Pre neki dan pročitam vest kako je neki tamo monah, sveštenik šta li je, ne bih mu ni ime pominjala, jer nije toga vredan, napao jednog dečaka, to jest javno prozvao, zbog toga što se bavi nečim što se njemu ne dopada. Odmah da se ogradim, ja nisam od onih tipova koji padaju ničice pred sveštenicima, niti smatram da je neko zbog toga što mu je to poziv viši ili niži od nas „običnih smrtnika“. Niti mislim da je neko automatski dobar ili najbolji čovek, zbog toga što je sveštenik. Dovoljno puta sam videla i uverila se u stvari koje se apsolutno kose sa tim šta neko propoveda, jer njegova dela govore suprotno. Takođe ne mislim da neko treba da me ukori što nisam skromna, a da taj isti vozi najnoviji model Audija ili tome slično. Dakle, za mene je vera sledeće: Ili živiš po tim kanonima, ili ne živiš. Od toga što ćeš da visiš u crkvi, nećeš biti veći vernik. I odnos sa Bogom je intimna stvar i nije pomodni detalj. I jedini koga mogu da pomenem u kontekstu vere i svega što jedan sveštenik, poglavar, treba da predstavlja, jeste Patrijarh Pavle. I neizmerno mu se divim, zbog apsolutno svega.

Elem, kad smo sad to razjasnili, da citiram šta sam pročitala:

„Srpska tradicija nisu dečaci koji heklaju, sa „Odri Hepbern” kapicama, zlatnim kajlama i barbi frizurama! Stop stvaranjima lažnih idola i uzora! Uzor nam mogu biti ona deca koja od najmanjih nogu cepaju drva, čuvaju krave i ovce, voze traktore, poste i pričešćuju se! Influenseri nikada!!! Nemojte nam nametati da je nešto natprosečno i uzorno kada nije!!! Još jedan marketinški trik, iza kojeg se nešto krije! U najmanju ruku rušenje ideala i razlike iza muškaraca i žena! Brisanje srpske tradicije, takođe” – napisao je taj i taj sveštenik.

Dakle, ja veću glupost davno nisam pročitala i zaista mi nije jasno kako osobu koja je ovo napisala nije sramota.

O čemu se naime radi?

Viktor Mitić, učenik petog razreda, koji živi u Jagodini, hekla. To mu je hobi. Heklanje je naučio od bake, a u razgovoru za Euronews Srbija, rekao je da je vremenom i usavršio tehniku, uz pomoć interneta i sopstvene radoznalosti, te je odlučio da svoj rad predstavi javnosti. Sada hekla i ćilima između ostalog i ima više od 230 000 pratilaca na društvenim mrežama. Dakle, dečko ne deli savete za koje nije kvalifikovan, kao gomila tzv. influensera, već hekla i to svaki dan. Želi da snima i tutorijale i da pokaže da i stari zanati mogu da budu zanimljivi mladima. Što je još lepše, u svemu učestvuje i njegova porodica, jer brat montira video zapise i vodi društvene mreže, dok otac pomaže oko nabavke materijala i komunikacije sa saradnicima.

Viktor razvija svoj hobi i jednog dana želi da ga pretvori u posao. Trenutna ideja jedanaestogodišnjeg dečaka je da ishekla najveći ćilim koji je ikada isheklan (ko je rekao tradicija?).

Pa lebe mekani, odakle nekom prava da ovog dečaka targetira i proziva na društvenim mrežama?

Naravno, posle se dotični sveštenik izvinjavao, tralala, ali džabe.

Šteta je učinjena, dete se naravno potreslo, a sve zbog čega?

Zbog nečijeg mišljenja da se odbrana tradicije odražava u cepanju drva, čuvanju ovaca i ne mogu ni da nabrajam dalje… Opet da se razumemo… U svemu tome nema ama baš ništa loše, isto kao što nema ni u tome da neko iskoristi svoj bogomdani talenat. I da stvori nešto lepo i novo. Zatucanost ama baš nikome nikad nije ni u čemu pomogla. Ama baš nikada. I umesto da odgajamo decu u duhu da svako treba da koristi svoj potencijal i bude najbolji u onome što voli da radi, kao i kako se zaista tradicija neguje i čuva, neki tamo monasi prozivaju i targetiraju decu koja su se, uz podršku porodice usudila da rade nešto neuobičajeno i nesvakidašnje.

PA ODAKLE TI ROĐAČE PRAVO DA TAKO NEŠTO URADIŠ?

Hajde sad sve koji su različiti i koji se usude da rade nešto novo i ono što ne spada pod, je li, nečije zatucano viđenje tradicije (glupost na kub) lepo linčujemo ili još bolje, spalimo na lomači, pa da se svi kolektivno vratimo u srednji vek, jer je nekima očito tu mesto.

To jest, mnogima je tu mesto.

Odem ja na Instagram, da pogledam profil Heklač Viktor. Dete preslatko, zlatne ruke, a komentari… Dakle, uopšte me više ne čudi što smo tu gde jesmo. Velika većina jeste zatucana, neobrazovana (ne govorim o diplomama), uskogruda i bezmozgna.

Dakle, jedan od komentara poticao je od nekog tipa, faca klasičan australopitekus… Napisa on sledeće i ostade živ: „Malo čudno, za muško dete? Nije u duhu vaspitanja MUŠKARCA!“

Ja ne znam da li je ovde ikakav komentar dalji potreban. Prvo, ne znam šta je duh vaspitavanja muškarca (ja znam šta je vaspitavanje dece da postanu dobri ljudi), to preskačem, ali da jedna odrasla individua komentariše na ovaj način jedno dete, to je van svake pameti. Ali čujte, pa onda ni kuvanje nije za muškarce, to je takođe u „duhu ženskog vaspitanja“ (jaoooooooo), pa onda lepo javno da isprozivamo i one bezveznjake neke tamo poput Džejmija Olivera, Gordona Remzija i ostale netradicionalne bratije, jer ako bre ovde to nije tradicionalno, pa ima da ne bude i tamo.

Najbolji odgovor koji sam na tu budalaštinu pročitala bio je sledeći: „Ma ja mislim da je bolje da počne da puši, da se bije, da krade, da se tetovira, da beži iz škole…….. je l′ tako? Je l′ to po vama muško dete?!!!!!″.

Građansko vaspitanje. Kritičko razmišljanje. Širok, načitan i otvoren um.

Sve je to iz ovog našeg jadnog društva nestalo i najviše volimo da komšiji crkne krava, sve ostalo je manje bitno.

Viktoru je dva puta ugašen profil, jer se oba puta našao neko da mu pokvari i trud i rad i sreću kojom je isijavao.

Zašto?

Pa zato što se eto ovde uspeh ne oprašta.

Pa makar u pitanju bilo i jedanaestogodišnje dete.

Zemljo, otvori se.

Mnogo smo grešni.

Viktor Mitić (Foto: republika.rs)