Na najveće iznenađenje turističkih biroa i agencija, poreska uprava ih je nedavno prozvala u formi jednog takvog cirkularnog pisma, u kom se traži da im dostave puno ime, matični broj lica koja su potrošila više od 5000 evra na putovanje u periodu od 1. januara 2018. godine do 30. decembra 2020. godine, kao i tačan iznos, vreme uplate i na koliko se sve to ljudi odnosilo.
Javni uterivači se pozivaju na zakon o ispitivanju porekla imovine.
Očigledno je, da između ostalog na ovaj način žele da uđu u trag onima, koji ovako jednu „ogromnu“ sumu troše na letovanje i zimovanje u roku od tri godine, ali ne mogu da dokažu poreklo novca. U principu, u redu (bi bilo), je, da se okriju razni prevaranti, ali se sa razlogom može postaviti pitanje: šta je u ovoj situaciji sa zaštitom podataka o ličnosti? Kakve veze ima poreska uprava sa matičnim brojem građna? Ali i iznos je takođe sporan, pošto je poznato da oni koji ulaze ili izlaze iz zemlje mogu poneti do 10 000 evra bez ikakvog posebnog obaveštenja ili administacije, i čak ni cariniku nisu dužni da „priznaju“ odakle im toliki novac.
Još jedna bitna tačka ovog postupka (zahteva) uprave je i ta, zašto se isti ti podaci ne preuzimaju sa bankovnog računa osumnjičenog lica? Možda bi mogli da istraže i trideset i pet hiljada evra koje je „poklonila“ američka tetka, ili odakle ljudima (čoveku) u političkom vrhu za masno skupo italijansko odelo iz plate od jedva hiljadu evra. Ili im je ovako zgodnije? Hoće da nagovore turističke agencije koje su u poslednjih godinu i po dana bankrotirale da potkazuju, pozivajući se na raznorazne zakone?
Foto: bastabalkana.com
