Srbi na Islandu navode da Vlada Srbije sprečava da se otvori biračko mesto, čime im onemogućava ostvarivanje prava glasa na parlamentarnim izborima koji se održavaju krajem oktobra. Prema zakonu, za otvaranje biračkog mesta potrebno je samo 100 potpisa i odgovarajuće prostorije. Iako su ti uslovi bili ispunjeni, Vlada Srbije je odbila njihov zahtev i uputila ih da glasaju u najbližoj ambasadi, koja se nalazi u Oslu.

„Prikupili smo preko 100 potpisa i pronašli odgovarajuće prostorije u Rejkjaviku za otvaranje biračkog mesta za predstojeće srpske izbore, kako je to propisano izbornim zakonom. Ipak, srpske vlasti su odbile da nam dozvole da ovde otvorimo biračko mesto, lišavajući mnoge od nas demokratskog prava glasa, s obzirom na to da je najbliža ambasada u Oslu“ – kaže nastavnik matematike Mladen Živanović, koji poslednjih jedanaest godina živi na Islandu, gde i radi u jednoj školi. On kaže da su mnogi Srbi željni učešća na izborima, jer žele da smene Srpsku naprednu stranku sa vlasti. Ta stranka je na vlasti poslednjih četrnaest godina i jedan je od glavnih razloga zbog kojih je on napustio Srbiju. Stranku smatra korumpiranom i veruje da prilikom donošenja odluka ne stavlja javni interes na prvo mesto.

Republička izborna komisija Srbije nedavno je saopštila da će se glasanje u inostranstvu održati isključivo istovremeno sa izborima u Srbiji, a odobrila je i ograničen broj biračkih mesta u inostranstvu. To je otežalo glasanje velikom broju Srba koji žive u inostranstvu. Prema izveštaju ABC-a, ova odluka, na primer, znači da bi birači u Čikagu, gde živi velika srpska zajednica, morali da glasaju u periodu između 01 i 14 časova, dok bi Srbi u pojedinim delovima Australije i Novog Zelanda morali da odlaze na biračka mesta koja se obično nalaze u ambasadama i drugim predstavništvima, kako bi glasali tokom noći.

Hiljade ljudi na Islandu ne mogu da glasaju

Prema podacima islandskog registra stanovništva, početkom godine na Islandu je boravilo 247 Srba, dok ih je početkom2019. godine bilo 161. Njihov broj je dakle značajno porastao poslednjih godina. Međutim, Mladen procenjuje da stvarni broj iznosi nekoliko hiljada, ukazujući na prisustvo studenata, ljudi sa boravišnim dozvolama, kao i onih koji poseduju dvojno državljanstvo Hrvatske i Srbije, Srbije i Islanda, samo mađarsko, samo srpsko, zapravo ima mnogo raznoraznih kombinacija na tu temu, a koji nisu nužno evidentirani u islandskom registru.

Srbija na raskršću

Strani mediji izveštavaju da se Srbija, dve godine kasnije, nalazi na raskršću, uz snažnu želju javnosti da izabere vladu bez korupcije. Takođe se navodi da je uzrok urušavanja i dalje predmet istrage. Pad nadstrešnice železničke stanice pokrenuo je talas protesta koji još uvek traju. Studenti predvode ove proteste, a njihov pokret na izbore izlazi sa sopstvenom listom pod brojem 3 – Studentskom listom.

Mladen kaže da odbijanje nadležnih organa da otvore biračko mesto na Islandu izaziva veliku zabrinutost među ljudima srpskog porekla koji žive na Islandu i direktno utiče na njihovu zajednicu. Takođe dodaje da glasači ne mogu da pošalju svoje glasačke listiće u Oslo, jer se listić mora ubaciti direktno u glasačku kutiju. On objašnjava da Srbi zapravo mogu da glasaju samo ako odu u Oslo, jer su se prijavljivanjem za glasanje van biračkog mesta odrekli prava da glasaju u Srbiji. Shodno tome, ne mogu ni da odu kući u Srbiju da bi glasali.

Širom sveta se oko 107 000 ljudi registrovalo za glasanje van biračkog mesta, ali na osnovu odobrenih biračkih mesta, samo njih oko 70 000 zapravo može da glasa. Kako Mladen kaže, oko 37 000 ljudi bi moralo da putuje veoma daleko kako bi glasalo.

Kako Mladen dalje navodi, na skupu podrške održanom u nedelju, a koji su organizovali pojedinci angažovani na zaštiti ljudskih prava i prava naših državljana, posebno je ukazano na geografsku izolovanost Islanda u odnosu na najbližu ambasadu ili diplomatsko predstavništvo Srbije.

„Međutim, ovaj problem prevazilazi okvire Islanda. Velika izlaznost Srba iz inostranstva uglavnom ne ide u prilog vlastima. Stoga se namerno stvaraju prepreke, kako bi se umanjio broj glasova iz inostranstva“ – kaže on. Izveštaji u srpskim medijima ukazuju na to da bi propisi Ministarstva spoljnih poslova koji se odnose na galsanje iz inostranstva mogli značajno da utiču na desetine hiljada birača koji žive u zemljama kao što su Rumunija, Bugarska, Turska, Slovačka i Katar.

Miloš Petrović, naše gore list, poreklom iz Sente, i Ljubica Živojinović, slažu se sa Mladenom.

„ Ovo predstavlja ozbiljno kršenje osnovnog demokratskog prava glasa. Očekivanje da građani Srbije koji žive na Islandu putuju preko mora do Osla da bi glasali, zapravo sprečava mnoge od njih da ostvare zagarantovano pravo i izaziva ozbiljnu zabrinutost da se glasači sistematski odvraćaju od izražavanja svoje političke volje. Kada građanima u inostranstvu nije zagarantovana realna mogućnost da glasaju, sasvim je opravdano dovesti u pitanje demokratski karakter takvog sistema“ – kaže Miloš.

Ljubica ističe da se Srbi koji žive u inostranstvu suočavaju sa nizom prepreka, navodeći kao primere složenu birokratiju i sporost nadležnih institucija u Srbiji.

„Island je jasan primer pomenutog. Ovdašnjim građanima nije omogućeno glasanje na biračkom mestu, iako su obavili sve neophodne prijave i ispunili sve uslove. Slična situacija se ponovila u mnogim drugim gradovima širom sveta, gde biračka mesta jednostavno nisu ni otvorena. Iako milioni građana žive u inostranstvu, nedostatak alternativnih načina glasanja, poput glasanja putem pošte, primorava ljude da putuju satima kako bi stigli do najbliže ambasade.“ – kaže Ljubica.

Prema poslednjim informacijama, skupina ljudi sa Islanda koja se bori za svoje ustavom zagarantovano pravo glasa, u naredni utorak će gostovati na islandskoj nacionalnoj televiziji.

Članak je nastao povodom teksta objavljenog na portalu visir.is, a u saradnji sa Milošem Petrovićem.

Na fotografiji su:Teodora Ilić, poslovni stručnjak; Dejan Hrnjak, stručnjak za veb-dizajn; Miloš Petrović, vanredni profesor sportskih nauka na islandskom Univerzitetu; Ljubica Živojinović, projektni menadžer i inženjer industrijskih i operativnih procesa; Nevena Novaković, nastavnica; i Mladen Živanović, nastavnik matematike, a svi oni protestuju protiv postupaka Vlade Srbije u periodu pred parlamentarne izbore (Foto:visir.is)