Kako javljaju svi svetski mediji, više od 1200 ljudi uhapšeno je u subotu u Francuskoj, nakon što su demonstranti, koji su pružali podršku srednjoškolcima, ušli u sukob sa policijom, pri čemu se pojedini protesti kasnije izmakli kontroli – zgrade su zapaljene, a prodavnice opljačkane.

U pitanju je stotine hiljada demonstranata, koji su se pridružili srednjoškolcima u masovnim protestima širom zemlje kako bi im pružili podršku u njihovoj borbi za bolji obrazovni sistem i osudili policijsku brutalnost prema maloletnicima.

Glavni francuski sindikati zvanično su podržali učenike. Takođe su pozvali na opšte marševe i obustave rada, povezujući zahteva učenika sa širim ekonomskim problemima poput visokih troškova života, potrebe za većim platama i zaštite javnih službi. Aktivisti i građani su se masovno odazvali pozivima srednjoškolskih udruženja da obnove pokret „Žutih prsluka“. Da podsetimo, Pokret žutih prsluka je neformalni i široki građanski protestni pokret koji je započeo u Francuskoj u novembru 2018. godine. Pokret je izbio kao reakcija na najavljeno povećanje poreza na dizel i benzin, a koje je vlada predsednika Makrona predložila pod izgovorom ekološke politike.

Sada, na ulicama Pariza i drugih gradova, stariji demonstranti ističu da marširaju jer su srednjoškolci nasilno napadnuti i povređeni širom zemlje samo zato što su tražili pristojne uslove za školovanje, kako javlja Reuters.

Međutim, cela situacija je eskalirala do jezivih razmera.

Prema podacima najvećeg sindikata u Francuskoj, CGT-a, na protestima učestvuje najmanje 800 000 ljudi. Ti protesti su u noći sa subote na nedelju prerasli u žestoke sukobe sa policijom, paljenje javnih zgrada, razbijanje izloga i pljačke prodavnica. Kako javljaju mediji, u Limožu je zapaljena gradska kuća, u Marselju su demonstranti upali u zgradu gradske uprave i ispisali anarhističke grafite, dok je u Lionu upaljena zgrada turističke organizacije. Na ulicama Pariza korišćen je i suzavac protiv demonstranata, a od strane policije, zapaljeni su brojni automobili, razbijani izlozi, pljačkane prodavnice.

Reagovao je i ostali svet, te je potpredsednik Amerike Džej Di Vens okrivio imigraciju za nasilje tokom protesta. On je na na svom nalogu na mreži X napisao da su „zapadni liberali uvezli treći svet u Francusku i druge zemlje u ime raznolikosti i saosećanja, ignorišući fundamentalna pitanja asimilacije i kompatibilnosti. Takođe je naveo da su upozoreni da će to dovesti do ovakvog nasilja, ali nisu slušali“.

Međutim, nije mirno ni u nekim drugim državama u Evropi, te su ozbiljni incidenti zabeleženi i u Briselu, 17. oktobra, gde je policija koristila suzavac i vodene topove. Takođe su intervenisali protiv demonstranata koji zahtevaju odlazak premijera Edija Rame i u Tirani. U tom gradu se na hiljade mladih okupilo ispred ministarstva za obrazovanje, zahtevajući političku odgovornost zbog korupcije, nedostatka radnih mesta i problema u obrazovnom sistemu. Protesti su prethodnih dana zahvatili i druge delove Albanije.

Suma sumarum, politički analitičari portala Dan, zaključuju da iako se protesti u Briselu, Tirani i Francuskoj razlikuju po neposrednim povodima, u njihovoj osnovi se nalaze slični problemi, kao što su rast životnih troškova, nezadovoljstvo kvalitetom javnim usluga, neizvesnost među mladima i nepoverenje u institucije. U Belgiji je naglasak na dostupnosti obrazovanja, u Albaniji na korupciji i političkoj odgovornosti, dok su se u Francuskoj studentski protesti proširili na šire nezadovoljstvo ekonomskom situacijom, platama, penzijama i javnim uslugama.

Najnovije informacije glase da su i u Italiji masovni protesti protiv visokih troškova života, cena goriva i poreskog opterećenja prerasli nažalost u nasilne sukobe demonstranata i policije. Najteži neredi izbili su u Milanu u subotu, a sukobi su zabeleženi i u Torinu, Bolonji i Bergamu, kako je prenela italijanska agencija ANSA.

Da li protesti u pomenutim zemljama u Evropi imaju veze sa dugotrajnim studentskim protestima u Srbiji?

Kako javlja Al Jazeera, u Albaniji, gde masovni studentski protesti u Tirani prete da prerastu u širi svenarodni bunt protiv premijera Edija Rame, studenti otvoreno potvrđuju da su u stalnom kontaktu sa kolegama iz Srbije. Albanski studentski lideri ističu da prate metode blokada i uličnih akcija koje su se u Srbiji razvijale nakon tragedije u Novom Sadu, koristeći ih kao model za sopstveno političko organizovanje i borbu protiv korupcije i urušavanja institucija.

U Francuskoj, gde stotine hiljada srednjoškolaca i studenata blokiraju institucije zbog smanjenja budžeta za obrazovanje i loših uslova, srpski protesti se navode kao svetli primer dugotrajne borbe. Na francuskim televizijama aktivisti javno govore o studentima iz Srbije, naglašavajući kako je njihova višemesečna upornost, koja je počela od blokada fakulteta, pa stigla do formiranja Studentske liste za predstojeće izbore, unela nadu i motivisala mlade u Francuskoj da radikalizuju svoje zahteve, kako je izvestio Deutsche welle.

Dakle, može se zaključiti da iako se konkretni razlozi razlikuju donekle, svi pomenuti pokreti imaju zajednički imenitelj sa Srbijom, a to je da mladi širom „stare gospođe“ Evrope, nemaju poverenje u sisteme i smatraju da politička elita ne brine o njihovoj budućnosti. Takođe je prisutan i potpuni gubitak straha u borbi za bolje sutra.

Kako je analiza Euronews-a pokazala, vlasti u gotovo svim pomenutim državama često pokušavaju da optuže „strani faktor“ i „spoljne centre moći“ kao upravljače protesta i nemira, ali analitičari ukazuju na to da je u pitanju autentični talas solidarnosti i prenošenja političke svesti među mladima u Evropi.

U javnosti ovaj talas počinje da bude poznat pod nazivom „Evropska jesen“.

Nadajmo se da će evropska zima biti lepa, ušuškana, rešena zla i manje burna, osim kada slavimo.

Što se tiče protesta i naše borbe u Srbiji, nadajmo se da će pozitivno rezultirati 25. oktobra. Svima koji i trunke mozga, savesti, obraza i integriteta imaju, jasno je da se ceo sistem mora menjati iz korena, te je samim tim i jasno za koga treba glasati.

Kao zaključak, podsetiću samo da broj 3 u simbolici predstavlja potpunost, sklad, kreativnost i jedinstvo tela, uma i duše.

Pa neka tako i bude.

Jeziva situacija u Francuskoj (Foto: AP News)