Sigurno se sećate da se u to vreme mnogo govorilo i pisalo o zvučnom topu. To je ono oružje koje su srpske bezbednosne snage navodno upotrebile 15. marta prošle godine na antivladinom protestu – za koji sada već sa sigurnošću možemo reći da je bio istorijskih razmera – u trenutku dok je okupljena masa u tišini odavala poštu preminulima. To kažu oni koji su organizovali protest nakon tragedije na železničkoj stanici u Novom Sadu. Prema navodima demonstranata, opozicionih političara i očevidaca, policija ili bezbednosne snage su u blizini zgrade parlamenta upotrebile zvučni top, koristeći snažne zvučne talase, za zastrašivanje i rasterivanje demonstranata.

Nasuprot tome, zvanična reakcija je odlučno odbacila ove navode; štaviše, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i predsednik Aleksandar Vučić su u početku negirali da nadležni organi poseduju takvu opremu, a kamoli da je ona upotrebljena protiv okupljene mase. Kasnije je Dačić priznao da policija ima takve uređaje (za koje je tvrdio da nisu nabavljeni za emitovanje zvučnih talasa, već za prenos glasovnih poruka), ali je tvrdio da su ostali u magacinima. Kasnije, kada se fotografija tog oružja pojavila na informativnom portalu „Ozon pres“, priznao je da se oružje nalazilo na terenu, ali da nije korišćeno.

Kolektivna amnezija

Inače, zvučni top (LRAD – Long Range Acoustic Device, odnosno zvučno oružje), je usmereni uređaj koji radi pri izuzetno velikoj jačini zvuka i može izazvati bol i oštećenje sluha. Nakon tih događaja, veliki broj ljudi je zatražio medicinsku pomoć zbog različitih tegoba: gubitka sluha, opšte malaksalosti, srčane slabosti… Ali je ta tema postepeno zamrla ili je bar odavno prestala da se pojavljuje među udarnim naslovima, pa čak i među vestima drugog ili trećeg reda. Baš kao i mnoge druge stvar, na primer, afera „Jovanjica“, koja je podrazumevala otkrivanje najveće plantaže marihuane u Evropi. Do dana našasnjeg je ostalo nerazjašnjeno kako se tolika količina kanabisa tamo našla, ko je stajao iza toga, gde je prodavana i ko je prisvojio znatnu zaradu od te droge. Ali ima još skandala koji čekaju da budu u potpunosti rasvetljeni, poput pada helikoptera, gde sa snimka kobne nesreće nedostaju dva ključna minuta, noćnog rušenja objekata u Hercegovačkoj ulici u Beogradu i spornih diploma funkcionera Srpske napredne stranke.

Sve je to postepeno palo u zaborav, jer je ovdašnje društvo sklono kolektivnoj amneziji. Ali nije samo srpsko društvo takvo, sociolozi i socijalni psiholozi kažu da je socijalna amnezija sociološki, psihološki i istorijski koncept, koji se odnosi na pojavu u kojoj zajednica, nacija ili društvo zaboravljaju, potiskuju ili iskrivljuju značajne istorijske događaje, traume ili sistemske greške. Ovaj proces često namerno pokreću oni koji su na vlasti, ali može proizaći i iz toga što pojedinci zaboravljaju i ne uspevaju da procesuiraju međugeneracijsku traumu. Šta je zapravo u pitanju, procenite sami. Mislim da sve to ima veze i sa osećajem duhovne zasićenosti, one odbojnosti koja se rađa iz prezasićenosti lažima kojima su nas hranili.

Na kraju krajeva, nije ni važno šta to uzrokuje ili je uzrokovalo, jer je kolektivna amnezija već uzela svoj danak. Pored toga, to je doprinelo održavanju kolektivnih mitova koji su ostavili trag na mentalitetu srpskog društva tokom proteklih pola veka, održavajući sistem verovanja koji oblikuje identitet, ponašanje i pogled na svet na emocionalnom nivou. Naravno nije potrebno ni reći da je težište na emotivnom nivou. Svaki populistički lider i svaka vladajuća klasa zasnovana na populizmu primenjuje ovu taktiku.

Simulacija zvučnog topa

Sada su vlasti ponovo skrenule pažnju javnosti na pitanje zvučnog topa. Nije bilo potrebe za opširnim objašnjenjima: sećanja su već bila tu i sve što je trebalo učiniti jeste svaliti krivicu na određeni aktivni segment društva ili tačnije, na četiri takva segmenta odjednom.

Više javno tužilaštvo u Beogradu tvrdi da poseduje dokaze da su određena lica imala nameru da simuliraju dejstvo zvučnog topa 15. marta 2025. godine, kao i da organizatori pripadaju prvoj grupi potencijalnih okrivljenih. Dodatne informacije o njima – kao i o ostale tri grupe – zatražene su od Ministarstva unutrašnjih poslova, konkretno od Službe za borbu protiv terorizma istog. Drugu grupu čine izvršioci. Oni su usmeravali masu, dajući im uputstva kako da se kreću. Svako ko bio video gomilu od više hiljada ljudi – kako se u trenutku razdvaja i beži u ludoj gužvi – mislim da bi skinuo kapu njihovom nastupu. Statisti su sposobni za takav podvig samo nakon dugotrajnog uvežbavanja. Pretpostavljam da su ovo mesecima uvežbavali na beogradskim ulicama. Treća grupa pod sumnjom su mediji, mada ne svi, već samo oni koji su izveštavali o incidentu, odnosno oni koji za sebe tvrde da su nezavisni. A četvrta grupa se odnosi na lekare koji su obavljali preglede, jer su, prema podacima Ministarstva zdravlja, pacijenti sa navodnim tegobama počeli da dolaze tek 18. marta.

Ništa sa teroristima

Budući da tužilaštvo očekuje podatke od Službe za borbu protiv terorizma kako bi pokrenulo postupak protiv pojedinaca identifikovanih pregledom dokumentacije sa studentskih skupova, jasno je da je ovde reč o teroristima. Ako tužilaštvo, poznato po svojoj neutralnosti i apolitičnosti, potkrepi sve ovo, predsednik – koji se priprema za izbore – imaće lak zadatak. To će se dogoditi u oktobru ili novembru, rekao je on u emisiji koju su uživo prenosila tri prorežimska televizijska kanala. A tada se teroristima ne sme dozvoliti da se kandiduju za javne funkcije. Mada nisam uveren u vezi sa jesenjim izborima. Oni su samo sredstvo u rukama vladara koji podstiče kolektivnu amneziju, a koje će koristiti sve dok to bude smatrao celishodnim. A onda preostaje ulica, za kojom bi brzo mogla uslediti i šuma.

Deže Ereg

Dačić: Policija ima zvučni top, stoji u kutijama u magacinu, izjava da ga nemamo bila – nespretna (Foto: Tanjug/Rade Prelić)