19. maja otvorena je Mala gradska galerija u Senti, izložbom slikara Danijela Babića. Ovim povodom sam razgovarala sa Korinom Gubik, umetnicom i predsednicom Udruženja umetnika Free 3, jednom od dve osobe koja je zaslužna za otvaranje pomenute galerije.
Odakle ideja za otvaranje Male galerije u Senti i ko su njeni idejni tvorci?
-Umesto da kažem da je ideja moja i da u meni postoji minimum petnaest godina, pokušaću da iznesem činjenice iz aspekta likovnog umetnika koji se iz Novog Sada doselio u Sentu (2016.). Ako bismo uporedili popis stanovništva iz 2011. godine i odnos broja stanovnika i broja profesionalnih likovnih umetnika na nivou opštine, i popis stanovništva iz 2022. godine, broj stanovnika se smanjio, broj likovnih umetnika se povećao, otvorena je srednja stručna umetnička škola, a jedini izlagački prostor (ne računajući galeriju Gradskog muzeja Senta) je ugašen. Kao likovni umetnik, ovde sam se osetila osiromašenom za onu vrstu spoljnog nadražaja koju daju izložbe, posmatranje dela drugih umetnika, upoznavanje, sretanje, razgovor sa ljudima iz struke, a koji smatram vrlo podsticajnim. Kao nastavnik na likovnom smeru Gimnazije Boljai, koji svake godine pohađa oko osamdeset mladih potencijalnih budućih umetnika, zajedno sa svojim kolegama, da bismo deci pružili ovu vrstu nadražaja, u najvećem broju slučajeva moramo da ih smestimo u autobus. Ovo bi bio onaj nesebični i požrtvovani deo odgovora… Sasvim subjektivno, ja sam i u Novom Sadu radila u galeriji, obožavala sam taj posao i taj period svog života, a sada sam ga sebi napravila.
Otvaranje Male gradske galerije u Senti, s leva na desno: Elena Kokai, Korina Gubik, Danijel Babić (Foto: Mark Popov)
Prvi put 2018. godine, kada se izlagački prostor Doma kulture, Senćanima poznat kao Eužen, zatvorio, u saradnji sa tadašnjim direktorom Kulturno-obrazovnog centra Turzo Lajoš Rihardom Huđikom, završnu izložbu učenika Gimnazije Boljai održali smo u praznim poslovnim prostorima u centru Sente. Iste godine u oktobru mi, kolege sa likovnog smera, organizujemo izložbu pod nazivom “Gerila 5-3-1” (5 umetnika – 3 lokacije – 1 otvaranje) takođe u praznim poslovnim prostorima, želeći na taj način da privučemo pažnju na problem sa kojim se kao ″„lokalni” umetnici susrećemo, a to je nedostatak izlagačkog prostora. Ne znam tačan datum kada je upražnjen lokal u kojem se danas nalazi Mala gradska galerija, ali istog momenta sam ga „bezecovala″ i počela nazivati galerijom. Krajem prošle godine su se stvorili uslovi da san preraste u projekat i krene se sa njegovom realizacijom. Najbitnija stavka je bila pronaći pravog partnera, za mene je to u ovom slučaju Elena Kokai. Sada smo već Udruženje umetnika Free 3, kojem je prepušteno upravljanje galerijom i organizovanje njenih programa. Da ne komplikujemo sa pravnim stvarima, sam prostor u kom se galerija nalazi nije naš, koncept i program galerije jeste.
Ko vam je sve pomogao u ostvarivanju ovog projekta? Da li ste uložili sopstvena sredstva?
-Da bi uopšte stigle do ove prethodne rečenice, pomogli su nam Kulturno-obrazovni centar Turzo Lajoš i Lokalna samouprava opštine Senta, posredno i Turistička organizacija opštine Senta. Prvi sledeći u nizu su svi umetnici, naši prijatelji i kolege, koji su pristali da čine ovogodišnji program galerije bez ikakve nadoknade (koja u tom momentu još nije ni bila osposobljena za rad). U stvaranju uslova za stvarni početak rada i otvaranje galerije pomogli su nam mnogi prijatelji i poznanici: prijatelji sa podrškom, prijatelji sa firmama, prijatelji zaposleni u kompanijama, prijatelji sa mišićima, prijatelji sa majstorskim veštinama… Mi smo u čitavu priču ušle samo sa rešenjem APR-a u svom posedu, i svaka mala pomoć koju smo dobile u poslednjih par nedelja od gore navedenih ljudi, za nas je veoma značajna. Naravno da smo uložile svoja sredstva.
Kome je galerija namenjena?
-U smislu izlagača namenjena je profesionalnim umetnicima koji neguju savremeni izraz u likovnim i primenjenim umetnostima i dizajnu. Kada govorimo o publici, tu nema kategorija, namenjena je svima! Sada smo „ono novo mesto kod gradske kuće″ i ne možemo da se požalimo na posetu, vremenom će se, toga smo svesne, broj posetilaca smanjiti, ali isto tako se nadamo da će se oformiti tzv. kritična masa, određeni broj stalnih posetilaca naših programa. Lokacija nam je idealna, te računamo da ćemo sa tako velikim izlogom kao što je naš, moći da privučemo slučajne prolaznike, koji možda ni nemaju naviku posećivanja likovnih programa, da makar bace pogled na izložene radove. Ako nam na svaku izložbu zaluta makar samo jedan novi posetilac, možda na sledeću postavku povede još nekog. Nemamo nikakvih iluzija da će ovo biti lak posao, niti nam je u planu da izgubimo entuzijazam.
Otvaranje Male gradske galerije u Senti, Elena Kokai i Korina Gubik (Foto: Dragan Tevdenić)
Kako vidite Malu galeriju u budućnosti?
-Program za ovu godinu je već zatvoren, sa izložbama koje će se smenjivati u proseku na svakih pet nedelja. Delimično smo razradile i program za sledeću godinu. Nakon toga, nadamo se da ćemo biti u poziciji da raspisujemo konkurse za samostalne i grupne izložbe i projekte koji će činiti godišnju izlagačku delatnost Male gradske galerije. U planu su saradnje sa sličnim udruženjima i organizacijama iz okoline, kao i razmena programa. U budućnosti će se, u idealnom slučaju, projekti Udruženja umetnika Free 3 umnožavati i širiti. Za sada nam je cilj da ovaj prvi projekat, tj. galerija, opstane, pozicionira se kao jedno od relevantnih mesta za promociju savremene umetnosti u okolini, a u budućnosti možda i da preraste svoj sadašnji prostor. Naravno, sve to zavisi od mnogo elemenata, a ključno je finansiranje.
Koliko je umetnost bitna u Senti?
-Isto koliko i u bilo kom drugom gradu koji nije centar umetnosti. A ni u centrima umetnosti ona nije bitna svima, kao što i u Senti ima ljudi kojima je bitna.
Po definiciji umetnost nije čovekova primarna potreba. Tačka. Drugo, ni umetnost ne može da se godinama pravi od vode, vazduha i nade, ne može stalno da se zakida od budžeta za kulturu, a zauzvrat očekuje kultura [i ne mislim tu (samo) na opštinski, problem je na državnom nivou].
Verovatno su prošli oni dani kad je Senta bila poznata po mnoštvu kulturnih dešavanja i privlačila svojim programima ljubitelje umetnosti iz okolnih mesta. Opet, ima više nas i iz različitih sfera umetnosti, koji se trudimo da organizujemo programe i te iste promovišemo što široj publici. Svima nama je zadatak i cilj da postojeću publiku zadržimo i obrazujemo jednu novu generaciju publike. Vreme će pokazati u kojoj meri je to u Senti bitka sa vetrenjačama.
Pristižu gosti (Foto: Andraš Sigeti)
Korina Gubik, rođena je 1983. godine u Senti. 2007. godine diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, na departmanu za slikarstvo, u klasi profesora Jovana Rakidžića. Član je Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine od 2008. godine. Od 2012. Do 2014. godine u statusu je samostalnog umetnika. Od 2014. godine zaposlena je u Gimnaziji za talentovane učenike „Boljai” u Senti kao profesor stručnih predmeta na likovnom odseku. Samostalno je izlagala šesnaest puta, i na preko sedamdeset grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Dobitnica je nagrada Galerije Matice Srpske (2006), „Perspektive 06” (2007), 36. Novosadskog salona (2007), Forumove nagrade za likovnu umetnost (2017) i godišnje nagrade za likovnu umetnost „Nađapati Kukac Peter“ (2020).
Kontakt:
Mob.: +381 64 35 20 756
E-mail: korinagubik@gmail.com
Elena Kokai, rođena je 1972. godine u Senti. Slikarstvo na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završila je 2000. godine u klasi profesora Dušana Todorovića. U Gimnaziji „Boljai“ predaje crtanje i slikanje od 2008. godine. Samostalno je izlagala u Novom Sadu, Subotici, Senti. Učestvovala je na brojnim kolektivnim izložbama: Novi Sad, Senta, Bačka Topola, Subotica, Segedin, Sentandreja, Budimpešta, Brežice. Likovne kolonije: Senta, Stara Moravica, Palić, Sentandreja, Budimpešta.
064 38 28 711
#kokaiart
Otvaranje male gradske galerije u Senti (Foto: Mark Popov)
