Tek što se osušilo mastilo na dokumentima koji beleže rezultate junskih izbora, a predsednik je već najavio da će sledeće godine, 2022. biti još jedno glasanje. Iako se već tada činilo da to nema nikakvog smisla, međutim, detaljna analiza situacija pokazala je da bi to moglo biti presudno za najnovijeg mutanta nekadašnje crveno – crne koalicije, da građani što pre ponovo izađu na birališta.
Vladajućem režimu je pandemija dobro došla, jer na sve strane može da dokazuje, da čini sve moguće napore da podigne životni standard stanovništva, ili barem da održi dostignuti nivo i spase živote kroz napredak postignut u nabavljanju vakcina. Ovo potonje teško da može da bude dovedeno u pitanju, s obzirom da su čak i u EU priznali izvrsne rezultate postignute na ovom polju.
S druge strane, ako režim želi da ostane na „tronu“, teško da može da sedi na lovorikama, jer je opozicija sve glasnija, pa se čini da i kod nas može da se ostvari mađarski primer. Odnosno, oni koji su istisnuti iz parlamenta ostavljaju po strani svoje ideološke i sve druge razlike i ujedinjuju se protiv novog titoističkog režima. Prema nekim znacima, ovo neće tako lako ići, jer su se oni koji su nekada bili na vlasti (Demokratska stranka, Srpska demokratska stranka, Srpska radikalna stranka…) povukli na margine političkog života, pa spadaju takoreći u kategoriju „otpisanih“.
Sa pravom se može postaviti pitanje: šta je dovelo do toga da se sadašnja opozicija pocepa do ovih razmera? Pa – očigledno je – da je glavni razlog to, što su vođe stranaka, vođene svojom sujetom, iskopale tako dubok jarak oko sebe, da čitava brigada putara ne bi mogla da ga napuni ili premosti u dogledno vreme.
Običaj onih koji su akteri političkog života je da uvek negde drugde traže greške i uzroke kraha, iako je i relativno novija istorija Srbije pokazala da ako pometu prvenstveno ispred sopstvene kuće i pokušaju da održe red, imaju mnogo više šanse da niknu iz pepela.
Još uvek se sećamo da je poslednjih godina prošlog veka i Milošević ismevao opoziciju, kao i oni koji su sada na vlasti – a koji potiču iz tih vremena. Naposletku je prevashodno pod vođstvom tragično nastradalog Đinđića srušena dominacija jedne od najmračnijih figura u srpskoj istoriji. Tada su se okupili u DOS-u, i u cilju konačne pobede progutali šta su imali jedni protiv drugih, i pozivanjem krajnje nezadovoljnih ljudi na ulice, iz temelja su poljuljali diktaturu.
I ovoga puta je tačna izreka da pametan uči iz tuđih grešaka, a budala ni iz svojih ne. Odnosno, oni koji se izjašnjavaju kao „echte“ (prave, prim.prev.) demokrate (a koji ne?!) gotovo da preziru iskustva svojih uspešnih prethodnika, i umesto da teže postizanju zajedničkog cilja, oni se međusobno podbadaju. Na najveću radost onih na vlasti. Premda bi u nevolji trebali da drže jedni druge za ruke, a ne za grla.
Međutim, postoje naznake da je stvarna i iskrena saradnja opozicionih partija još uvek jako daleko. Izgleda potpuno logično da su Vučić i njegova svita toga konstantno svesni, i baš tim planiranim budućim izborima nastoje da zabetoniraju svoju vlast, jer ako bi se – nekim čudom – političke partije istisnute iz parlamenta sporazumele, nomenklatura koja je sada na vlasti bi na neko vreme morala da se oprosti od plišanih stolica. To se, sa druge strane, verovatno neće uskoro dogoditi, jer čak ni lupom nije moguće sada u redovima opozicije pronaći tako harizmatičnog pojedinca kao što su to bili Đinđić ili Pajtić. Oni koji su i u ranijoj vlasti bili na pozicijama predsednika, ministara itd. se (dugo već) bave kontinuiranim poboljšanjem sopstvene finansijske situacije, to jest, njima je stalo do prikupljanja bogatstva po svaku cenu, pa i eventualno osvajanje moći takođe podvrgavaju ovom cilju. Međutim, narod koji je koalicija bilo koje boje prezrela, mnogo je naučio iz nedavnih događanja, i vremenom se pokazalo da ga je sve teže „privoleti“ uz sebe besmislenim, ali glasovitim patriotskim govorima. Najbolji dokaz ovoga je sudbina Srpske radikalne stranke i njenog lidera. Danas je ovaj nekada poštovani vođa, onaj koji je obećavao sendviče, tako nisko potonuo, da Rada Trajković, jedna od kandidatkinja na nedavnim izborima na Kosovu, koju takođe traži Hag, nije dobila nijedan jedini glas tamošnjih Srba.
U ovakvim okolnostima, lako bi se moglo dogoditi da opozicija, koja teži vlasti, ali se razvlači na sve strane, neće imati teorijske šanse da smeni trenutnu garnituru na vlasti. Naročito ako „petlovi“, koji sebe zamišljaju kao vođe budu čuli samo kukurikanje na svojoj gomili smeća.
Mihalj Bot (Slobodna reč)
Prevod sa mađarskog jezika: Ljudmila Janković Gubik
Izbori, glasanje, naslovna fotografija: Pixabay
