Kladionice u Severnoj Bačkoj napravile su ogromnu grešku kada u svoju ponudu nisu uvrstile glasanje o lokalnom doprinosu u Adi. Jer da jesu, mogli su da ostvare ogroman profit, jer, budimo iskreni, malo ko je verovao u to i malo ko bi se kladio na to, da će 72 posto onih koji su izašli na glasanje u opštini Ada zaokružiti – ne.

Drugim rečima, hvala lepo, ali ne žele da daju tri procenta svoje neto zarade od juna 2026. godine do 31. decembra 2038. godine; a poljoprivrednici su jasno stavili do znanja da ne žele da doprinose zajedničkoj blagajni sa dvadeset kilograma pšenice po hektaru.

2020. godine, 52.4 posto birača sa pravom glasa glasalo je na referendumu, koji je potom produžen na četiri dana. Pre šest godina, 4959 njih je glasalo za, a 3530 je zaokružilo protiv. Sada su građani ukupno dobili pola dana da glasaju. Njih 33 posto je i iskoristilo ovu priliku, ali su ovog puta oni koji su glasali protiv, odneli ubedljivu pobedu: prema nezvaničnim podacima, 3540 ljudi se usprotivilo produženju plaćanja lokalnog doprinosa za narednih dvanaest godina, dok je 1334 glasalo za. To jest, 2,6 puta više ljudi je glasalo protiv, nego za.

Iz aktuelnog glasanja možemo izvući više zaključaka: vlast nije uspela da mobiliše sopstveno glasačko telo, jer je pre dve godine na lokalnim izborima glasalo 53 posto građana, a sada samo 33 posto. (Međutim, ne treba prevideti da je birački spisak odavno prestao da odražava stvarno stanje, i stoga, ako uzmemo u obzir koji zaista žive u opštini, stopa učešća od 33 procenta odgovara stopi od oko pedeset procenata).

Takođe je očigledno da je poziv studenata i Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara (DZVM), koji se punom parom pripremaju za republičke izbore, građanima, da odbiju plaćanje lokalnog doprinosa, bio mnogo jači od poruka i letaka koje su delile vlasti. Zapravo je nemoguće precizno izmeriti ulogu koju su odigrali studenti i DZVM u činjenici da je dva i po puta više ljudi zaokružilo NE, nego DA, ali ono što je sigurno jeste da je komunikacija vlasti u ovoj oblasti bila slaba i nemoćna. Građani nisu bili zadovoljni floskulama i sloganima koji su govorili da su lokalni doprinosi važni, jer opština i lokalne zajednice mogu da pripreme veće, dugoročnije projekte. Građani su želeli konkretnije informacije, želeli su da znaju tačno na šta se troši njihov novac. Opšte izjave i ciljevi poput obnove vodovodne mreže, održavanja putne mreže u stambenim područjima i povezivanja domaćinstava na kanalizacioni sistem više nisu dosezali do glasača.

Referendum u Adi je postao bumerang vlasti. U trenutku kada građani sve teže sastavljaju kraj s krajem, i zbog toga je neizvesnost kod njih u pogledu budućnosti sve veća, lokalna samouprava bi im nametnula još jedan teret pored poreza na dohodak građana, nekretnine i dobit – dikretna posledica ovoga može biti samo odbijanje.

I koliko god mnogi mislili da su građani ravnodušni prema sopstvenoj sudbini, kada vlast postane nezasita i poput hobotnice počne da pretura po novčanicima poreskih obveznika još jednim pipkom, ljudi će sigurno ustati iz fotelja i zaokružiti opciju koju smatraju ispravnom.

Teško je izvući dalekosežne zaključke iz glasanja u Adi u vezi sa predstojećim republičkim izborima, ali jedno je sigurno: krajnji rezultat, ako se situacija zadrži, mogao bi dati ozbiljan podsticaj studentima i opozicionoj(im) grupacijama.

Prazni džepovi (Foto: szmsz.press)