Konferencije su obično dosadne, posebno za spoljne posmatrače. Ovo posebno važi za one događaje, na kojima se govori o politici.

Upravo zato nam ne bi ni na pamet palo da izvestimo o Nacionalnoj Konzervativnoj Konferenciji ili NatConu, kako vole da joj tepaju. To je jedan takav događaj, čiji je domaćin svake godine druga država, a iako je ove godine Belgija bila ta zemlja, a Brisel grad u kom je održan, ovaj događaj je podržalo nekoliko institucija povezanih sa mađarskom državom: među njima su bili Danube Institute, Mathias Corvinus Collegium (MCC) i The European Conservative.

Najpoznatiji među njima je MCC, koji je već duže vreme aktivan ne samo u Mađarskoj, već ima i filijalu u Briselu, pod vođstvom Franka Firedija.

No, kako god, prema sopstvenoj ars poetici NatCon-a, on „okuplja javne ličnosti, novinare, naučnike i studente koji shvataju da su prošlost i budućnost konzervativizma neraskidivo povezane sa idejom nacije, principom nacionalne nezavisnosti i oživljavanjen jedinstvenih nacionalnih tradicija“. Što, u suštini i ne zvuči tako loše – osim što ova lepa, zvanična formulacija ne zazire od krajnje desnih sadržaja čak ni u slučaju NatCon-a… Na manje sofisticiran način: problem kod njega nije u tome što nešto promoviše, već što to čini na račun drugih.

U svakom slučaju, nije naša stvar da sudimo o motivima NatCon-ovih organizatora, govornika i publike, i da nije bilo jednog lepog, debelog međunarodnog skandala oko prošlonedeljnog događaja, ne bismo se ni bavili time. Kako smo i pomenuli: konferencije su uglavnom dosadne.

Međutim, u slučaju ovogodišnjeg NatCon-a, politika se nije pojavila samo u onome što su govornici govorili.

Desilo se naime, da je konferencija, koja je dugo bila popularizovana u provladinoj ,mađarskoj štampi, prvobitno bila najavljena za određeni prostor pod nazivom Concert Noble. Zatim su u ponedeljak, dan pre početka, vlasnici ovog objekta povukli rezervaciju mesta. Nastala je mala frka, organizatori su kontaktirali jedan hotel, Sofitel Brussels Europe hotel, koji je bio voljan da ih ugosti, ali odmah nakon prvog slaganja sa tim, hotel je odustao, rekavši da se gradonačelnik četvrti konsultovao sa operaterima i ne preporučuje da im pruže gostoprimstvo. Zatim je na videlo stiglo i treće imanje, mesto organizovanja događaja pod nazivom Claridge, gde je žurka i počela po redu i radu u utorak, a gde je zvezda-gost pored Viktora Orbana bio i Nigel Farage, koji je pored odigrao ključnu ulogu u sprovođenju Brexit-a, ali je i cela paleta EU skeptičnih evropskih partija bila zastupljena na prilično visokom nivou.

Suština: konferencija je lepo počela u Claridge-u, a nešto kasnije se pojavila policija i rekla da je to to, toliko je bilo, vašar je zatvoren. Izveštač lista Politico javio je da je čuo da se jedan policajac kod jednog organizatora pozvao na moguće remećenje reda i mira.

Nastala je mala zbrka, pristigla policija se povukla, pa se ponovo okupila ispred Claridge-a, nakon izvesnog vremena pridošlicama nije bilo dozvoljeno da uđu, ali oni koji su već bili unutra, nisu ometali na „konferencisanju“. Anthony Gilland, saradnik briselske organizacije MCC-a, izvestio je da je razlog vlasti za zabranu konferencije bio, između ostalog, to što će neki ljudi poslepodne organizovati kontrademonstracije i da „policija nije u stanju da zaštiti slobodu govora na ovom događaju“. Pomenuti Frank Firedi je izjavio novinarima da je policija rekla vlasniku da će, ako ne zaustavi događaj, isključiti struju.

Briselska levica, gradska uprava i radikalno levičarski aktivisti, zajednički su pokušali da onemoguće sastanaka nacionalnih konzervativaca – objavio je Balaž Orban na Fejsbuku. Predsednik upravnog odbora fondacije MCC i politički direktor mađarskog premijera zaista je bio u svom elementu, neprestano organizujući, objavljujući i izjavljujući da se Briselu fućka na slobodu govora. I ima istine u onome što je rekao, makar ne na taj način, i ne zbog toga što je NatCon zabranio gradonačelnik jedne briselske četvrti, pod maskom „garantovanja javne bezbednosti“, rekavši da „krajnja desnica nije dobrodošla“ u tom okrugu. Gradonačelnik se pozvao na činjenicu da belgijski ustav garantuje pravo na slobodno okupljanje, ali, eto, održavanje NatCon-a može izazvati kontraprotest, u kom slučaju ne mogu da garantuju bezbednost događaja.

Malo je uvrnuto, čak i glupavo, ali je gradonačelničko možda pomislio da vredi pokušati. Uostalom, dotična četvrt je uglavnom naseljenja emigrantima, a njemu dobro dođe ako se u takvom okruženju čini odlučnim protiv događaja koji se smatra krajnje desničarskim.

Samo što u jednoj pravoj državi, mislim na pravu pravnu državu, to tako ne ide.

Pošto je gradonačelnik u utorak u podne izdao nalog za zabranu, organizatori su isti osporili na sudu, a do srede ujutru, tokom noći, belgijski sud je poništio nalog gradonačelnika i konferencija je lepo mogla čilo i vedro da se održi u sredu.

U međuvremenu je belgijski premijer Alexander De Croo već u utorak na svojoj stranici na društvenim mrežama objavio da je postupak gradonačelnika neprihvatljiv i neustavan, a takođe je podelio i odluku suda, rekavši: sud nije mogao biti jasniji kada je rekao da vlasti moraju da ulože sve napore da zaštite ustavno pravo na okupljanje.

Za održavanje konferencije zauzeo se i britanski premijer Rishi Sunak (bez da mu je to iko tražio), kao i na primer Katalin Čeh, delegat Momentuma članica Evropskog parlamenta, koja kaže da je NatCon najviše liči na „vađenje zuba bez anestezije“, ali je „sloboda govora važnija vrednost od mogućnosti EU skeptičnog događaja koji odbacuje liberalizam i ugrožava ga“.

Kako god, konferencija je na kraju održana, a govori sa nje nisu mnogo uzbuđivali štampu, koja se pre svega bavila zabranom iste. Da je mogla da traži, suverena desnica predvođena Viktorom Orbanom bi upravo takvu akciju tražila na početku predizborne kampanje za EP. Tako bi s pravom mogli da kažu da „Brisel“ (istina, ne unija, već grad, tačnije jedan jedini od njegovih gradonačelnika) ne brine o slobodi govora i želi da ućutka mišljenja drugačija od vladarevih.

Orban je na svom Fjesbuk nalogu napisao i sledeće: „Brisel je dostigao nivo da će, ako se neko zalaže za mir, jednostavno biti zabranjen.“

Naravno, nije se osvrnuo na činjenicu da je liberalni belgijski premijer (i čitav niz drugih značajnih političara) svim srcem stajao uz suvereniste, kao što se nije osvrnuo ni na to da sud nije odlučio posle nekoliko nedelja ili dana, da bi konferencija već sledećeg dana mogla da se nastavi u najboljem redu.

To ne opravdava korak gradonačelnika briselskog okruga – ali su se upravo zvanični organi pobrinuli da na toj konferenciji budu izgovorene i najekstremnije rečenice. Da Mađarska ne bude samo ono mesto gde „konzervativci mogu slobodno da govore i prave političke planove za budućnost“, već da to pravo pripada i svima ostalima.

Jer bi na ovome zaista moglo još da se radi.

Claridge (Foto: venues.be)