Pre praznika, 20. avgusta, po dobrom običaju matične zemlje, podeljene su nagrade onima koji su to zaslužili, ali i onima koje je neko smatrao dostojnima (umalo sam napisao i Kurti i Murti). U najvažnijim (štampanim i onlajn) vojvođansko/mađarskim javnim glasilima koje drže vlastodršci, dat je prilog sa fotografijom pod prilično besmislenim glavnim naslovom – Vojvođani među nagrađenima.

U ovom članku prepunom fraza dostojnih hvalospeva, možete saznati ko je sa naših prostora dobio nagradu Zoltan Kaloš za Mađare van Mađarske, za „velike zasluge“ (Kulturno umetničko društvo Lanji Erne, Subotica, Kulturni centar Adi Endre, Stara Moravica, Kulturno društvo Adi Endre, Sajan), ali treba istaći jednu rečenicu iz govora „glavnokomandujućeg“,potpredsednika vlade koji je dodeljivao nagrade: „To je važno i za onoga koji daje, u ovom slučaju državu, jer je posao države da prepozna i prizna izvanredna dostignuća…“

Međutim, u svetlu rezultata popisa prošlog oktobra, ova rečenica se može tumačiti i u smislu da onaj koji daje – iako je upoznat sa pomenutim podacima – mora da prepozna i prizna da upravo u onim naseljima gde je iseljavanje naše nacionalne zajednice najveće, a i izdvajaju se i po tome što je prosečna starost Mađara koji su tu ostali najviša, oni koji su još uvek „raspoloženi“ i „rado“ pevaju i igraju (ali ko zna koliko dugo) zaslužuju priznanje i pohvale!

Međutim, ako je ovo glavni kriterijum, onda smo u velikom problemu, jer bi ovako moglo da bude nagrađeno još najmanje 30-40 udruženja koja se bave kulturom (držaću se samo onih koja se bave narodnim stvaralaštvom), ali fotografija odaje da je postojao i neki drugi preduslov. Po mom mišljenju, ogromna greška onih koji su izostale je što su koristili svoj jezik za ono što mu je i namena, lizali sladoled ili poštanske markice, jer su i oni koji nisu opremljeni najnovijim tehnološkim dostignućima i dalje nekako održavali kontakt sa svojim rođacima u inostranstvu putem telefona i nekih drugih usluga pošte.

Iz članka saznajemo i to da je potpredsednik vlade podelio i Oficirski krst Ordena za zasluge Republike Mađarske, dodeljen od strane predsednice Katalin Novak.  Za Viteški krst Ordena za zasluge Republike Mađarske, Mađarski zlatni krst za zasluge i Mađarski srebrni krst za zasluge – prema njihovom mišljenju – nije bilo zaslužnih vojvođanskih Mađara.

„Došlo je do neke greške u receptu“, prema kojoj je anonimni autor napisao članak, jer je članak u Sabad Mađar So-u objavljen skoro u isto vreme kada i gore pomenuti o dodeli Zlatnog krsta za zasluge Republike Mađarske dr Zoltanu Devavariju, jer je tog dana Gergelj Guljaš, ministar zadužen za Kabinet premijera, takođe delio državna priznanja.

Dozvolite da i ovim putem čestitam na nagradi, ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što nastavlja tradiciju svojih roditelja, koje veoma cenim. U međuvremenu, svojim duhovnim ušima slušam nespretna objašnjenja nekih ljudi: …ovaj zlatni krst nije zlatni krst koji su dobili drugi, ali i ako jeste, ne vredi toliko koliko Kaloševa nagrada  uprkos činjenici da ga je dodelila predsednica države! ali u najgorem slučaju mogu čak i da tvrde da pobednik nije naš Mađar, jer je uglavnom aktivan u matičnoj zemlji.

Ovako je institucija Svetoištvanovske nagrade za nas postala praznički prikaz moći naše (uzurpatorske) partije na vlasti!

Predstavnici organizacija dobitnika mađarske nagrade Kaloš Zoltan za Mađare u inostranstvu, u društvu Arpada Fremonda, predsednika Nacionalnog saveta Mađara i Ištvana Pastora, predsednika Saveza vojvođanskih Mađara (Foto: szmsz.press)