Da se kod nas puno pije, nije sporno.

Da se pije i u drugim zemljama, ni to nije sporno.

Međutim, pošto živimo ovde gde živimo, naš predmet interesovanja je alkoholizam u Srbiji.

Alkoholizam je treća najčešća bolest savremenog čoveka. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste činjenica da veliki broj mladih konzumira i zloupotrebljava alkohol, te je u Srbiji oko 45% lečenih alkoholičara mlađe od 30 godina.

Anita Sinđelić, psiholog u Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Beogradu ističe u jednoj studiji da rezultati istraživanja u našoj zemlji ukazuju da 50% mladih redovno konzumira alkohol, a da se veliki broj mladih ni ne javlja na lečenje, iako imaju razvijenu zavisnost od alkohola, što navedeni procenat povećava.

Zbog alkoholizma pate i članovi porodice alkoholičara, kao i osobe iz njihovog okruženja. Smatra se da su sa svakim alkoholizmom ugrožene još najmanje tri osobe bliske alkoholičaru.

Na razvoj alkoholizma, kako kod mladih, tako i kod odraslih, utiče više faktora: sama struktura ličnosti čoveka, uticaj porodice i šireg socijalnog okruženja. Porodica u kojoj je prisutan alkoholizam jeste disfunkcionalna porodica. Važno je napomenuti i to, da alkoholizam nije uvek očigledan, barem dok ne uzme maha i prestane kontrola.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, na godišnjem nivou stanovnik Srbije popije oko jedanaest litara alkohola, dok je svetski prosek šest. U Srbiji ima više od 200 000 registrovanih alkoholičara. Pomenuta istraživanja takođe pokazuju da su stanovnici Srbije dvanaesti u Evropi, a među prvima na Balkanu, po potrošnji alkohola. Odnos muškaraca alkoholičara i žena je četiri prema jedan, s tim što se u poslednje vreme primećuje porast alkoholičarki. Ono što je interesantno je što je ženski alkoholizam uglavnom simptomatski, što znači da je obično znak postojanja nekog drugog oboljenja, najčešće depresije, anksioznosti i neurotskih poremećaja, kako navodi doktorka Nataša Dostanić u intervjuu za RTS.

Koji su alarmantni znaci i na šta treba obratiti pažnju?

Kako dr Dostanić navodi, alkoholizam je kao bolest prisutan ako osoba nastavlja sa prekomernim konzumiranjem alkohola uprkos postojanju očiglednih posledica koje su direktno povezane sa tim konzumiranjem. Posledice mogu biti zdravstvene, porodične, profesionalne i socijalne.

Prema SZO, standardno piće je jedno pivo od 330 ml, jedna čaša vina od 140 ili jedno žestoko piće od 40 ml. Za žene je rizično konzumiranje alkohola više od jednog standardnog pića dnevno, odnosno više od dva u jednoj situaciji. Za muškarce je to više od četiri standardna pića u jednoj situaciji.

Ključni pokazatelji da je reč o alkoholizmu uključuju:

  • Gubitak kontrole: Nemogućnost ograničavanja količine popijenog alkohola.
  • Psihička zavisnost: Konstantna želja za alkoholom.
  • Fizička zavisnost: Pojava apstinencijalne krize (drhtavica, nervoza, znojenje) kada se ne pije.
  • Tolerancija: Potreba za većim količinama alkohola da bi se postigao isti efekat.
  • Negativne posledice: Nastavljanje konzumiranja alkohola uprkos problemima u porodici, na poslu ili sa zdravljem.

Zašto ljudi postaju alkoholičari?

Odgovor na ovo pitanje nije baš jednostavan. Uglavnom postaju to zbog kompleksne kombinacije bioloških, psiholoških i socijalnih faktora. Alkohol stimuliše oslobađanje dopamina, stvarajući zavisnost, a često se koristi i kao bekstvo od stvarnosti, stresa, depresije ili anksioznosti. Stručnjaci se slažu da i genetska predispozicija, istorija alkoholizma u porodici i uticaj okruženja takođe igraju značajnu ulogu.

Ono što je bitno znati, a o čemu se piše dosta na sajtu Specijalne bolnice za bolesti zavisnosti Dr Vorobjev, to je da alkoholizam ne nastaje preko noći. Postepeni razvoj alkoholizma, sa jedne strane pruža dovoljno vremena pre nego što se razvije krajnja faza alkoholizma, ali isto tako nosi rizik da problem ostane neprimećen sve dok ne postane ozbiljan.

Početna faza je socijalno i povremeno konzumiranje, u društvu, na proslavama ili pri večernjim izlascima. Konzumiranje u ovoj fazi je uglavnom bezazleno, pogotovo ako nije konstantno.

Zatim dolazi faza navike, to jest redovno konzumiranje alkohola, na primer posezanje za pićem posle napornog ili stresnog dana. Vikendom pijenje prerasta u neumereno opijanje a neki ljudi počinju da piju i sami kod kuće. Malo po malo, alkohol postaje deo svakodnevnog života i prerasta u naviku.

Tada nastupa faza zavisnosti, to jest gubitak kontrole. Stručnjaci iz pomenute bolnice kažu da u toj fazi alkohol postaje važniji od svega drugog. Čovek više ne pije iz zadovoljstva, već zato što mora. Javljaju se pomenuti simptomi zavisnosti, a zdravlje, porodica i posao počinju ozbiljno da trpe. U tom stanju je teško samostalno prestati sa pićem i treba potražiti stručnu pomoć.

Poslednja nastupa terminalna faza, kada se javljaju ozbiljni zdravstveni problemi, stradaju jetra, srce i drugi organi, zbog količine alkohola koja se unosi, a koju telo više ne može da podnese.  Zdravstveni problemi su brojni, a može doći i do oštećenja mozga.

Interesantno je da je jedan od problema u ovoj fazi i bolesna i nerealna ljubomora, naročito kod muškaraca, a posledica je pomenutog oštećenja mozga, ali i impotencije alkoholičara. Nažalost, dešava se da završetak ove jezive priče bude i tragičan, to jest da suprug ubije ženu.

Alkoholičara u toj fazi ne zanima više ništa osim alkohola i svi ostali odnosi trpe. Ova faza je opasna po život, a jedini put je kliničko lečenje i detoksikacija alkoholizma.

Jedan jeziv podatak koji je objavila i Svetska zdravstvena organizacija je i da je zloupotreba alkohola uzrok preko tri miliona smrti na svetu svake godine. Prema studijama, alkohol igra značajnu ulogu u kriminalitetu u Srbiji, gde su analizirani uzorci pokazali da su svi alkoholičari u uzorku izvršili ubistvo u stanju alkoholisanosti. Iako specifičan ukupan procenat svih ubistava usled alkoholizma nije zvanično objavljen, studije potvrđuju da je alkohol ključan faktor kod velikog broja nasilnih krivičnih dela.

Da li je alkoholizam izlečiv?

Jeste, ali se smatra hroničnom bolešću zavisnosti koja zahteva trajno održavanje apstinencije i promene u stilu života. Uspešno lečenje podrazumeva detoksikaciju, psihoterapiju, podršku porodice i uključivanje u grupe samopomoći, uz dugoročno praćenje kako bi se izbegli recidivi.

Budimo odgovorni i prema sebi i prema drugima.

Po neko piće sigurno od nas neće napraviti alkoholičara, ali svakodnevna konzumacija hoće.

Ako ste se u ovom tekstu prepoznali, potražite stručnu pomoć.

Postoje ljudi koji su obučeni da vam pomognu, bez osude.

Ne dozvolite da vam alkoholizam razori život.

Alkoholizam (Foto: alcoholhelp.com)