• Naučne studije pokazuju da veliki broj ljudi, možda i do 20% onih koji su imali značajne simptome, preživljava bolest, ali sa oštećenjima pluća, srca, bubrega, vaskularnog sistema, a povremeno i mozga. Ovo nije prvi put da smo tako nešto videli: sadašnja epidemija je po mnogim parametrima veoma slična epidemiji Španskog gripa, koji je pogodio svet 1918–1920. Ljudi sa sličnim posledicama kakve vidimo danas su zatrpavali neurološke, srčane, i plućne klinike sve do 1950-tih. Možemo da očekujemo da će oni koji preleže virus u proseku živeti kraće, biti bolesniji, ranije u životu razvijati razne hronične bolesti, i da ćemo generalno imati više invalida tokom sledećih par decenija.
• Ako ste do sada bili zdravi, vaš izbor je sledeći: možete uzeti vakcinu, i rizikovati njene nuspojave. Ili možete čekati da dobijete virus, i rizikovati neželjene efekte infekcije. Nema opcije u kojoj nema rizika. Možete samo da birate koji rizik hoćete.

Važno je znati da apsolutno najgore vakcine koje smo ikada imali nisu imale efekte koji su ni blizu efektima virusa. Da bi imalo smisla izabrati virus umesto vakcinacije, vakcine protiv SARS-CoV-2 bi morale da budu hiljadama puta lošije od najgorih ikada napravljenih u istoriji.

• U slučajevima kada su otkriveni problemi sa vakcinama, ti problemi su se javili najkasnije u roku od tri meseca nakon vakcinacije. Zapravo, 99% neželjenih posledica vakcine se javi ili u roku od par dana ili maksimalno u toku prve dve nedelje nakon vakcinacije (što je period u toku koga organizam u stvari reaguje na vakcinu). Prema tome, ako se vakcina da desetinama hiljada ljudi, i ako nakon tri meseca nema znakova velikih problema, šanse su veoma male da se nešto jako loše uspelo sakriti.
• RNK vakcine su nova tehnologija. Lično ih se ne bojim, pošto poznajem tehnologiju po kojoj su napravljene. Ali shvatam da je mnogim ljudima zastrašujuće uzimati nešto što je novo. Da li na sreću ili nesreću, ovo verovatno neće biti problem u Srbiji. Naša vlada jeste potpisala saradnju sa Covax projektom (koji treba da obezbedi neku vrstu jednakosti u distribuciji vakcina u svetu), ali nedostatak direktnih ugovora sa kompanijama znači da će samo mali broj vakcina stići u naše krajeve tokom sledećih par meseci. Dok se na zapadu vakcinišu milioni, kod nas ćemo moći da vakcinišemo samo nekoliko hiljada ljudi, bar u prvo vreme.

2. Šta TAČNO znamo o novim vakcinama?

Trenutno se na tržištu nalaze, ili mu se približavaju, sledeće vakcine:

RNK VAKCINE

Pfizer i Moderna su izbacile prve vakcine koje koriste najmoderniju RNK tehnologiju. U ovim vakcinama se nalaze male kuglice od masti. Objasniću na najjednostavniji način kako funkcionišu:

U centru se nalazi kapljica slane vode u kojoj plivaju molekuli RNK. Kada ta kapljica uđe u telo, naše ćelije je “progutaju”. RNK bude uništena posle par sati do par dana, ali u međuvremenu navede našu ćeliju da proizvede nekoliko virusnih proteina. Našem imunom sistemu deluje kao da je ta ćelija inficirana virusom, i on podigne uzbunu, i počne da pravi antitela. Ovo je važno jer kada pravi virus dođe do organizma, imuni sistem već ima spreman odgovor, i lako se odbrani.

Da li RNK vakcina menja DNK !? NE, ovo nije “genetska terapija,” i apsolutno je fizički nemoguće za tu RNK da se “ugradi u genom” ili bilo šta od drugih teorija zavere i netačnih zastrašivanja koja se vrte internetom. U linkovanom članku možete pročitati još odgovora na netačne teorije zavere.

Efikasnost obe vakcine je preko 95%. Za Pfizer imamo i jako detaljne podatke o sigurnosti (izvori 1,2 — linkovani na kraju teksta). Njihova studija poredi 21,000 ljudi koji su primili vakcinu sa kontrolnom grupom od 21,000 ljudi koji su umesto vakcine dobili injekciju fiziološkog rastvora. Šta se desilo? Pa, od bolesti koje nisu Covid-19 je umrlo četvoro iz kontrolne grupe, i dvoje vakcinisanih. Ukupno je bilo 37 slučajeva teških bolesti sa dugim posledicama — od toga 19 u kontrolnoj, i 18 u vakcinisanoj grupi. Ukupno, učestalost ovih problema u obe grupe je bila u okviru proseka za normalnu populaciju. Nakon što je počela distribucija vakcine u Engleskoj, dva čoveka sa izrazito teškim alergijama su dobila osip i otežano disanje nakon vakcinacije. Oba su se oporavila odmah, čim su im dati antihistaminici (lekovi protiv alergija). Da ne bude zabune, u pitanju su ljudi koji uvek sa sobom moraju da nose “adrenalinsku olovku,” injekciju koju mogu da sebi daju na licu mesta ako im bilo koja alergija oteža disanje, tako da ovo nije iznenađujuće.

Za ljude sa ekstremno jakim alergijskim reakcija je dodato upozorenje da moraju lekaru da navedu svoju istoriju alergija i da najverovatnije ne treba da prime vakcinu. Ovo bi bio slučaj sa skoro svakom vakcinom.

Ukupni zbir rezultata je vrlo visoka sigurnost, kao što je i očekivano. RNK vakcine imaju prednost da se jako brzo može proizvesti veliki broj doza, i da imaju jako čist i jasan sadržaj.

ADENOVIRUSNE VAKCINE

AstraZeneca i Ruska Gamaleja vakcina (Sputnik) koriste drugačiji pristup. Obe vakcine koriste adenoviruse, vrstu virusa koja kod ljudi izaziva generalno blage bolesti. Iz tih adenovirusa je izbačen normalan sadržaj, tako da ne mogu da se razmnožavaju, i kada inficiraju ljudsku ćeliju u njoj proizvode samo komadiće koronavirusnih proteina. Proces je sledeći: sa vakcinom, adenovirus uđe u organizam, izazove lokalnu infekciju, i uzbuni imuni sistem — koji onda dođe i proizvede antitela za napad na te delove koronavirusa. Kasnije, u slučaju infekcije stvarnim koronavirusom, imuni sistem već zna kako da ga prepozna.

Veliki problem za ovakve vakcine je što su svi ljudi izloženi raznim adenovirusima od detinjstva, tako da svi imamo makar delimičnu otpornost. Zbog toga, naš imuni sistem može da uništi deo virusa iz vakcine pre nego što uspeju da naprave tu lokalnu infekciju (što samim time spreči i nastanak imuniteta prema koronavirusu). Takođe, ova vakcina se proizvodi mnogo sporije nego RNK vakcine, i biće znatno manji broj doza dostupan.

Za Rusku vakcinu nemamo dobrih podataka uopšte, čak ni iz početnih istraživanja. Za AstraZeneca vakcinu imamo detaljne rezultate (link 3). Vakcina sprečava infekciju samo oko 60%, ali izgleda da kod skoro svih sprečava nastanak teškog oblika bolesti. Nusefekti su slični onima gore navedenim sa Pfizer vakcinom. Četiri smrti iz razloga nevezanih za Covid-19 ukupno u njihovim istraživanjima — tri u kontrolnoj grupi, jedna među vakcinisanima. Sve smrti od Covid-19 su bile u placebo grupi, kao i sve hospitalizacije. Stvar o kojoj ima mnogo priče je transverzni mijelitis, ozbiljan autoimuni poremećaj nerava. U ovoj studiji je bilo tri slučaja dotične bolesti, jedan u kontrolnoj grupi i dva u vakcinisanoj. Ali, jedan od slučajeva iz vakcinisane grupe je već pre vakcinacije imao (neprijavljenu) multiplu sklerozu, što ga eliminiše. Ostaje nam zaključak da vakcina ne pravi razliku, jer imamo po jedan slučaj među vakcinisanima i među nevakcinisanima, jednako.

Ukupno, rezultati pokazuju vrlo visoku sigurnost, ali manju efikasnost nego što bi bilo idealno. U svakom slučaju sprečavaju hospitalizacije i teške oblike bolesti, čak i ako ne sprečava samu zarazu. Srbija nema ugovor ni sa AstraZeneca, tako da nije jasno kada i koliko ovih vakcina će stići do nas. Sputnik je možda opcija, ali Rusi prvo moraju da proizvedu dovoljno za domaće tržište (i moraju da, nadamo se, već jednom objave podatke o sigurnosti i efikasnosti, umesto da samo izbacuju reklamne tvrdnje.)

Nekoliko drugih kompanija takođe razvija adenovirusne vakcine. Potencijalno veliki igrač će biti Johnson&Johnson, čija istraživanja se približavaju fazi u kojoj se očekuju prvi značajni podaci. Podaci iz prvih faza izgledaju dobro, približno slično gornjim vakcinama (link 4). Više drugih kompanija iz raznih država je u trci sa svojim verzijama adenovirusne vakcine (CanSino, Reithera, Merck…), ali sa malo podataka koje možemo videti za sada. Kompanija Vaxart je razvila vrstu adenovirusne vakcine koja se uzima u obliku tablete, i proizvodi zanimljivu vrstu imuniteta u crevima koja obećava da bude posebno snažna i dugoročna; međutim, male su šanse da izađe na tržište pre kraja 2021.

KLASIČNE VAKCINE

Kineska kompanija Sinovac je trenutno u trećoj fazi istraživanja sa klasičnom vakcinom, koja se zasniva na ubijenom virusu. Ovo su vakcine “starog kova”, slične Torlakovim koje su se davale kod nas. Funkcionišu na sledeći način: Prvo se u ćelijskoj kulturi proizvede velika količina virusa, zatim se taj virus usmrti, a ubijeni delovi se onda daju u okviru vakcine, zajedno sa adjuvansima koji uzbune imuni sistem. Ovo je stara i proverena tehnologija, ali je i “prljava” . Problem je što se antitela proizvode protiv raznih komadića ubijenog virusa, i rezultati su manje predvidljivi nego kod novijih tehnologija.

Za ovu vakcinu nema još dovoljno podataka. Ni preliminarni podaci još nisu objavljeni, mada je data tvrdnja u štampi da vakcina ima 86% efikasnost zaštite protiv infekcije virusom, i da nije bilo velikih nusefekata (link 5).

Velika mana ovih klasičnih vakcina je što je proizvodnja virusa relativno spor proces i teško je napraviti velike količine. S obzirom da Kina ima preko milijardu i po ljudi koje treba vakcinisati, pitanje je koliko će i da li će moći da odvoje za druge države.

DRUGE VAKCINE

Nekoliko kompanija pokušava da proizvede vakcine kroz rekombinantnu tehnologiju (kojom se prave vakcine protiv difterije i pertusisa). U ovom slučaju, veštački se proizvode sami proteini iz koronavirusa, koji se daju kao “meta” za imuni sistem. Ovo je “čistija” vakcina od klasičnih, i može da se proizvede lakše u većim količinama, ali često ima niske efekte (dakle, niti pravi probleme, niti pomaže).

Vođe u ovom polju su kompanije Novavax, koja bi trebalo da izađe sa rezultatima do kraja januara; i kolaboracija između gigantskih kompanija Sanofi i GlaxoSmithKline, koja je upravo objavila da su im prve studije bile neuspešne (6), i da su šire studije njihovog kandidata odložene za više meseci.

Preko trideset manjih kompanija razbacanih širom sveta takođe pokušava razne druge pristupe; nijedna, koliko mi je poznato, nije stigla dalje od prvih probnih rezultata u ljudima, tako da neću činiti ovaj tekst još dužim objašnjavajući svaku od njih zasebno.

KOJU VAKCINU UZETI?

Za sada, sigurnost nije problem ni za jednu koja je ozbiljan kandidat. Sve su neuporedivo bolje nego dobijanje virusa. Efikasnost se razlikuje — Pfizer i Moderna za sada vode na tom planu, ali videćemo kako stvari izgledaju kako se više informacija skupi.

Mnogo veće pitanje je: ko će moći koliko vakcina da proizvede, i gde će te doze otići. Sa kim će država napraviti ugovor? Kada će početi isporuke? Sve su to nepoznanice koje nisu u domenu ovog teksta; predmet su politike, ne nauke.

A najveći problem je strah koji je usmeren u pogrešnom smeru — ne treba se bojati vakcine, već efekata virusa. Vakcina još nije ni došla u državu, a sumnjamo i diskutujemo oko njenih mogućih nuspojava — dok istovremeno svako može da direktno vidi koji su efekti samog virusa…

To je kao da čovek u zapaljenoj kući udiše dim, i dok kašlje i guši se, raspravlja da li treba da izađe napolje na vetar i kišu, jer možda će mu se pokvasiti kosa pa će se prehladiti?! Cilj ovog teksta je da zaustavimo ovu potpunu konfuziju prioriteta.

Reference:

(1) https://www.fda.gov/media/144245/download

(2) https://www.nejm.org/doi/full/10.1056/NEJMoa2034577

(3) https://www.thelancet.com/…/PIIS0140-6736(20)32661-1/

(4) https://www.medrxiv.org/con…/10.1101/2020.09.23.20199604v1

(5) https://www.sciencemag.org/…/great-efficacy-claimed…

(6) https://www.sanofi.com/…/press…/2020/2020-12-11-07-00-00

Autor: Dr Miloš Babić, molekularni biolog i neurobiolog

Izvor: medium.com (online publikacije “Nauka u Srbiji”)

 Vakcina, korona virus, naslovna fotografija: Pixabay