Džabe sve, no, od političara možemo samo učiti. Oni su (veliki) majstori retorike, čak i mi novinari možemo samo da se ugledamo na njih, kako barataju rečima.
U jednoj emisiji bosanske Federalne televizije, novinar pita političara šta ima da kaže na to da je na primer jestivo ulje poskupelo za 37 posto. Na to će Fadil Novalić, premijer Bosne i Hercegovine:
„ Nije poskupelo, samo za isti novac možete kupiti 37 posto manje jestivog ulja“.
No, o tome pričam! Genijalno! Da li je čovek rekao istinu? Jeste. Da li je lagao? Nije. Na ovaj ubedljivi argument ne može ni da se reaguje, nema šta da se kaže, čovek jednostavno ostane bez reči. I ovim živopisnim primerom – pošto zaista ništa o tome ne mogu da kažem – mogao bih čak i da završim. Ali da mi ni čitalac, a ni urednik ne kažu da je ovaj uvodnik prekratak, i da nisam zaradio svoj novac, i ako sam ovo pisanije već posvetio političkim mudrostima, evo još nekoliko bisera.
Prvo i pre svega onaj klasični, verovatno najpoznatiji:
„ Ako nemate hleba, jedite kolače.“ ( francuska kraljica Marija Antoaneta, neposredno pre izbijanja Francuske revolucije – iako joj je navodno Žan Žak Ruso stavio te reči u usta)
I ne mogu da izostavim meni lično omiljeni primer. Pazite sad!
„Znamo da postoje poznate poznanice: stvari koje znamo da znamo.
Takođe znamo da postoje poznate nepoznanice: stvari koje znamo da ne znamo. Ali, takođe postoje i nepoznate nepoznanice: stvari koje ne znamo da ne znamo.” (američki ministar Donadl Ramsfeld opravdava rat u Iraku)
I na kraju, naš savremenik.
„Kada se jednog dana ispostavi za koliko sam nabavio kinesku vakcinu, potomci će mi podići spomenik.” (Aleksandar Vučić, predsednik Srbije)
Foto: globaltimes.cn
