Epidemija je u našu zemlju ušla pre devet meseci. Rekli su da ne treba da se plašimo, a posle samo par dana da je vreme da se tresemo od straha. Zatvorili su nas, zaključali su nas, rekli su da se strpimo malo, odmah će sve da reše, brzo će svemu doći kraj, samo da budemo malo strpljivi.
Bili smo strpljivi. Sedeli smo kod kuće, čekali smo. Čekali smo, da sve brzo prođe, da ponovo možemo da vidimo svoje roditelje, decu, rođake, da odemo na misu, da izađemo na groblje. Izgubili smo gotovo svaku nadu.
Čekali smo, da reše stvari, kako su i obećali, da pronađu lek, da eksperimentišu sa vakcinom, da održe zdravstveni sistem kako se ne bi srušio.
Kao što danas vidimo, od svega ovog se retko šta ostvarilo.
Lekari su takođe savetovali ženama da je bolje da ne zatrudne, jer sada nije vreme za rađanje dece. Srećom, ovaj savet mnogi nisu poslušali, broj novorođenčadi nije opao. Na beogradskoj klinici Narodni front je rođen rekordni broj beba.
U svemu lošem ima nešto dobro. Jer mora da bude. Mora. U ovih devet meseci, to dobro čine novorođene bebe. One su čudo, one daju nadu. Za to, da imamo zašto da ustanemo ujutro, da odemo da radimo, da budemo dobri i srećni, da dajemo, da volimo, pa čak i da očekujemo.
Želim da u 2021. godini ni za trenutak ne izgubimo nadu!
Žaklina Vigi Žoldoš (Slobodna reč)
Prevela sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Zaštitna maska na božićnoj jelci, naslovna fotografija: Pixabay
