošljivim.

A šta je prekomerna toplota?

Ona se određuje vrednostima indeksa toplote. Ovaj indeks, koji je takođe poznat i kao prividna temperatura, je ono kako temperaturu oseća ljudsko telo, kada se relativna vlažnost kombinuje sa temperaturom vazduha.

Šta sa kućnim ljubimcima tokom ekstremne vrućine?

Ako ostaju na otvorenom tokom ovakvih uslova, treba se uveriti da imaju hladnu vodu i mesto zaštićeno od sunca gde se mogu ohladiti. Nikako ih ne treba ostavljati u pregrejanim automobilima, čak ni na kratko vreme.

Zašto ekstremna toplota može biti izuzetno opasna?

Zato što može izazvati grčeve, otok i nesvesticu. Primera radi, prema statističkim podacima, toplotni talasi ubijaju više Amerikanaca nego druge prirodne katastrofe kao što su poplave, grom, tornada i uragani.

Za koga su vrućine naročito opasne?

Mala deca i odrasli stariji od 65 godina u najvećem su riziku od doživljavanja toplotne iscrpljenosti ili drugih komplikacija uzrokovanih ekstremnim vrućinama.

Koja područja su najviše pogođena efektima ekstremnih vrućina?

Urbana područja često imaju više temperature tokom leta, što naučnici nazivaju „urbana toplotna ostrva“. Ovo se događa usled toga što zgrade, putevi i druga infrastruktura apsorbuju sunčevu energiju, a što opet dovodi do viših temperatura.

Šta još mogu da izazovu toplotni talasi?

Mogu izazvati nestanke struje, posebno u onim oblastima koje doživljavaju malopre pomenuti efekat urbanog toplotnog ostrva.

Šta je ono najbolje što možemo da uradimo za sebe tokom toplotnih talasa?

Najbolje što možemo da uradimo je da pijemo puno vode da bi ostali hidrirani i da pojedemo povremeno slanu užinu, ne bi li nadoknadili so koju telo gubi kada se znoji.

Interesantna činjenica takođe, je i to da su muške znojne žlezde aktivnije od ženskih, prema naučnom sajtu MedlinePlus, što znači da se znoje više od žena. To naravno znači i da lakše dehidriraju. Dragi muškarci, ne zaboravite da pijete puno vode tokom leta, čak i više od nas žena! I to što je napisano nije rasno nekorektno, već suva naučna činjenica!

Kako da prepoznamo eventualnu toplotnu isrcpljenost?

Znaci upozorenja toplotne iscrpljenosti uključuju vrtoglavicu, mučninu, povraćanje, umor, jako znojenje. Lečenje se sastoji u tome da se onaj ko sumnja na toplotnu iscrpljenost premesti na hladno mesto, popije puno vode i po mogućnosti stavi hladne obloge.

Da stvar uopšte nije bezazlena, govori i naučna činjenica da kada vaša telesna temperatura dostigne najmanje 40 stepeni celzijusa, vaše telo u tom trenutku gubi sposobnost da samostalno reguliše temperaturu, te dolazi do goreg stanja od gore pomenutog, koje se zove toplotni udar. Znaci istog uključuju grčenje mišića, ubrzan rad srca, povraćanje, crvenilo kože, glavobolju, mentalnu konfuziju i eventualne napade.

A kako se pouzdano zaštititi od svega ovoga?

Osim gore pomenutog, jedan medicinski naučni sajt pominje da treba piti vodu i pre nego što osetimo žeđ. Takođe bi bilo najbolje da tokom ekstremnih vrućina izbegavamo alkohol i kofein. Iako mnogi smatraju da im „poneka čašica“ neće puno smetati ni po vrućini, istina je zapravo sasvim drugačija.

Alkohol podstiče da se tečnost izbaci kroz mokraću, znoj i onda može da dođe do kolapsa usled pada pritiska zbog širenja krvnih sudova i manjka vode, kako kaže doktorka opšte prakse Vesna Marić za BBC.

Svi stručnjaci se slažu sa tim da je leti, po ekstremnim vrućinama najbolje rashlađivati se vodom. Ne treba se naravno nalivati vodom, jer i to može biti opasno, ali kako stručnjaci kažu, dobra hidratacija vodom podrazumeva njeno unošenje u određenim vremenskim periodima. Naš ogranizam ne može da apsorbuje veliku količinu vode odjednom, pa se savetuje da se popije čaša vode od 150 do 200 ml, pa posle dvadesetak minuta još jedna. Ono što malo ko zna, jeste da postoji i trovanje vodom, pogotovo kod starijih osoba, ukoliko se odjednom unese velika količina vode. Doduše, to nije tako čest slučaj, ali ipak postoji.

Stručnjaci takođe savetuju da se tokom vrelih dana piju topli i mlaki napici, jer hladna pića zatvaraju krvne sudove.

Takođe se ne preporučuje kisela voda, osim ako osoba nema nizak krvni pritisak, jer može da stvori kiselost u organizmu.

Kad se sve sumira, po teškim žegama kakve nas ovog leta očekuju, najbolje je hvatati se za flašu, ali sa vodom.

Čovek se rashlađuje na ekstremnoj vrućini (Foto: phys.org)