Posle dugog truda, rodio se Službeni glasnik Srbije 2024/10. u kom je objavljen pravilnik o ocenjivanju učenika, a koji je stupio na snagu istog dana. Ovo se smatralo jednim od najbitnijih elemenata paketa državnih mera obećanih kao hitnih, posle tragedije u školi u Beogradu u maju 2023. godine, a koje je javnost iščekivala sa velikim nadama. Mnogi su očekivali da će dokument konačno uvesti red u konfuziju i mnoge protivrečnosti domaćeg obrazovanja. A time bi bili rešeni svi oni ozbiljni problemi koji srpske škole čine opasnim mestima, gde umesto preko potrebnog mira i poverenja, roditelji tamo šalju/ puštaju decu sa povećanom, ponekad i preteranom brigom.

Pre svega ovoga, napravljenje su manje ili veće izmene. Na primer, oni koji upravljaju prosvetom, konačno su shvatili da je odgovorni i složeni rad odeljenskih starešina decenijama sramno potplaćen, a da su administrativni poslovi višestruko uvećani, a vaspitni zadaci sve složeniji.

Ali država – ma koliko se empatičnom i pronicljivom predstavljala – ne daje ništa besplatno. Kao „naknadu“ za dodatak za odeljensko starešinstvo, koji je povećan sa četiri na sedam posto, nametnut je još jedan administrativni teret, jer o svakom učeniku mora da se vodi poseban dosije, u koji se informacije vezane za učenike moraju svakodnevno beležiti kako bi, takoreći mogli „češće i transparentnije da prate“ sve promene koje se dešavaju u životu učenika u školi i van nje.

Ova novonametnuta obaveza zasniva se na značajnom nedostatku inicijacije kodifikatora. Pedagog koji odgovorno obavlja svoju profesiju, posebno kao odeljenski starešina, pomno prati svoje učenike, a svoja zapažanja se trudi da redovno podeli sa roditeljima. Koji – čast izuzecima – ne prihvataju taj trud uvek sa poverenjem.

Pa, misija nove obaveze bi očigledno bila da se duh saradnje sa obala sumnje preusmeri na stranu poverenja.

Već smo govorili o izmenama pravila ocenjivanja koje se tiču učenika (npr. vrednovanje ponašanja) i sankcionisanju prekršaja učenika (društveno-koristan rad, suspenzija). Međutim, umesto početnih nada, nova zakonska regulativa izazvala je ozbiljne bure u školskim krugovima. U njoj postoji klauzula koja stvara neočekivane i konfliktne emocije, a čak može stvoriti i teške i složene situacije.

Pravilnik koji je već pomenut u uvodu, nakon fiksiranja ranije važeće odredbe po kojoj učenik i roditelj imaju pravo prigovora na ocenu, sadrži novu odredbu (član 5. stav 8.) koja se sastoji od samo jedne rečenice:

„U slučaju da roditelji više od polovine učenika koji pohađaju nastavu smatraju da određeni nastavnik ne obavlja obrazovni i ostali vaspitno-obrazovni rad u skladu sa zakonskom regulativom i ovim pravilnikom, ocenjivanje, pažljivo praćenje, kontrolu i vrednovanje učenika, škola postupa po postupku iz stava 10. ovog člana.“

Što zapravo znači još jedno, zakonom regulisano izražavanje roditeljskog nezadovoljstva, koje preti teškim posledicama ukoliko se dokaže.

Ovaj paragraf utvrđuje dugu proceduru od 8 tačaka za istragu pritužbi unutar škole. Ako se ovo završi bez rezultata, u drugom stepenu, umesto organu uprave škole (školskom odboru), što je po mišljenju autora teksta razumno rešenje, stvar se upućuje u nadležnost službe za školske poslove (školskoj upravi).

Odredba se odnosi i na defektologe, logopede i druge stručnjake koji pružaju podršku učenicima sa posebnim obrazovnim potrebama, kao i na stručne saradnike (psihologa, bibliotekara).

Kome ovo šteti, a kome koristi?

Buru je najpre izazvalo to što su učitelji/nastavnici ovu novu uredbu videli kao atak na svoju ličnost, jer je ocenu profesionalne valjanosti i zakonitosti njihovog rada poverila samovolji grupe tangiranih roditelja. U takvoj jednoj grupi, ad absurdum, može biti čak i nepismenih ili polupismenih ljudi, ali čak i kod ljudi sa visokim obrazovanjem (sa izuzetkom srodnih ili bliskih profesija), može nastati problem tipa da li dovoljno poznaju konkretnu oblast ili samo od svoje dece „sapatnika“ itd. iznose mišljenje na osnovu stečenih jednostranih informacija.

Pravila detaljno opisuju proceduru. Ranije je roditelj mogao da se obrati direktno ministarstvu zaobilazeći školu, čak i putem anonimnog pisma pritužbe, pa čak i sa neosnovanim navodima. Osoblje službe za školske poslove moralo je da ispita sadržaj prijave.

Od sada se prvo mora pismeno obratiti razrednom starešini. U slučaju ozbiljnijeg prigovora, zajedno sa većinom roditelja čija deca pohađaju čas. Imenom, prezimenom, potpisom. Prijava se podnosi u školi, a dalji postupak se vodi u skladu sa Zakonom o javnoj upravi, na osnovu obrazovnog i internog zakonodavstva.

To znači da se protiv učitelja/ice mora pokrenuti postupak na osnovu najviše 16 pritužbi 3-8 roditelja (u značajnom broju odeljenja na mađarskom jeziku, koja se mogu pokrenuti sa 5-14 učenika na osnovu posebnih odobrenja) i 3-8 roditelja preuzimaju ličnu odgovornost. U principu, situacija je ista i za nastavnike viših odeljenja (u nižim i za nastavnike stranih jezika i za veroučitelje), ali oni predaju u četiri, pet, pa čak i deset i više odeljenja, pa je potpuno upitno da čak i prigovor iz jednog razreda ispunjava tekst odredbe, kao i da li se mogu zanemariti stavovi drugih roditelja.

Činjenica da ova pravila ne važe za srednje škole samo povećava broj pitanja.

Vrlo je verovatno da će ovakve pritužbe biti uložene u malom broju slučajeva, jer je teško i pretpostaviti da bi desetak roditelja imenom i prezimenom jednoglasno podržalo stvarnu ili eventualnu žalbu. Naime, uvidi svakog od njih zasnivaju se na subjektivnim iskustvima njihove sopstvene dece. A ona su veoma različita, ali barem mogu biti nijansirana.

Prema mišljenju ministarskih krugova, novo pravilo će zaustaviti neobuzdanu poplavu žalbi sa kojima se trenutno bore službe za školske ustanove, a suštinski će koristiti školama i nastavnicima. Sve dok se ne završi višestepena i dugotrajna školska procedura, kancelarija za školske poslove neće pokretati istragu, a pritužbe koje dobije biće vraćene u nadležnost škola.

Šta li će doneti novi školski pravilnik? (Foto: nook.rs)