Izvršni direktor Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) Veljko Milić izjavio je da su napadi na novinare ogroman problem društva koji jedna radna grupa ne može rešiti i da je potrebno da u tome policija i tužilaštvo budu još efikasniji, kao i da bude mnogo veći broj pravosnažno okončanih sudskih krivičnih postupaka koji će dati poruku da će ih država sankcionisati.

On je za N1 rekao da je činjenica da postoje pojedine presude za napade na novinare, ali da one ili nisu dovoljno medijski propraćene ili se završavaju sporazumima o priznanju krivičnih dela, koji jesu u okviru zakona, ali se na taj način ne šalje dovoljno jasna poruka da će se stati na put onima koji prete novinarima.

Upitan postoji li svrsishodnost nove radne grupe za bezbednost novinara čiji je član, ako već četiri godine postoji stalna radna grupa sa istim ciljevima, kao i komisija za istragu ubistava novinara, on kaže da je stalna radna grupa formirana praktično krajem 2016. godine i da efektivno radi tri pune godine.

„Bio sam uključen u rad te grupe od početka i postoje određeni pomaci od njenog formiranja koji se odnose na bezbednost novinara, ali za one koji nisu upućeni – ona je nastala ugovorom zaključenim između Republičkog javnog tužilaštva, MUP-a Srbije i novinarskih udruženja i kao takva imala je ograničenja jer je zaključena sporazumom i nije na neki način institucionalizovana. Uprkos tome, došli smo do određenih pomaka“, kaže Milić i dodaje da je bezbednost novinara standard koji je teško dostižan, i da se u ovoj oblasti krećemo i unapred i unazad.

Kaže i da je nova radna grupa formirana nakon jednog priznanja države, da kada je u pitanju bezbednost novinara, postoji veliki problem, i da su se predstavnici medija, uključujući i njega odazvali na poziv da uđu u nju jer svaki poziv čiji je cilj da se problem reši treba prihvatiti sa dobrom verom.

„Za sada osim toga ko će biti članovi i da će radna grupa uopšteno da se bavi podizanjem bezbednosti novinara i efikasnijim rešavanjem krivičnih dela na štetu novinara, nemamo detaljnije informacije o tome kako će zaista da funkcioniše i na koji način će doprineti, osim onog što može da se zaključiti na osnovu toga ko će biti članovi te radne grupe“, kaže.

Upitan za činjenicu da je kuća novinara Milana Jovanovića zapaljena pre dve godine, a da počinioci još nisu kažnjeni, on kaže da se stalna radna grupa sastala prvog dana kada je objavljena informacija da se to dogodilo, i da su predstavnici iz udruženja medija apelovali na Tužilaštvo i policiju da se taj slučaj hitno rasvetli.

On naglašava da je događaj posle određenog vremena i rasvetljen ali da se na sudski epilog čeka više od dve godine.

„Postupci u ovoj oblasti bi trebalo da su hitni što se tiče postupanja tužilaštva i policije, moja ocena je da je to i urađeno ali stalna radna grupa nema nikakav uticaj na sud ili na to da li će se branioci okrivljenog koristiti mogućnošću da se postupak prolongira. Pored toga, nije ni retkost da kod nas sudski postupak traje dve godine“, kaže.

Upitan da li bi onda nova radna grupa mogla da pomogne da se takvi slučajevi reše, on odgovara da će ova nova radna grupa u svom sastavu imati i predstavnike pravosuđa – jednog sudiju, ali da i u tom slučaju radna grupa ne sme da se meša u konkretni sudski postupak.

U to, naglašava, nikakvo telo ne sme da se meša kao ni izvršna vlast, ali da je radna grupa tu da predstavnicima izvršne vlasti skrene pažnju na to kakvi se nedostaci javljaju u istragama na štetu novinara i da kroz izmene zakonodavstva tu oblast unapredi.

Povodom sumnji u javnosti da se formiranjem nove radne grupe u praksi ništa nije promenilo i da se čini da bi one mogle da budu forma zbog EU i poglavlja 23 i 24, Milić ističe da ne može da kaže da te sumnje nisu opravdane, kao što ne može da kaže ni to da do sada ništa nije urađeno po pitanju bezbednosti novinara.

„Pomaci određeni poostoje, ali i u izveštajima EU vidimo da ti pomaci nisu dovoljni. Ne verujem da će izvršna vlast uspeti da zamaže oči EU u ovom polju, svi mi iz medijskih organizacija ćemo tražiti konkretne pomake u konkretnim slučajevima pretnji. Cilj je da društveni ritual, da se sedne pred računar i preti novinarima, da ljudi shvate da je to zabranjeno i da je krivično delo“, rekao je Milić, ali je istakao da ne može pre formiranja radne grupe da da ocenu da je to marketinški trik.

„Hajde da sednemo, da damo šansu radnoj grupi“, rekao je Milić i dodao da je čine isti ljudi kao oni koji su učestvovali u donošenju medijske strategije i akcionog plana za njenu primenu. Na pitanje da li u Srbiji vidi političku volju za rešavanje problema u medijskoj sferi, on kaže da je vidi deklarativno od strane predstavnika najviših državnih funkcionera koji govore da država želi da reguliše medijsku oblast, ali da posle nekoliko dana „vidimo stvarnost koja te želje opovrgava“.


Izvor: N1

 Veljko Milić, naslovna fotografija: NDNV