U godini pred nama ćemo više puta morati da izrazimo svoje mišljenje: 16. januara će biti održan referendum u Srbiji, a predsednički i parlamentarni izbori će biti održani 3.aprila, u Mađarskoj će parlamentarni izbori biti održani na proleće, a izbori za nacionalne savete očekuju se na jesen ove godine.
Onaj ko želi da se pošteno informiše o ovim pitanjima nema lak zadatak, niti ga imaju novinari, koji bi želeli da dođu do informacija, kaže Norbert Šinkovič, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine. Opozicione frakcije, Mađarski pokret i Demokratska zajednica vojvođanskih Mađara, saglasni su u tome da bi na referendumu trebalo da se glasa sa ne. Međutim, dve opozicione mađarske partije su se s druge strane, na parlamentarnim izborima priključile različitim opozicionim grupama. O čemu treba da se izjasnimo u januaru? U kom medijskom prostoru treba da se informišemo i zašto su važni izbori za nacionalne savete? Pokušali smo da nađemo odgovore na navedena pitanja.
Referendum – o čemu zapravo treba da se izjasnimo?
Norbert Šinkovič kaže da se generalno može reći da i zajednica i novinar imaju veoma malo informacija o dokumentima i izmenama zakona.
Norbert Šinkovič (Foto: dijalog.net)
-Vidimo da se promene prave navrat-nanos. Nažalost, ovo je jedna veoma loša praksa, tako da ni sami novinari nisu uvek u toku, posebno kada su u pitanju tako važni dokumenti kao što je ustav. Kvalitetno se informisati je veoma teško. Praksa poslednjih godina je da zakone i pravne akte parlament donosi po hitnom postupku bez posebne rasprave o kvalitetu ili javne rasprave. Najnoviji primer ovoga je usvajanje amandmana na dva medijska zakona u Skupštini 24. i 27 decembra, jedan o javnim medijima, a drugi o elektronskim – bez ikakve javne rasprave i toga da su relevantna medijska udruženja uopšte znala za to. Koren problema je u tome što većina građana nije u prilici da se kvalitetno informiše o ovim promenama i ne mogu da odluče kako bi one mogle uticati na njihov život – objašnjava Šinkovič.
Ferenc Ševenj, predsednik Mađarskog pokreta, zauzeo je čvrst stav o referendumu i zapravo situaciju vidi na sličan način kao i Šinkovič.
Ferenc Ševenj (Foto: privatna arhiva)
-Amandmanom na ustav biće obuhvaćen proces izbora sudija i tužilaca. Nažalost, od strane vlasti je bilo samo bledih pokušaja da omogući građanima da shvate suštinu amandmana. Veoma su neozbiljno pristupili celom referendumu, što samo dodatno podriva poverenje građana u institucionalne sisteme Srbije. U ovakvim okolnostima ne bi smeo da se održi referendum, a da ne govorimo o tome da se u zemlji toliko raširila korupcija, i zbog partijskih interesa koji prožimaju sve nivoe vlasti ni sada ni nakon amandmana ne možemo govoriti o nezavisnim sudovima i tužilaštvima. Zato će Mađarski pokret i naši srpski koalicioni partneri, članovi zeleno-građanskog bloka, podsticati naše simpatizere da glasaju protiv ukoliko izađu na referendum.
Sličnog mišljenja je i Aron Čonka, predsednik DZVM-a. On kaže da Republička izborna komisija već šalje obaveštenje o referendumu i tajno vodi kampanju za potvrdan odgovor. Predsednik DZVM-a je naglasio da je za njih proces problematičan iz više aspekata.
Aron Čonka (Foto: gradsubotica.co.rs)
-Ovo je bio niz loših postupaka, nije bilo javne rasprave, niti stručnog obilaska, a i Venecijanska komisija je rekla da to ne bi smelo da se održava tako brzo, nego bi trebalo da se čeka godinu dana. Naše mišljenje je da ceo proces ima za cilj jačanje pozicije Srpske napredne stranke u pravosuđu, pošto se amandmanima nastoji osigurati da imenovanje sudija ne zavisi od parlamenta, već da stručna tela daju predloge. U međuvremenu je međutim, u ovim stručnim telima došlo do obnove i u sva su dospeli ljudi koji su bliski Srpskoj naprednoj stranci, a koji će jedni drugima preporučivati svoje ljude. Ovaj predlog nikako ne treba podržati, jer će se uvesti i kategorija stalnosti sudija, što znači da vlast ne da ne želi da skine ruke sa pravosuđa, već upravo obrnuto. Svako ko misli da ovo nije dobar pravac neka ode i glasa protiv tog predloga 16. januara.
Izborni uslovi – da li se nešto promenilo?
Ad hoc metod koji je uveden za kontrolu izbornog procesa je neprihvatljiv za NDNV, kaže Norbert Šinkovič o rezultatima pregovora vlasti i opozicije. Inače, predlog su podržali čak i poslanici Evropskog parlamenta, pošto se ideja rodila u tom procesu, da se formira posebno telo koje će nadgledati rad medija pred izbore.
-To je apsolutno neprihvatljivo, jer je ovim mehanizmom zapravo odobreno da mi više volimo ad hoc rešenja nego institucije, umesto da se bavimo medijskim savetom, čija bi reforma i odgovorniji rad bili od suštinskog značaja za demokratskije izbore. Šta će biti 4.aprila, jutro posle izbora, to više nikog ne zanima. Ovo ne može doneti mnogo dobra dugoročno ni novinarima, a ni zajednici. Već sada je jasno da medijski sektor u celini nije pripremljen da na kvalitetan način prati izbore i kampanju. Postoji reaktivan i neproaktivan stav sa njihove strane – kaže Šinkovič.
Opozicione altrernative mađarske manjine
DZVM će na izbore izaći u partnerstvu sa Ujedinjenom srpskom opozicijom. Tu spadaju Narodna stranka, Demokratska stranka, Stranka slobode i pravde, Pokret slobodnih građana i organizacija nezavisnih intelektualaca, Parlament slobodne Srbije. Istraživanja pokazuju da je to jedan od najjačih blokova unutar opozicije, kaže Čonka.
-U toku je formiranje izbornog programa, a na predstavljanje kandidata će doći red u drugoj polovini januara, kao i verovatno predstavljanje programa. Radimo na tome da imamo jedinstvenog predsedničkog kandidata. Vojvođanski Mađari će imati altrernativu, jer je DZVM u opoziciji, a imaće i kandidata, rekao je Čonka.
Mađarski pokret imaće nekoliko kandidata na listi Zeleno-građanske koalicije koju predvodi Nebojša Zelenović, ali su do sada predstavljena samo dva vodeća kandidata.
-Mislim da ličnosti Gizele Berze i Arpada Černika već same po sebi nose jednu poruku. Oboje su istaknuti predstavnici svoje profesije, Gizela Berze kao stručnjak za obrazovanje u javnom obrazovanju u katastrofalnom stanju, u okviru čega želi da ponudi rešenja u oblasti obrazovanja na mađarskom jeziku, a pored svoje glumačke profesije, Arpad Černik je prava osoba koja obraća pažnju na svoju zajednicu i osetljiva je na njenu sudbinu. Ne mali broj nas oseća sekundarnu sramotu, gledajući kompromitujuće ponašanje parlamentaraca SVM-a, a koji svoje pozicije stavljaju u prednost nad mogućim usvajanjem zakona koji su štetni za mađarski narod, pomislimo samo na uvođenje ćirilice, jednojezične table naziva mesta i mnoštvo drugih pitanja. Mislim da je važno da pošaljemo takve ljude u srpski parlament, koji će pokazati kako treba da se zauzme za mađarski narod i zajednicu. Konkretne programske tačke i ciljevi biće detaljno opisani tokom predstojeće kampanje, ali verujemo da je mađarskom narodu potrebno takvo parlamentarno predstavljanje njihovih interesa koje ne ispeva hvalospeve o reci meda i mleka, već navodi probleme i nudi rešenje za njih, kaže Ferenc Ševenj i dodaje da kampanja za prolećne izbore počinje početkom januara.
-Želeli bismo da u svaki kutak Vojvodine nastanjem Mađarima pronesemo vest da uvek postoji izbor! Postoji alternativa! Nisu svi političari isti i moguće je pošteno politizirati. Želeli bi da se obratimo svima kojima je dosta praznih glasova, ugnjetavanja i zastrašivanja Naprednjaka-SVM. Potrebni su nam svi koji žele ovu zemlju, našu domovinu, da učine boljom za sebe, svoju decu i naše unuke, rekao je Ševenj.
Mađarski nacionalni savet bi trebao da pokaže primer
Na jesen se očekuju i izbori za nacionalne savete. Šinkovič kaže da bi što se informisanja tiče, trebalo obezbediti podršku nacionalnim savetima u tome, da razumeju razliku između ostvarivanja informisanja na maternjem jeziku i regulisanja medijskog nadzora i kontrole novinara.
-Smatra se da je zadatak nacionalnih saveta da odrede kakva politika treba da se vodi u pogledu informisanja, ko treba da bude urednik, koji članci treba, a koji ne treba da se objavljuju. U ovom slučaju bi bilo potrebno da savet za elektronske medije bude mnogo aktivniji, jer mi zapravo zvanično i ne znamo da li postoji objektivnost kod manjinskog informisanja, s obzirom da nemamo uvid u kvalitet informacija za manjine. Zato smo se usprotivili i predstojećem zakonu o informisanju. Veliku odgovornost da u tome daju primer imaju i mađarska zajednica i nacionalni savet, jer je najorganizovanija manjinska zajednica: da se ne meša u to, da ne želi da ima reč u uređivačkoj politici, da ne jača autokratske ili manje demokratske principe, objašnjava Šinkovič.
Promena gangstera ili režima?
Prema Čonkinim rečima, da li će DZVM izaći na izbore za nacionalne savete zavisi od više faktora. I od toga, da li će u aprilu doći do promene klime ili ne.
-Ako se izborni uslovi promene, moglo bi da bude reči o tome, ali imamo loše iskustvo. Zato smo i bojkotovali prošlogodišnje izbore. Takođe treba da razmislimo i o tome da li želimo da postignemo promenu jednog gangsteraja ili pak režima. Ako samo želimo da malo opozicije tamo sedi kao šminka, ili da neko drugi deli novac po sopstvenom nahođenju, onda mislimo da to opet nema mnogo smisla. ako pak želimo da dođe do promene, onda je i tu potreban dijalog. Bilo bi dobro kada bi opozicija mogla da napravi jedinstvenu listu, jer vidimo koliko je jednopartizam iskrivio sistem u svim oblastima.
Ševenj kaže da je njihov stav do sada bio taj, da se kandiduju na svim izborima na kojima mogu da ponude alternativu SVM-u mađarskom narodu u Vojvodini.
-Ja i dalje ostajem pri tome. S obzirom da partija smatra MNS svojim lutkarskim pozorištem, a svaki od predstavnika na listi Mađarske koalicije koji tamo sede u potpunosti služi interesima stranke, naša namera je da sledeće jeseni prekinemo hegemoniju SVM-a u Mađarskom nacionalnom savetu, kaže Ševenji.
Izbori u matičnoj zemlji – slušaju li se glasovi Vojvođana?
Predsednik Mađarskog pokreta je i u vezi sa parlamentarnim izborima u Mađarskoj sličnog mišljenja. Prema njegovom mišljenju, kao dvojni državljani, na izborima u Mađarskoj bi trebalo da učestvuju i Mađari u Vojvodini. Posebno što se njihov ishod direktno i indirektno tiče i Mađara u Vojvodini.
-Međutim, moramo biti svesni težine naših glasova, koja je u sadašnjem sistemu jednaka nuli. Na izborima 2018. godine na primer, sudbinu nijednog mandata nisu rešavali prekogranični glasovi, od kojih su naši glasovi bili samo mali deo. Simbolični značaj je međutim, tim veći. Nažalost, trenutno u Mađarskoj i vlada, i opozicioni glasači se sve više protive prekograničnoj finansijskoj podršci, koja se poistovećuje sa nekom vrstom kupovine glasova. Tome u mnogome doprinosi često netransparentan, nelogičan sistem raspodele novca, a mogućnost zloupotrebe je duboko kodirana u sistemu. U tome svakako postoji potreba za potrebom, moramo da raskinemo sa praksom da pojedini mađarski političari u Vojvodini dobijaju političku korist koristeći novac matice kao vetar u leđa. Oni to tako rade, kao da ne dele novac mađarskih poreskih obveznika već svoj, kaže Ševenji. Prema njegovom mišljenju ličnost Petera Marki-Zaja može biti garancija da će ova štetna praksa prestati, te bi se pored ostanka subvencija mogao izgraditi pravedniji sistem koji bi bio korisniji i za mađarski narod.
Čonka je i po ovom pitanju oprezniji. Kaže da je prošlo više od deset godina od kako Mađari u inostranstvu mogu da glasaju, nije više dovoljno reći da idemo napred, jer smo i dalje tu gde jesmo.
-Bilo bi važno doći u Vojvodinu i tu upoznati ljude sa tačnim programom, da bi mi mogli da odlučimo za koga želimo da glasamo. I mađarsko-mađarske odnose bi trebalo drugačije urediti. Bilo bi mnogo toga o čemu bi trebalo da razgovaramo – kaže predsednik DZVM-a.
Odakle da se informišemo?
Šinkovič kaže da o kakvim god izborima mediji da izveštavaju, njihov posao je da to urade po novinarskom kodeksu. Ali kako ovde, u domovini, tako i u Mađarskoj govorimo o veoma polarizovanoj medijskoj zajednici. Podela i stigma su prisutni i tu i tamo.
-Posao birača je da se informišu iz kvalitetnih izvora. Držimo distancu od tri koraka od bilo kog izvora vesti, a uz kritički, promišljen stav možemo da dobijemo potpunu sliku o tome kako funkcioniše svet. Mi, novinari, moramo da se izborimo za poverenje građana, kolege ne smeju da zaborave da kada pišemo, pripremamo jedan materijal, moramo da se držimo samo jedne jedine stvari, a to je novinarski kodeks, i ničeg drugog. Prelistavajmo taj kodeks malo češće.
Prevela: Ljudmila Janković Gubik
Glasačka kutija (Foto: danas.rs)
