Šta zajedničko imaju ozloglašeni zlatni toalet i skoro uništena Klimtova slika? „Krstili“ su novo američko  sedište čuvene aukcijske kuće Sotheby′s u Njujorku.

Jednog utorka, u novembru mesecu, na samom početku sada već čuvene aukcije pomenute kuće, glavno umetničko delo, slika Gustava Klimta „Portret Elizabete Lederer“, postalo je najvrednije delo moderne umetnosti ikada prodato na aukciji, dostigavši 236,4 miliona dolara uz salve oduševljenja i veliki aplauz u sali, tokom 20-minutnog „rata“ nadmetanja, kako javlja CNN. Tako je ova slika postala najskuplje umetničko delo koje je Sotheby′s ikada prodao širom sveta.

Portret mlađe ćerke Klimtovih mecena, nastao poslednjih godina umetnikovog života, spašen je od uništenja tokom Drugog svetskog rata, kada je odvojeno od njegovih dela koja su kasnije izgorela tokom požara u zamku Imendorf u Austriji.

Portret, koji je oborio prethodni rekord koji je postavilo delo Endija Vorhola 2022. godine (White Disaster, prodato za 85,4 miliona dolara), bio je deo kolekcije naslednika čuvene Este Lauder, Leonarda A. Laudera, a koji je preminuo ranije ove godine. Tokom aukcije je većina umetničkih dela ispunila ili premašila visoke procene, uključujući i sliku Edvarda Munka za 35,1 milion dolara i Klimtov pejzaž za 86 miliona dolara.

Ton aukcije je zapravo zadat od prve serije, skulpture Aleksandra Kaldera koja je privukla devet ponuđača i prodata za skoro trostruko više od najviše procenjene cene od 889 000 dolara. Do sada je Lauderova kolekcija dostigla cenu od 527,5 miliona dolara, što je znatno više od procenjenih 400 miliona dolara – a još više se očekuje, s obzirom da sledi poseban dnevni događaj u vidu aukcije.

Druga najveća prodaja ostvarena je prodajom monumentalnog dela Žan-Mišela Baskijata za 48,3 miliona dolara, a takođe je postavljen i novi rekord za savremenu britansku slikarku Sesili Braun, čija je slika prodata za 9,8 miliona dolara.

Pored svega pomenutog, najneobičnija ponuda na događaju bio je toalet od 18-karatnog zlata, težak oko 100 kilograma, koji je radio konceptualni umetnik i enfant terrible Mauricio Katelan, a koji je na opšte iznenađenje privukao samo jednu ponudu. Ova raskošna skulptura pod nazivom „Amerika“, srodnik je ozloglašene verzije koja je bila izložena u muzeju Gugenhajm kao funkcionalan toalet, a kasnije je i ukradena iz rodne kuće Vinstona Čerčila, palate Blenhajm i nikada nije pronađena.

Ali da se vratimo Klimtu. Kao što ljudi uglavnom znaju, Gustav Klimt je bio veoma plodan slikar iz Austrije. Pomogao je definiciji Art Nouveau stila u Evropi. Ono što je manje poznato je da su njegov život pratili mnogi skandali. Neosporno je da je jedan od najpopularnijih slikara svih vremena, poznat po korišćenju zlata i zlatne boje na svojim slikama, ali evo i nekih manje poznatih činjenica skrivenih u njegovom ormaru. Udruženje Artists network se pomno bavilo Klimtovim radom i delom, te evo nekih manje poznatih činjenica iz slikarevog života, objavljenih u njihovoj studiji o Klimtu.

Klimt je poznat i obožavan zbog svojih prikaza žena, ali je u svom opusu zapravo imao i dosta prostora za pejzaže. To je jedini žanr koji ga je osim figurativnog slikarstva privukao. Svake godine je putovao do jezera Ater u Gornjoj Austriji i u tom okruženju naslikao mnoge svoje pejzaže. Meštani tog kraja, imrepsionirani njegovim fokusom, nazvali su ga Waldschrat ili „šumski demon“. Mnogi istoričari umetnosti pripisuju spljoštenu ravan slike njegovih pejzaža Klimtovoj upotrebi teleskopa, kako bi posmatrao svoju kompoziciju iz daljine.

Zatim, ne samo da je stvorio jedan, već dva pokreta u umetnosti. Umetničko društvo je bio njegov prvi pokret i bio je uspešan. Umetnici koji su u njemu učestvovali dobijali su narudžbine i pažnju javnosti. Drugi, Bečka secesija, doneo je Klimtu još više priznanja i kreativne slobode. To je takođe pokret koji je najbliže povezan sa simbolikom po kojoj je Klimt najpoznatiji. Secesija je takođe mnogo učinila da omogući mladim umetnicima da se oslobode jarma akademskog slikarstva i prihvate sve žanrove umetnosti. Takođe je dovela poznate međunarodne umetnike u Beč, čineći ovaj grad međunarodnim umetničkim žarištem.

Ono što je takođe veoma interesantno je i to da Klimt nikada nije naslikao nijedan jedini autoportret. Ovo je posebno neobično za umetnika koji je bio podjednako zainteresovan za crtanje i slikanje figura, kao što je to Klimt bio. Ovo ga je verovatno i proganjalo, jer je na kraju napisao čitav esej na tu temu, pod nazivom „Komentar o nepostojećem autoportretu“. U njemu piše o tome kako on sam sebe kao tema manje zanima nego drugi ljudi, pre svega žene. Smatrao je da u vezi njega nema ništa posebno. Govorio je da je slikar koji slika dan za danom od jutra do mraka, pa ko god želi da sazna nešto o njemu treba pažljivo da pogleda njegove slike.

Moglo bi se pretpostaviti da se sav sjaj Klimtovih slika pretvorio u podjednako luksuzan lični život, visoko društvo Beča i uživanje u plodovima statusa slavne ličnosti. Međutim, ta pretpostavka ne bi mogla biti dalje od istine. Klimt je bio uglavnom kućni tip i provodio je dane radeći kod kuće, u svom prepoznatljivom dugom, lepršavom kaftanu i sandalama i očigledno bez donjeg veša. Ova činjenica je dobro poznata u umetničkom svetu, ali nigde zapravo nije objašnjeno koji je bio razlog za to. Klimt se nije zabavljao po kafanama kao drugi umetnici njegovog vremena i imao je takvu reputaciju još za života, da je mogao sebi da dozvoli da ne izlazi, jer su njegovi pokrovitelji dolazili kod njega.

Iako je nekako uvek uspevao da izbegne javne skandale, Klimt je bio neka mešavina Romea i Don Žuana. Bio je veoma seksualno aktivan, nikada se nije ženio, a pričalo se da je spavao sa svakom ženom koju je naslikao.  Uprkos brojnim aferama sa svojim modelima, tvrdio je da je ljubav njegovog života najmlađa sestra njegove snaje, modna dizajnerka Emili Flege. Ona je i navodna muza Klimtovog remek-dela, čuvene slike Poljubac.

Takođe se priča da je Klimt imao najmanje 14 dece, iako je javno priznao samo četvoro.

Gustav Klimt je najpoznatiji po sjaju zlatnih listića na mnogim svojim poznatim slikama. Međutim, njegova zlatna faza je zapravo došla sredinom karijere.

Takođe, viđajući Poljubac na razglednicama i obeleživačima širom sveta, često zaboravljamo da je to jedno masivno delo i nije pravougaonik. Slika je savršen kvadrat, široka i visoka tačno 180 cm.

Za doba u kom je živeo (1862-1918), bio je na momente previše radikalan, ponekad su njegove slike proglašavane čak i pornografskim.

Ono što je neosporno je da nam je ostavio neka od najvećih umetničkih dela, da im se divimo, proučavamo ih i pritom ostanemo bez daha.

Ako vas put ikada nanese u Beč, svratite u Klimtov muzej i nahranite svoju dušu.

Aukcija kuće Sotheby′s na kojoj je prodata Klimtova slika Portret Elizabete Lederer (Foto: magazine.artinfoland.com)