Da nismo videli, doživeli, ne bismo verovali: za 22 meseca, jedna novoformirana politička snaga oborila je vladu tri puta. Protesti studenata su prvo u januaru 2025. godine doveli do pada vlade koju je predvodio Miloš Vučević. Naredna vlada, predvođena Đurom Macutom – jednim od najneupečatljivijih premijera svih vremena – predložila je raspuštanje parlamenta početkom septembra ove godine, a dva dana kasnije je predsednik Aleksandar Vučić raspisao vanredne parlamentarne izbore. Ishod izbora 25. oktobra 2026. godine svima je već poznat. Studentska lista – Studenti pobeđuju, ostvarila je ubedljivu pobedu, osvojivši oko 600 000 glasova više od Srpske napredne stranke, koja je bila na vlasti od 2012. godine.

Tri. To je broj koji je bio dodeljen Studentskoj listi, tri puta su uzdrmali temelje vlasti, a među njihovim kandidatima nalaze se i tri vojvođanska Mađara – Andrea Besedeš Nađ, Imre Krizmanič i Tibor Lazar. Mađarska zajednica ih trenutno pomno prati, između ostalog i zato, što prema trenutnom stanju stvari, deluje da će više Mađara ući u parlament putem Studentske liste, nego preko izborne liste Saveza vojvođanskih Mađara, a koja broji 250 imena, gde su mesta zagarantovana samo Balintu Pastoru i Borisu Bajiću.

Nedelja veče nudi nekoliko pouka, ali držeći se broja tri, razmotriću samo ove.

1.Pobednik sa hiljadu lica

Studentska lista je imala lidera, ali samo zato što su pravila nalagala da neko bude imenovan na prvo mesto. Ilija Srdanović nije sam nosio barjak, nije on bio vođa. Tu zastavu je zajednički nosilo 250 kandidata. I da, među njima nema studenata. Što se tiče onih, koji su pokušali da diskredituju listu ovom apsurdnom tvrdnjom, birači su ih kaznili. Na kraju krajeva, bio 21. vek ili ne, ljudi i dalje ne vole kada ih smatraju budalama.

I tu zastavu nosilo je više hiljada drugih ljudi – studenata, volontera, obučenih izbornih posmatrača i kontrolora na biračkim mestima – ukratko, svi oni koji su smatrali da su dovoljno trpeli i da je sada došao red na njih da doprinesu promeni vlasti. Pa makar to značilo i preuzimanje dodatnih obaveza koje su zahtevale žrtvovanje sopstvenog slobodnog vremena. Malo ko je verovao da je, u društvu koje je toliko liderocentrično, moguće u boj krenuti bez plemenskog poglavara, a kamoli pobediti.

2.Vučić je pevušeći ušetao u zamku

Tako promišljeno izgrađen i odozdo organizovan politički pokret u Srbiji nismo videli. Tokom godinu i po dana, bili smo svedoci školskog primera tog procesa, poduhvata, osmišljenog tako, da svako, na određenom nivou oseti da taj pokret pripada i njemu. Bilo da je reč o mahanju sa prozora ili stotinama metara zajedničkoj vožnji bicikla, svako je pronašao način da učestvuje u protestu. Štaviše, pokret je vlasti neprestano držao u napetosti, primoravajući ih na greške.

Kulminacija ovog procesa bila je to što je Aleksandar Vučić uspešno naveden da podnese ostavku na funkciju predsednika, ali tek nakon što je raspisao vanredne izbore. Od tog trenutka, Studentska lista je stekla prednost, jer je većina shvatila da je ovo jedinstvena prilika da se podrži inicijativa koja im deluje simpatično, inicijativa sposobna da svrgne vlast kojoj su krvave ruke. Naime, do dana današnjeg niko konkretno nije pozvan na odgovornost za tragediju u Novom Sadu.

Vučić je upao u zamku, a da toga nije bio ni svestan. Iako je njegov predsednički mandat isticao tek sledeće godine, odlučio je da podnese ostavku, time stavivši do znanja čak i sopstvenom taboru, da nije neranjiv.

3.Kada ni novac više ne pomaže

Ne postoji takva sila, koja sebi može priuštiti da konstantno, i to tokom niza godina, svima na silu nameće sopstvenu verziju istine, bez ikakve odgovornosti i uz potpuno zamenarivanje svih reakcija, koristeći pritom propagandna glasila koja se maskiraju kao mediji, a koja su stavljena pod potpunu kontrolu vlasti.

Mogu se ispitivati granice tolerancije građana, može se čak i eksperimentisati sa neobičnim stvarima, ali kada se jednom dostigne tačka pucanja, čak ni finansijska pomoć, isplaćivana bez ikakve racionalnosti, ne može više da pomogne. A tu je i činjenica da očajnički pokušavaju sve da ubede kako ovo uopšte nije kupovina glasova bila, već samo finansijska podrška građanima.

Sve ovo može izazvati tako snažnu reakciju kod ljudi, da čak i oni koji su ranije bili ravnodušni i koji su na svakom koraku tvrdili da glasanje nema svrhe, jer su svi na vlasti isti, sada ustaju iz svojih fotelja. Štaviše, spremni su da satima stoje u redu, samo da bi dali svoj glas.

Ustanak se dogodio u nedelju, ali će promena biti bolna i dugotrajna.

Demontiranje sistema izgrađenog na kupljenim glasovima i unajmljenim batinašima, statistima koji su vođeni uokolo poput putujućeg cirkusa, kao i na ličnostima iz kriminalnog podzemlja, zahtevaće mnogo vremena i strpljenja. Na kraju krajeva, glasanje je bilo tek prvi korak.

U nedelju su ljudi ustali i otišli da glasaju. Sada sledi nešto još teže: ostati budan.

Slavlje zbog pobede Studentske liste (Foto: nedeljnik.rs)