Mnogo toga se već dogodilo u mađarskom javnom životu u Vojvodini. Ljudi su dolazili i odlazili, nije to ništa novo pod kapom nebeskom. Neki su bili onemogućeni, u tišini su ili malo gunđajući odstupili, ili su njihovo ćutanje pokupovali ovim i onim. Tako je to već neko vreme.

Međutim, prošle nedelje se dogodilo nešto još čudnije. Pokušali su da zbog određenih odluka uklone iz javnog života ne samo jednu osobu, već i čitavu jednu instituciju. Tako se dogodilo i da je Mađarski nacionalni savet po hitnom postupku stavio na dnevni red Kulturnu strategiju vojvođanskih Mađara, koja se odnosi na period 2024-2029, kao i izmenu statuta Fondacije Laslo Sekereš. Kulturna strategija izazvala je veliko interesovanje u javnoj raspravi, a u vezi sa tim dato je mnogo dodatnih predloga. Može se reći da je njen kamen temeljac bio Vojvođanski mađarski obrazovni, kulturni i istraživački centar, odnosno VM4K, jer se naziv ove ustanove pojavio pedeset osam puta (!) u primarnom dokumentu stavljenom na javnu raspravu. S druge strane, u strategiji usvojenoj na sednici Mađarskog nacionalnog saveta u petak stoji 0, čitaj nula, odnosno nijednom ne možemo da otkrijemo ime te institucije. Umesto njenog imena, stoji ime Fondacije Laslo Sekereš, čiji statut uključuje činjenicu da će VM4K, koji je do sada delovao kao „pododeljenje“ pomenute fondacije zapravo prestati da postoji. Postojao je, sada ga nema.

Jedna takva institucija o kojoj je Ištvan Pastor, bivši predsednik SVM-a, govorio u superlativima na generalnoj skupštini prošlog maja pre svoje smrti, rekavši, „da je VM4K izrastao u našu nezaobilaznu instituciju, svojom pulsirajućom i raznolikom programskom politikom, nezaobilazan je deo kulturnog života regiona. Njegova aktivnost kao ispitivača javnog mnjenja i objavljivanje „Előretolt Helyőrség“ u proteklih pet godina, prevazilazeći sve izglede, dostignuće je vredno priznanja“ – nestalo je preko noći. Njegove aktivnosti će obavljati Fondacija Laslo Sekereš, saopšteno je nakon odluke.

Ne može se međutim, ostaviti bez reči da institucija koja ima svoje sedište – i to ne bilo koje, pošto je kuća Donata Mora renovirana uz podršku mađarske vlade od 400 miliona HUF (oko milion i dvadeset tri hiljade evra, prim.prev.) – i o kojoj se od osnivanja 2017. godine uvek govorilo kao zasebnoj instituciji, nestane preko noći. Dok je uobičajeni događaj VM4K Četvrtkom uveče održan u četvrtak i oglašavan na društvenim mrežama, već u petak ujutro, njegova veb stranica postala je nedostupna, Facebook stranica preimenovana (iz VM4K u SZLA) i objavljena je fotografija na kojoj se vidi da je njegov rukovodilac Tinde Šomođi, što bi pre dokazivalo da nije Ildiko Lovaš, pošto je Šomođi već godinama na čelu SZLA.

Priznajmo da nije imalo smisla organizovati igraonicu, jer se na poslednjem skupu niko nije pojavio. Iz javnog života je izbrisana do sada u nebesa dizana institucija, a koja je inače, prethodnih godina „posegla“ i preuzela mnoge događaje koji su već imali domaćine (samo jedan primer: Kerekítő aktivnost Fondacije Expecto).

Za mene je sada pitanje to, da li je metod koji podseća na staljinistička vremena, a kojim je modifikovana kulturna strategija i pod okriljem noći izbisan VM4K iz javnog života bio samo jednokratan, obračun sa jednom osobom ili možda nagoveštava politiku koja će se primenjivati i u drugo vreme u budućnosti, protiv drugih, u drugim slučajevima?

Balint Pastor, vršilac dužnosti predsednika SVM i prema trenutnoj situaciji njen jedini predsednički kandidat, u nedelju je na svojoj stranici na društvenim mrežama to ovako formulisao: uveli su red u kulturni prostor.

Budućnost će pokazati da li je to bio pravi metod za uvođenje reda.

VM4K (Foto: magyarosszefogas.rs)