Izuzetno je nerazumljivo i zabrinjavajuće, da Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji je imenovao Korheca za ustavnog sudiju, Nacionalni savet Mađara (NSM), čiji je Korhec bio predsednik, i Mađarski pokret, u kome je dugo predsedavao, a koga direktno pogađa optužba za separatizam: ćute.
U izvitoperenom političkom okruženju, ne može se znati dokle može da se degeneriše optužba koja evocira devedesete godine prošlog veka.
Vjerica Radeta, potpredsednica Srpske radikalne stranke (SRS), na konferenciji za štampu stranke 13. avgusta, oklevetala je Tamaša Korheca, ustavnog sudiju, člana Ustavnog suda Srbije – pošto je sa još dvoje kolega sudija, Snežanom Marković i Vladanom Petrovom donetom odlukom odbacio peticiju radikalne stranke o legitimnosti izbora – da služi stranim interesima, kao i da je nostrifikovao univerzitetsku diplomu i doktorat na za ovo neovlašćenom univerzitetu i da je tako kršeći zakon postao član Ustavnog suda.
Prema rečima Radete, Korhecovo imenovanje 2016. godine na devet godina, nije smelo da se dogodi samo zbog toga, jer je Tamaš Korhec kao kopredsednik Mađarskog pokreta (MP) bio vodeća ličnost u političkoj organizaciji koja prema svom programu radi na obnovi Velike Mađarske, a time i na pripajanju Vojvodine Mađarskoj.
Nečuvene izjave, koje – izgleda – nisu bile u stanju da izazovu bučne proteste novinara i političkih organizacija vojvođanskih Mađara.
Možda imamo mnogo važnijih stvari od toga, nego da se bavimo podsticanjem radikalne stranke koja je ispala iz parlamenta, ali je i dalje ostala uticajna, iako je to iritantna i gruba insinuacija koja takođe ide u smeru jednog od dominantih članova naše zajednice, a posledice ovog su nesagledive.
Izuzetno je nerazumljivo i zabrinjavajuće, da Savez vojvođanskih Mađara (SVM), koji je imenovao Korheca za ustavnog sudiju, Nacionalni savet Mađara (NSM), čiji je Korhec bio predsednik, i Mađarski pokret, u kome je dugo predsedavao, a koga direktno pogađa optužba za separatizam: ćute.
Štaviše, ne može se naći nijedan takav vojvođanski medij koji je barem pomenuo ovaj slučaj.
Iako se još uvek dobro sećamo tih vremena, kada su Milan Paroški, Slobodan Milošević i drugi, slično, s neba pa u rebra, u delirijumu izjavljivali – na primer o 20.000 mađarskih izbeglica iz Vojvodine, koje lično premijer Arpad Genc (šic!) obučava za specijalne terorističke akcije – rodili strastvene pisane odgovore u vidu članaka u Mađar Sou i drugim novinama.
Šta bi im sada iščupalo reči?
Odneo đavo šalu, ako se samo onda zalažemo za člana naše zajednice, ako se u potpunosti možemo identifikovati sa njegovim moralnim odlukama i političkim odlukama.
Jer sve ono što je Korhec uradio ili nije uspeo da uradi, što svedoči o njegovoj političkoj kratkovidosti, ljudskoj slabosti ili eventualno o lošoj proceni situacije, sada je malo važno. Zbog svega ovoga niko neće postati revizionista, sa kojom mišlju mađarska vlada koketira i zeza se, ali to ne misli ozbiljno.
U svakom slučaju, trebalo bi pažljivo razmotriti da je predstavnik one stranke optužio Tamaša Korheca za otuđenje, kršenje zakona i napade na Srbiju, iz koje je izrasla Srpska napredna stranka, a koja – istina velikim delom zahvaljujući radikalima – neguje tako srdačne odnose sa neliberalnom mađarskom vladom.
Jednog člana naše zajednice su oklevetali, protiv njega je tekla takva kampanja, za koju se ne može znati gde će se završiti u ovako isrivljenom političkom okruženju. Međutim, optužba se ne tiče samo njega, već i političke organizacije kojoj je ranije predsedavao i nema nikakve garancije, da neće preći i na sve nas.
Arpad Kočiš (Slobodna reč)
Tamaš Korhec, naslovna fotografija: MP
