Lepa, pametna, ljubazna i prepuna pozitivnih misli i energije – iako je pre pet godina paralizovana, kada je doživela nesreću, pršljen C5 joj je polomljen, kao i lopatica, karlica na dva mesta, a pluća su joj kolabirala. Nakon što je nedeljama bila na respiratoru, niko nije mogao da garantuje da će preživeti.
Ovo je intervju sa Anitom Pager.
Već smo početkom godine u kratkim crtama predstavili priču Anite Pager, ali je ona od tada, srećom, doživela mnogo malih iskustava, koja nam je sama ispričala.
Za one koji možda ne znaju, da li možete da nam ispričate šta vam se dogodilo 2018. godine?
-2018. godine imala sam nesreću u Segedinu, usled čega su mi sva četiri uda bila paralizovana, slomila sam pršljen C5, lopaticu, karlicu na dva mesta, a pluća su mi kolabirala. Bila sam na respiratoru mesec dana i u komi dve nedelje. U bolnici sam provela ukupno šest meseci. Prvih mesec dana u bolnici u Segedinu, zatim nedelju dana u bonici u Beogradu, te u bolnici u Zrenjaninu četiri-pet nedelja. Odatle sam dospela u banju Rusanda u Melencima, gde sam provela više od tri meseca.
Šta je posle toga usledilo?
-Nakon toga sam nastavila fizioterapiju u klinici Medica Netter u Senti, gde je vlasnica dr Monika Šili počela da se bavi mnome. Imam mnogo toga da joj zahvalim u proteklih pet godina.
Kada ste osvestili šta vam se zapravo dogodilo, to jest da vam se život potpuno promenio i to preko noći?
-Od početka sam pokušavala da na ovu situaciju gledam kao na zadatak koji treba rešiti. Ja to jednostavno doživljavam kao priliku iz koje može da se uči, gradi i razvija. To me je probudilo, učinilo svesnijom.
Anita Pager (Foto: szmsz.press)
Vaš svakodnevni život se drastično promenio. Kako članovi vaše porodice podnose sve što vam se dogodilo i promene koje su usledile u svakodnevnom životu?
-U početku je i njima i meni bilo veoma teško, ali je vremenom svima nama postalo lakše. Daju sve od sebe da se što manje osećam kao invalid – moram da dodam da i ja dajem sve od sebe. Jednostavno ne verujem da je ovo moja sudbina.
U kojoj fazi oporavka se sada nalazite?
-Kao što sam već pomenula, u poslednjih pet godina mogu da primetim mnogo malih pomaka. Jedan od njih je da danas mogu da pravim male korake jedan za drugim uz pomoć povišene hodalice, naravno potrebna mi je pomoć u tome, jer mi osećaj za ravnotežu nije još najbolji. Ruke su mi sasvim dobro ojačale, vežbam i finu motoriku prstiju, izradom nakita, a ojačali su mi i trbušni i leđni mišići. Nakit se može kupiti u nekoliko prodavnica, salona, u Vojvodini. Naime, zainteresovani mogu da mi se jave i sa sopstvenim idejama, a posle kraćeg dogovora, ako je moguće, ja ću ideju realizovati. Možete saznati nešto više o ovome na mojim nedavno pokrenutim Facebook stranicama.
Da bi vaš oporavak dostigao sledeći nivo, Vojvodina je praktično udružila svoje snage. U proteklom periodu organizovana su razna dobrotvorna događanja za vas, u nekoliko naselja, da bi se prikupio novac, s obzirom da je za operaciju potrebno 16 miliona dinara, odnosno 137 hiljada evra.
-Tako je. Neverovatno kolika je snaga jedne zajednice. U proteklih pet godina toliko je pozitivnih iznenađenja bilo, da ne mogu dovoljno da zahvalim ljudima… Mislim da bih tako najbolje mogla da se zahvalim, kada bih posle operacije i naknadne rehabilitacije mogla da živim samostalan život. Ovde je reč o implantaciji epiduralnog stimulatora, operaciji koja zaista košta 16 miliona dinara i rade je stručnjaci specijalizovani za ovo, i to samo na Tajlandu. Stimulator se invazivnom procedurom ugrađuje povrh zaštitnog omotača kičmene moždine, čime se može stimulisati mišićna aktivnost segmenata ispod povrede. Nakon ugradnje implantata, nakon što pacijent nauči da izvodi pokrete, tokom rada stimulatora, mogu se uočiti sledeći efekti: bolja kontrola creva i bešike, stabilizovani krvni pritisak, povećana mišićna masa. Ove prekretnice uključuju i ustajanje i pravljenje koraka uz minimalnu pomoć. Dok se sve ovo ne desi, čeka me još mnogo posla.
Pre nesreće ste bili student Fakulteta zdravstvenih nauka i socijalnog vaspitanja Univerziteta u Segedinu i živeli ste prosečnim studentskim životom. Kako sada izgleda vaša svakodnevnica?
-Moje studije je prekinula nesreća. Od tada mogu da se fokusiram samo na svoje zdravlje. Nakon buđenja, još mi je nažalost potrebna pomoć pri oblačenju, zatim nakon jutarnje kafe razvijam finu motoriku pravljenjem nakita, a posle ručka, glavnu ulogu ima trening. On traje 2-3 sata, a završavam ga šetnjom od 30-40 minuta. Roditelji mi pomažu i u večernjoj rutini. Lagala bih kada bih rekla da mi je svaki dan miran i brzo prođe, jer nije. Ima dana kada je jako teško i moje telo radi protiv mene. Međutim, ja sam uporna.
Kakva vam je pomoć sada potrebna?
-Sada je najvažnije prikupiti 16 miliona dinara, od kojih polovina još nedostaje. Oni koji žele da me podrže, mogu da pomognu slanjem SMS-a na broj 3030 sa brojem 1425. Pošto ovaj novac nije mogao da se prikupi do 27. maja, operacija je odložena. Ako sve bude u redu, moći će da me operišu krajem leta, ali bismo iznos morali da prebacimo mesec dana pre mog odlaska tamo, tako da nam ponestaje vremena, ali ja verujem u ljude dobre volje koji su među nama.
Tamara Poša
Anita Pager (Foto: szmsz.press)
