59 sekundi – u toliko je isečen film iz prošlogodišnje izjave novinara i univerzitetskog profesora Dinka Gruhonjića, a u kom deluje da Gruhonjić veliča Dinka, komandanta ustaškog koncentracionog logora u Jasenovcu. Značajnom broju njegovih kolega koji su objavili film, uopšte nije smetala činjenica da je isti izvučen iz konteksta, potpuno suprotnog sadržaja od konačnog rezultata.
Gruhonjića optužuju za govor mržnje i protiv njega je podneta krivična prijava. Na zidu stambene zgrade u Novom Sadu u kojoj živi sa porodicom, osvanuo je preteći grafit sa potpisom Srpska Vojvodina. Ovo se već jednom dogodilo na istom tom mestu u novembru 2020. godine. Počinioci ni tada, a ni sada nisu nađeni, što je jasan znak da atmosfer linča protiv njega podstiče država.
Mnogi od nas još pamte devedesete, kada je Slobodan Milošević koristio alate laži i govora mržnje da bi održao svoju vlast. Krajem te decenije, sadašnji šef države Aleksandar Vučić, tada je bio zloglasni ministar informisanja.
Podrška Zapada srpskom šefu države vidno se topi, sistem možda počinje da paniči, a tada je potrebna pomoć „patriota“. Osnova napada na Gruhonjića, po recepturi 90-ih je sledeća: naglašena nacionalna retorika, rasplamsavanje srpskog patriotizma, optuživanje neistomišljenika za izdaju i zastrašivanje. Ana Lalić Hegediš, predsednica Udruženja nezavisnih novinara Vojvodine, aktivistkinja Aida Ćorović i istoričar Milivoj Bešlin, između ostalih, navukli su na sebe gnev velikih Srba poslednjih nedelja.
Kada je Aleksandar Vučić, koji tačno zna recept za podle napade, upitan o slučaju Gruhonjića, odgovorio je: „Ima pravo da misli drugačije, ali ja lično mislim ono što se drugi ne usuđuju da kažu: Sram te bilo, Dinko Gruhonjiću!“
Gospodine predsedniče mene je sramota. I umesto vas.
Roža Feher
Preteći natpis na zgradi u Novom Sadu (Foto: danas.rs)
