Konferenciju o stvaranju vrednosti manjina u Karpatskom basenu organizovalo je veće Mađarske akademije Vojvodine 30. novembra 2019. u Novom Sadu. Na manifestaciji su učestvovali predstavnici manjinskih istraživačkih instituta i drugih institucija koje deluju u oblastima sa mađarskim stanovništvom, kao i predstavnici novosadskih i beogradskih institucija koje se bave sličnim aktivnostima.
Među onima koji su stigli iz inostranstva, predavanja su držali Laslo Sarka (MAN, Institut za istoriju, Centar za humanistička istraživanja, Budimpešta, nastavnički fakultet na Univerzitetu Šelje Janoš, odeljenje istorije, Komarno, Slovačka), Ištvan Černičko (Jezički istraživački centar Hodinka Antal, II Rakoci Ferenc Visoka škola Transkarpatija, Beregsas, potpredsednik Transkarpatskog Mađarskog akademskog saveta), Ištvan Horvat (predsednik, Nacionalni institut za istraživanje manjina, Koložvar), Atila Z. Pap (direktor, MTA TK Institut za manjinska istraživanja, Budimpešta) i Gerge Ištvan Sekelj (Institut za politologiju, Univerzitet Babes-Boljai, Koložvar), dok su se među pozvanima iz Srbije našli akademik Tibor Varadi (Srpska Akademija Nauka i Umetnosti (SANU), Odbor za istraživanje manjina i ljudskih prava, Beograd), univerzitetski profesor Žolt Lazar (Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet, Odeljenje za sociologiju), ustavni sudija Tamaš Korhec (Univerzitet UNION – Dr Lazar Vrkatić, Pravni i poslovni fakultet, Novi Sad) i univerzitetski profesor Iren Molnar Gabrić (predsednik, Mađarsko istraživačko naučno udruženje, Subotica)
Govornici su govorili o manjinskim istraživačkim programima u sopstvenim institucijama i/ili zanimljivim, istaknutim istraživanjima svojih istraživačkih grupa. Na primer, među stranim gostima, Laslo Sarka je održao veoma zanimljivu prezentaciju o procesima asimilacije pre i posle 1918.godine u Karpatskom basenu – rekao je organizator Imre Lendak, predsednik Mađarske akademije Vojvodine, koji je naglasio da je savetovanje bilo veoma sadržajno i kvalitetno.
Na kraju konferencije održana su dva paralelna okrugla stola, jedan sa iskusnim direktorima instituta i istraživačima, dok su drugom uglavnom prisustvovali mladi istraživači. Tema oba okrugla stola je bila ista, odnosno razgovor, rasprava o prilikama i izazovima u istraživanju manjina.
U kojoj je meri situacija mađarske manjine u Vojvodini slična ili različita od situacije u ostatku Karpatskog basena?
– Svrha ovog događaja je bila da stupimo u kontakt i razmenimo iskustva, a okruglih stolova pak ta da se raspravlja o tome da li bi ovde trebao da bude osnovan institut za istraživanje manjina. Sada smo videli da u svim ostalim prekograničnim regionima – gde postoji značajan broj mađarskih manjina – funkcionišu ovakvi insituti: u Rumuniji Institut za istraživanje nacionalnih manjina, pod patronatom države, u drugim regionima različito osnovanih fondacija i finansiraju se na različite načine, ali postoje svuda. Želeo bih da naglasim govor Lasla Sarka, koji je govorio o dobroj situaciji u visokom obrazovanju manjina i istraživanju iste u Slovačkoj. Slična je bila i prezentacija Ištvana Horvata o aktivnostima Nacionalnog instituta za istraživanje manjina, Koložvar, koji je osnovala i finansirala država, kao i prezentacija Ištvana Černička o projektima jezičkog istraživačkog centra Hodinka Antal u Beregsazu. Sa ove tačke gledišta, mi predstavljamo izuzetak, jer nemamo institut koji bi bio specijalizovan za istraživanje manjina. Međutim, Vojvodina je jedno multietničko i multikulturalno okruženje u kome bi, na osnovu onoga što se moglo čuti na okruglim stolovima, bilo prikladno osnovati jedan ovakav institut. Ovo su podržali i naši predavači, koji su rekli da skoro jedna trećina stanovništva u Vojvodini pripada nekoj nacionalnoj manjini.
Šta je cilj, stvoriti jedinstveni multietnički institut ili bi svaka manjina osnovala svoj?
– Govornici iz inostranstva su jasno sugerisali da bi bilo mnogo politički korektnije i lakše prihvatljivo rešenje ne odvajati manjine. Istraživački institut za manjine bi trebalo osnovati u okviru geografskog regiona, odnosno u vojvođanskom regionu. Dakle, njegove aktivnosti ne moraju da pokriju celu Srbiju, s obzirom da u Beogradu srpska akademija nauka i umetnosti ima odbor za istraživanje manjina, a postoji i nekoliko instituta društvenih nauka koji se takođe bave istraživanjem manjina. Ali mi smatramo da bi istraživanje manjina u Vojvodini trebalo (pre svega) da rade vojvođanski stručnjaci, pa bi zato bilo razumno osnovati jedan vojvođanski institut. Na okruglom stolu je rečeno da bi bilo idealno da se institut osnuje u formi koja bi bila trajna, a u tom cilju, prema rečima gostiju, bilo bi uputno osnovati ne civilnu organizaciju, već instituciju osnovanu od strane države, čije bi istraživačke aktivnosti pokrivale sve manjine u regionu.
Da li ste u tu svrhu kontaktirali i predstavnike drugih manjina u Vojvodini?
– Ovo bi trebao biti jedan od narednih koraka. Ovo se još nije dogodilo, ali je iz onoga što su strani gosti rekli upravo postalo jasno da postoji potreba za tim. Bilo bi logično kada bi ovaj institut osnovali zajedno sa ostalim nacionalnim manjinama, budući da je potreban određeni broj istraživača, menadžera i administrativnog osoblja, da bi se to ostvarilo. Poslednje, ali ne najmanje bitno, bila bi potrebna podrška države, u ovom slučaju pokrajine Vojvodine, kao osnivača.
„Amaterizam je utisnuo pečat i u rezultate“
„Nacionalni Ssvet mađarske nacionalne manjine nije moglo ili nije želelo da preuzme organizaciju i koordinaciju istraživanja, zato se oni i dalje atomiziraju i nemaju jasne ciljeve“ – izjavio je ustavni sudija Tamaš Korhec Čaladi Ker-u. Naslov predavanja Tamaša Korheca je bilo Istraživanje manjina u Vojvodini u oblasti prava i političkih nauka, a u svom radu je pokušao da sumira šta je karakteristično za manjinska istraživanja u oblasti političkih nauka i prava u Vojvodini i koji su njihovi rezultati.
Šta se uopšteno može reći o karakteristikama i rezultatima istraživanja manjina u Vojvodini?
– Za istraživanja je bila karakteristična činjenica da su ih uglavnom obavljale osobe vojvodjanskog ili nacionalnog porekla, ali je većina istraživanja rađena van visokih škola i naučnih ustanova. Ovaj amaterizam je utisnuo pečat i u rezultate, jer je prirodno okruženje za istraživanje upravo na univerzitetima i akreditovanim istraživačkim institutima. Često samo ovakve institucije i mogu konkurisati za finansiranje ovakvih istraživanja. Delom je ovo i posledica činjenice da su se naučne publikacije u prestižnim časopisima,u kojima se sumiraju rezultati istraživanja retko pojavljivale na svetskim jezicima, a ovo određuje da li jedno istraživanje dostiže prag naučnog javnog mnjenja – odgovorio je Tamaš Korhec.
U rezimeu se navodi da su „istraživači istraživanje atomizirano sproveli, raspršeno, bez odgovarajuće koordinacije i saradnje.“ Šta bi mogao biti razlog za to i da li je ovo jedinstven slučaj ili ovakvo iskustvo postoji i u različitim temama i područjima u Srbiji?
– Sve ovo je povezano sa već gore pomenutim nedostatkom institucionalizovanog istraživanja. Vojvođanski praktikanti koji se bave manjinama u pravu i politologiji nisu u tom položaju da uspešno utiču na to za kakvu vrstu naučnog projekta se aplicira, recimo Pravni fakultet Univerziteta u Novom Sadu ili Fakultet političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Shodno tome ili iz sopstvenih resursa istražujemo nama bliska pitanja ili kroz partnerstvo pokušavamo dobiti neku podršku iz Mađarske. Mi imamo udruženja osnovana u naučne svrhe, ali nijedno nema stabilno finansiranje niti je pod pokroviteljstvom neke druge organizacije. Nacionalni savet mađarske nacionalne manjine nije moglo ili nije želelo da preuzme organizaciju i koordinaciju istraživanja, stoga se ona i dalje atomiziraju i nemaju jasne ciljeve, iako bi itekako bilo tema za istraživanje, teme su već na stolu, a rezultati istraživanja mogu čak dati i važan doprinos političkom odlučivanju.
Koji je razlog što se publikacije zasnovane na istraživanjima relativno retko navode u relevantnoj literaturi?
– To sam već dotakao. Naučne publikacije koje nisu objavljene u vodećim naučnim časopisima ili od strane vodećih izdavača u zemlji i inostranstvu, ne izazivaju naučni interes. Ja bih otišao i dalje, a to se redovno i događa, budući da ni israživači na istu temu nisu upoznati sa radom jedni drugih, pa često ni ne znamo da li je neko objavio nešto značajno na tu temu. U ovoj tački se najviše vidi nedostatak institucija, mane fragmentiranih amaterskih istraživanja i problem nedostatka prestižnih publikacija.
Koji su to predlozi čijim sprovođenjem u delo bi se podigao nivo, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta?
– Da bi se pomerili sa trenutne tačke, potrebno je mnogo toga. Podaci javnog tela Mađarske akademije nauka svedoče o tome da naš naučni intelekt bolno stari, a to se odnosi i na istraživače manjina. Da ovaj proces ne bi doveo do prirodnog izumiranja, bilo bi neophodno zainteresovati mlade za naučna istraživanja, kao i svojevrsni model karijere ovde, kod kuće. Ovde ne govorimo o masama, ali na konferenciji Mađarskog naučnog studentskog kruga studenata u Vojvodini, na master i doktorskim studijama, još uvek ima mladih, blagoslovenih naučnim znanjem i zanimanjem za društvene nauke. Njih bi neko trebao da skupi i da im ponudi predvidive mogućnosti karijere. Iako MNT ima Varadi stipendiju, čime u najboljem slučaju možemo ohrabriti naše mlade da nastave školovanje, ali ne možemo generisati istraživanja i graditi istraživačke karijere. Ovo bi zahtevalo organizaciju i institucionalizaciju istraživanja manjina, a za to je državni, akreditovani institut za manjine od suštinske važnosti. To smo zaključili i sada, na međunarodnoj konferenciji, a i toliko puta u prošlosti. Međutim, ovo zavisi od volje kreatora politike, s obzirom da mađarska zajednica u Vojvodini sada ima ogromne izvore podrške u svojoj matičnoj zemlji. Mi, praktični naučnici smo najviše sposobni za to da procenimo stanje i sastavimo profesionalno pouzdane preporuke. Nulti korak je odluka o tome da li uopšte treba da postoji akreditovani istraživački institut za manjine? Tek tada možemo razgovarati o obliku implementacije, podršci, konkretnim istraživanjima. Ja sam načisto sa tim da intelektualci i nauka – pre svega društvene nauke – gube svoju političku težinu i značaj ne samo u Srbiji i Mađarskoj, već i u svetu. Ipak verujem da i aktuelni političari mogu imati koristi od istina zasnovanih na nauci, budući da se virtuelna stvarnost ipak samo na određeno vreme može distancirati od objektivne stvarnosti. Drugim rečima, političar će i dalje biti u stanju da efikasno mobiliše građane i dobije podršku ako je kreirana stvarnost u govornom odnosu sa materijalnom stvarnošću, jer se sve i dugoročno ne može uvek postići jakom i veštom komunikacijom.
Imre TOT
Potencijalne teme za Institut za istraživanje manjina Vojvodine
- Emigracije i imigracije, dvojno državljanstvo, ažurni podaci o migracijama
- Socijalna stratifikacija, diskriminacija i marginalizacija
- Načini jačanja i promovisanja „slabijih“ identiteta u slučaju mešovitih brakova, slabljenja identiteta i dualnog identiteta
- Demografija, samoreprodukcija manjinskih zajednica
- Uporedna istraživanja za međunarodne (manjinske) projekte
- Samo-dokumentovanje
- Upotreba medija
- Ne postoje detaljne statistike o obrazovnom sistemu – postoje takve informacije koje će se izgubiti ako odmah nešto ne preduzmemo, na primer školovanje na Pravnom fakultetu od 1970. godine
- Ankete
- Istraga pravnih postupaka koji uključuju manjine
Prevela: Ljudmila Janković Gubik
