Direktan povod za pisanje ovog članka sam našla u razgovorima sa ljudima koje sam sretala poslednjih meseci, poznatih i nepoznatih.
Ako se bilo ko nađe u ovim redovima koji slede, ja ga molim da potraži pomoć.
Depresija je jedna veoma ozbiljna bolest. I ne leči se travama. Leči se kombinovanim metodama, jer je bolest duše, pa ona prvenstveno treba da se leči. Priče tipa, lopatu u šake i sve će da izađe, ne piju više vodu. Ne u 21. veku, gde su ljudi totalno pogubljeni. Elem.
Šta god mislili o SZO (Svetskoj Zdravstvenoj Organizaciji), statistike im nisu loše, čak su iznenađujuće dobre, osim kad njima drugačije pogoduje, a to je jedna sasvim druga priča.
Naime, po podacima pomenute organizacije, depresija je do 2020. godine postala vodeći uzrok smrti i onesposobljenosti u ženskoj populaciji, a posle kardiovaskularnih oboljenja drugi uzrok smrti u celokupnoj populaciji. Oko 450 miliona ljudi u svetu boluje od depresije, a više od dve trećine samoubistava izvrše osobe koje se nalaze u teškoj depresiji. U Srbiji minimum 250.000 ljudi ima neki od simptoma depresije: neraspoloženje koje traje nedeljama i mesecima, nemogućnost odlaska na posao i obavljanje osnovnih dnevnih aktivnosti, nedostatak sna ili stalni strah.
Uh, pa nije baš neka ohrabrujuća vest. Ali je tako.
Kao niz psihofizičkih poremećaja, depresija je stanje koje karakteriše poremećaj raspoloženja. Potištenost, tuga, nervoza, iscrpljenost i umor. Svaki čovek se ponekad ovako oseća, ali ovakvo raspoloženje prođe za nekoliko dana. Depresija je mnogo više od žalosti i očaja, ona traje najmanje nedelju dana i potpuno preuzima kontrolu nad životom. Utučenost je prisutna većinu vremena, a sve stvari koje su obično podizale raspoloženje više nemaju pozitivan uticaj. Kod čoveka koji pati od depresije može se promeniti način razmišljanja. Svet se vidi drugačije, obično u negativnom svetlu, utiče na porodični i profesionalni život, tako da može da prouzrokuje socijalnu izolaciju. Može da se krije iza osećaja iscrpljenosti, a često je maskirana drugim smetnjama, kao što su hronična anksioznost ili poremećaj u ishrani.
Sve ove informacije možete naći na zvaničnom sajtu SZO. Zanimljivo je kako pored ove jadne pošasti koja je nekako rešila da nas satre, ovakve informacije prolaze nezapaženo. Kako je nejasno koliko će problema biti kada se sedamnaesti pik osamdesetipetog talasa završi. Oni koje nije pobio virus, mentalno, fizički, ostaće nekako osakaćeni. Pa je onda najveće pitanje da li će populacija koja će ostati živa posle završetka Trećeg svetskog rata (da, u toku je izgleda i to na najperfidniji mogući način), biti u stanju da nadomesti te nepostojeće udove i da dovede svet u normalu.
Pa, zavisi ko preživi. Ako prežive političari, ugasismo. Srpski, oštro, surovo, ali tačno.
Dr Elizabeth Reichert, asistent profesor na psihijatriji i Bihejvioralnim naukama na Stenfordu, direktorka Klinike za pedijatrijsku anksioznost i traumatski stres, kaže da je u ovom periodu sasvim normalno osećati određenu brigu, strah, tugu, s obzirom na potpuno promenjene socijalne navike i izolaciju. Kada smo suočeni sa krizom koja preti našem zdravlju, bezbednosti i životu, može biti normalno osetiti strah i anksioznost. Ovo su prirodne odbrambene reakcije našeg tela na opasnost i nesigurnost. Međutim, mnogi ljudi sada imaju problema i sa apetitom, snom, odnosima sa drugim ljudima, problem sa koncentracijom i fokusom, razdražljivi su, frustrirani i tako dalje. Sve u svemu, u redu je sada ne osećati se sasvim „ok”, U redu je čak i to da osećate da niste sasvim „svoji”. Međutim, ako uočimo da se ovi simptomi produbljuju i onemogućavaju nas u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, vreme je da potražimo pomoć. I to pre nego li se cela priča pretvori u nešto što je mnogo teže lečiti kasnije.
Prema američkom Nacionalnom institutu za mentalno zdravlje, vreme je da hitno potražite pomoć ako uočite jedan od ovih simptoma.
Beznađe
Osećaji poput frustracije, tuge i žaljenja su jednostavno deo palete ljudskih osećanja. Svako ih ponekad oseti. Međutim, beznađe koje postane neumoljivo, odsustvo bilo kakvog podsticaja da se krene napred i nemogućnost da se vidi išta izvan bola su glavni znaci depresije.
Nemogućnost koncentracije
Svi smo mi iskusili momente kada jednostavno zaboravite nečije ime ili stavite ključeve od automobila u frižider. Ima dana kada smo svi nekako rasuti, pogubljeni. Međutim, depresija uključuje nedostatak koncentracije i poteškoće u donošenju odluka koje utiču na radni učinak i druge odgovornosti. Tako je moguće da osobe koje imaju depresiju počnu da prave više grešaka na poslu ili jednostavno ne odu na posao, jave da su bolesni.
Neobjašnjivi bolovi
Decenijama je već poznato da depresija nije samo mentalni poremećaj. Dokazano je da ima i fizičke manifestacije. U studiji objavljenoj u medicinskom časopisu Dialogues in Clinical Neuroscience, čak 69 posto osoba koje su zadovoljavale kriterijume za depresiju, konsultovalo je lekara zbog bolova. Poremećaji raspoloženja se mogu pojaviti sa iznenađujućim simptomima, poput nadimanja, bolova u leđima ili bolova u zglobovima. Treba obratiti pažnju na neobjašnjive bolove.
Apatičnost u vezi sa stvarima koje ste voleli da radite
Možda ste osoba koja voli filmove, muziku, ples. Ali u zadnje vreme niste zainteresovani za ove aktivnosti. Čak i kada primorate sebe da se bavite ovim nekada omiljenim aktivnostima i hobijima, oni vam ne pružaju toliko zadovoljstva kao nekada. Studija naglašava da je ova vrsta apatije prema stvarima koje su vam nekada donosile radost ni manje ni više nego crvena zastavica za depresiju.
Zloupotreba alkohola i droga
Prema Američkom udruženju za anksioznost i depresiju (ADAA), oko 20 posto Amerikanaca sa anksioznošću i poremećajem raspoloženja, poput depresije, ima i poremećaj zloupotrebe pomenutih supstanci. Ako anksioznost ili depresiju oslobodite alkoholom ili bilo kojom vrstom droge, vreme je da potražite pomoć.
Ne smem ni da pomislim kakvo je stanje povodom toga u Srbiji, mada je zaista teško doći do preciznih podataka. Srpska štampa je prošle godine pisala o tome da je oko 5% stanovništva Srbije u depresiji. Bojim se da je taj procenat itekako skočio u proteklih godinu dana. O zloupotrebi alkohola i droge i da ne počinjemo. Samo se okrenite oko sebe i biće vam sasvim jasno o čemu pričam. Depresija se ne leči ni alkoholom ni drogama, samo gura dublje.
Promene u navikama spavanja
Jedan od primarnih simptoma depresije je poremećaj spavanja. Neki će spavati previše, neki premalo. Poremećaji spavanja sami po sebi ne uzrokuju depresiju, ali nesanica, nepravilan san ili previše spavanja igraju ulogu u kolebanjima raspoloženja. Obratite pažnju na navike spavanja i potražite pomoć ako se prekidi spavanja ne poboljšaju.
Promene u apetitu i ishrani
Neki se razbijaju od krofni, sladoleda i svega ostalog što mogu ugurati u usta ne bi li ublažili bol od depresije. Drugi pak zure u svoj tanjir bez ikakvog apetita ili interesa za hranom. U svakom slučaju, značajna promena apetita i težine ( prema podacima iz pomenute studije, više od 5 posto procenata telesne težine u mesec dana), može signalizirati depresiju.
Razdražljivost, uznemirenost i mušičavost
Naravno da nisu svi koji vas bocnu depresivni, ali su povećana razdražljivost, uznemirenost i mušičavost još jedna crvena zastavica za depresiju. Sitnice su u ovom slučaju okidač, poput glasnog razgovora u autobusu ili etikete na džemperu koja vam uzrokuje svrab. Sigmund Freud je jednom prilikom nazvao depresiju besom okrenutim ka sebi. Taj isti bes može isplivati na površinu kao misao o samopovređivanju ili želja da se nekom drugom naudi. Ako ste u ovome prepoznali sebe, sve su preporuke da potražite pomoć i to odmah.
Osećaj bezvrednosti i krivice
Neprimerena krivica ili samoprekor često prate depresiju. Osećaj neadekvatnosti i bezvrednosti – repetativne misli poput „Nisam dovoljno dobar/la“ – ponekad zaista mogu pokrenuti lavinu negativnih emocija koje pogoršavaju raspoloženje, a u najgorem slučaju mogu dovesti do samopovređivanja.
Misli o smrti, samoubistvu ili samopovređivanju
Ako se na bilo koji način samopovređujete, poput sečenja po telu, ako imate uporne misli o samoubistvu ili smrti kojih ne možete da se oslobodite, hitno potražite pomoć. Može da vam bude neprijatno ili da vas bude sramota da nekome otkrijete te misli, međutim, sprovođenje tih misli u delo nije toliko daleko koliko mislite. Čuvanje ovakvih misli u tajnosti rizikuje poguban rezultat.
Nije sve ovo ni lako prepoznati, slažem se. Bitno je samo da u ovim čudnim i ludačkim vremenima obratimo pažnju malo više i na sebe i na druge. Nije ni to lako. Nije lako ni najpre kod sebe prepoznati depresiju. Pa ako vam neko ko vam je blizak skrene pažnju na ove simptome, potražite stručnu pomoć. Ovo sam verovatno već deseti put napisala u ovom članku, ali mislim da ne bi bilo dovoljno ni sto puta da sam napisala, toliko je to važno.
Grupa autora (Melinda Smith, M.A., Lawrence Robinson, and Jeanne Segal, Ph.D. ) koja je objavila studiju na ovu temu na sajtu helpguide.org pominje i načine na koje možemo sebi ili drugom pokušati da pomognemo, uočimo li neke od ovih simptoma. Kada ste u depresiji, možete imati osećaj da nema svetla na kraju tunela. Međutim, možete da uradite neke stvari, ne biste li stabilizovali svoje raspoloženje. Prema ovoj studiji, ključ je početi sa malim ciljevima i polako graditi odatle, dodajući malo više svakog dana. Potrebno je vreme da bi se čovek osetio bolje, ali se dotle može stići, čineći pozitivne izbore.
Pružite ruku drugim ljudima
Izolacija podgreva depresiju, zato se obratite prijateljima i svojim voljenima, čak i ako vam se čini da ste sami na svetu ili ne želite da budete na teret drugima. Jednostavan razgovor licem u lice o tome kako se osećate može biti od velike pomoći. Osoba sa kojom razgovarate ne mora da bude u stanju da vas „popravi“. Samo treba da bude dobar slušalac – neko ko će pažljivo da vas sasluša bez da vas ometa ili osuđuje.
Krećite se
Kada ste depresivni, i samo ustajanje iz kreveta može delovati zastrašujuće, a kamoli da vežbate. Međutim, prema studijama ove grupe autora, redovno vežbanje može biti jednako efikasno kao i antidepresivi. Idite u kratku šetnju, ili pustite muziku i zaplešite. Počnite sa malim aktivnostima.
Jedite hranu za poboljšanje raspoloženja
Da, i meni je ovo blesavo zvučalo, ali sam onda malo istraživala, pa mi je sada sasvim logično. Poenta je da se smanji unos namirnica koje mogu negativno da utiču na raspoloženje, poput kofeina, alkohola, transmasti, šećera i rafiniranih ugljenih hidrata. Treba povećati hranljive sastojke za poboljšanje raspoloženja, poput Omega 3 masnih kiselina. Probajte, nemate šta da izgubite, može da vam bude samo bolje.
Pronađite način da se ponovo povežete sa svetom
Provedite neko vreme u prirodi, brinite o kućnom ljubimcu, volontirajte, bavite se hobijem u kom ste nekada uživali (ili nađite novi). U početku sigurno nećete osećati promenu, ali kako budete ponovo deo sveta, počećete da se osećate bolje.
Ako sve ovo ne bude dovoljno, vreme je da potražite stručnu pomoć. I opet, po stoti put, ali ću napisati još i hiljadu puta, ako bude potrebno, to nije sramota. To je samo kod nas na Balkanu neka sramota. Potpuno bez ikakvog mozga. Postoje ljudi koji su obučeni da se bave time i ako ništa od gore pomenutog ne upali, obratite im se sa puno vere. Nekada neko ko je stranac pomogne više nego svi bližnji ovog sveta.
U nadi da vam ništa od ovoga neće nikada biti potrebno, ostajte zdravi.
I fizički, ali i mentalno.
depresija (Foto: iStock)
