Ovaj avgust je bio katastrofalan – kaže mi preko telefona jedan poznanik iz Južnog Banata. Iako on lično nije pogođen događajima u Deliblatu, njegovi rođaci i prijatelji žive u ugroženoj zoni.

Znamo da je požar uzrokovao ogromnu štetu, iako na sreću, nije bilo ljudskih žrtava. Stručnjaci kažu da će biti potrebne decenije da se priroda oporavi i da se izgorela vegetacija obnovi. Možda će naši unuci dočekati da to vide…

Prošlo je skoro dvadeset godina…

Ima već trideset godina kako smo bili tamo i zajedno sa tadašnjim rimokatoličkim biskupom zrenjaninskim, učestvovali u svečanom otvaranju jednog crkvenog objekta (možda je to bio internat?). Ako se dobro sećam, selo se zvalo Šušara. Od meštana smo saznali da je selo imalo sistem za vodosnabdevanje pre mnogih velikih gradova, kao i da su vodu iz bunara crpeli pomoću uređaja nalik vetrenjači, negde početkom dvadesetog veka ili nekoliko godina ranije. Naravno, iseljavanje je predstavljalo ozbiljan problem i u vreme kada smo mi bili u poseti, dakle pre tri decenije (ne samo tamo, već širom Banata), pa ipak smo pronašli i Mađare sa kojima smo popričali.

Zatim smo 2007. godine ponovo čuli za taj kraj, kada je prvi veliki šumski požar opustošio to područje. Vatrogasci su se i tada suočili sa veoma teškom situacijom, ali su nakon duge borbe uspeli da stave plamenove pod kontrolu. Stručnjaci sada tvrde da je još tada trebalo preduzeti neophodne mere zaštite od požara i uspostaviti službu za nadzor, kao što je to drugde uobičajeno tokom sezone žetve. Ipak, mnoge stvari su ostale neurađene, a nadležni su zapravo bili zatečeni nespremni ovogodišnjim velikim požarom. A mogli su još na početku tih dugih, vrelih letnjih meseci bez kiše predvideti šta sledi. Državni organi su čak uputili vatrogasce iz Srbije u Portugaliju, kako bi pomogli u gašenju tamošnjih šumskih požara, i to u trenutku kada su i predeli Južnog Banata bili zahvaćeni požarom. I sam predsednik je govorio o tome kako će naša „vatrogasna služba svetske klase“ rešiti i ovu situaciju, a ipak je, pune tri nedelje nakon što je buknuo prvi plamen, na kraju zatražio pomoć – od Rusije. I stigao je jedan modifikovani Iljušin, džinovski avion prilagođen za gašenje ovakvih požara, koji je poleteo iz Niša. Ova pomoć je bila delotvorna, ali ne i dovoljna. Na kraju, nakon što su se gotovo mesec dana borili sa vatrenom stihijom u Deliblatskoj peščari, konačno su se obratili nadležnoj službi Evropske unije za pomoć, a koja je u roku od 24 sata uputila najsavremenimje vatrogasne jedinice. Korak su preduzeli Nemci, Česi i Rumuni, koji se nalaze u neposrednoj blizini požara, kao i Mađari. Dakle, EU pruža pomoć kada se za to ukaže potreba. Jedino što je izostalo, bilo je blagovremeno obaveštenje ili zahtev.

Predstava

U međuvremenu, predsednik Srbije je obilazio zemlju vodeći predizbornu kampanju suprotno Ustavu i zakonu, a prekinuvši tu turneju, posetio je područje Deliblatske peščare pogođeno katastrofom. Dok je on stigao u posetu, do tada je vegetacija na hiljadama hektara već bila uništena, a populacije divljih životinja desetkovane, pa je predsednik ipak ponosno izjavio da je vatra uništila samo jednu baštensku šupu, dok je na primer požar u Španiji odneo nekoliko ljudskih života. Televizijske kamere su naravno zabeležile detalje predsedničke posete, uključujući i trenutak kada je on ponudio sendvič jednom od vatrogasnih komandira. Komandir je odbio, objasnivši da posti. Ipak, čak ni on nije mogao tako lako da izbegne omiljenu malu predstavu šefa države: nakon odgovora, komandiru je ponuđen sendvič s ribom. I dodao je da su premijer i ministar unutrašnjih poslova već bili u poseti pre njega. U međuvremenu, televizijski kanali sa nacionalnom pokrivenošću neprestano su reprodukovali taj snimak i izjave šefa države. Naravno, ni reči nije bilo o tome da li je eventualno javnost kasno obaveštena, niti da li je došlo do kašnjenja u preduzimanju odgovarajućih mera i upućivanju poziva za pomoć. A naročito niko nije pričao o tome zašto tokom protekle skoro dve decenije nisu sprovedene nikakve ozbiljne, temeljne niti efikasne mere zaštite.

Gradi se vetropark?

Do poslednjih dana avgusta, uz pomenutu međunarodnu pomoć, požar je uspešno stavljen pod kontrolu. Najnoviji izveštaji sa terena ukazivali su na to da u pesku tinja još samo ugljenisano korenje drveća. Međutim, to znači da bi jedan jači vetar mogao da izazove ponovno izbijanje plamena i to na preostalom drveću. S obzirom na to da na tom području gotovo neprestano duva košava, sasvim je moguće da bi se žar, koji tinja ispod pepela i peska, mogao ponovo razbuktati. Stoga i dalje moramo biti dežurni, pažljivi i budni – gotovo kao da stražarimo – budući da početkom leta nije uspostavljena nikakva takva služba za praćenje. To je bilo esencijalno, kako se to područje, klasifikovano kao zona zaštićene prirode, a sada zapravo prepolovljeno nakon što je požar uništio hiljade hektara šume i šikare, ponovo ne bi našlo na naslovnim stranama.

Prema uvek dobro obaveštenim izvorima, kineski ili arapski investitori nameravaju da postave vetrogeneratore ili vetropark na peščanim dinama, budući da stručnjaci procenjuju da će za potpuni oporavak nakon požara biti potrebno nekoliko decenija. Time se investitorima dakle, pruža odlična prilika za realizaciju takvog jednog projekta. Vetar duva gotovo neprestano, a lokacija se sada može smatrati slobodnom.

Te navodne informacije možda ipak nisu sasvim bez osnova.

I to ne bi bio prvi takav put, tokom perioda koji sada već traje skoro dve decenije, takozvanog zlatnog doba.

Požar  Deliblatskoj peščari (Foto: n1info.rs)