U Mađarskoj je formirana nova vlada: ministri su preuzeli svoja imenovanja 12. maja, a vreme koje je proteklo od tada bilo je dovoljno za simbolične gestove, a bilo ih je dosta. To je pre svega vidljivo u diplomatiji: nakon bombardovanja Zakarpatja, novi ministar spoljnih poslova pozvao je ruskog ambasadora, obavio i prvi zvanični telefonski razgovor sa svojim poljskim kolegom, nije prošlo ni nedelju dana od njegovog imenovanja, već je obavio razgovore sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova, održao sastanak osoblja i diplomatski prijem, nešto što nije urađeno mnogo godina… Kako komentarišete ove korake? – pitali smo novinara Arpada Nemeta.

– Ovi koraci nisu sad napravljeni, i ja ih i ne smatram najvažnijim. Anita Orban – kao kandidatkinja za ministarku spoljnih poslova – učestvovala je na ključnoj Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, političkom sastanku, u februaru, u pratnji kandidata za premijera Petera Mađara, gde koliko se sećam, prethodna mađarska vlada, slično ekonomskom samitu u Davosu, nikada nije bila ili je bila zastupljena veoma retko. Pa ipak, ovo je mesto gde se sastaju lideri zapadnog sveta. Ovo je bio prvi put da su se kandidati za vođstvo Mađarske predstavili, između ostalih, nemačkom kancelaru i poljskom premijeru. Nezaboravna rečenica je izgovorena na ovom poslednjem, kada je Peter Mađar predstavio Anitu poljskom premijeru kao buduću ministarku spoljnih poslova Mađarske, a zatim brzo dodao: „Prezime Orban je samo slučajnost.“ „Zovem se Donald, razumem“  – veselo se osmehnuo Tusk, koji je kasnije na svojoj stranici na društvenim mrežama prokomentarisao: „Neki su želeli da Pretvore Varšavu u Budimpeštu. Danas Budimpešta želi da postane Varšava.“  Prvo putovanje izabranog mađarskog premijera i njegove zamenice, koja je istovremeno i ministarka spoljnih poslova, dovelo ih je u Brisel, koji je godinama bio ismevan, a gde su tražili odgovore na pitanje kako bi Mađarska mogla u potpunosti da pristupi fondovima EU, koji su povučeni iz zemlje zbog zabrinutosti u vezi sa vladavinom prava. Ogromna suma, više od deset milijardi evra je ulog, a koje Mađarska nije dobila samo zato što je Orbanova vlada, između ostalog, preuzela kontrolu nad pravosuđem, ukinula zaštitu dece i pokušala da ućutka opozicione medije. Peter Mađar i Anita Orban su se od tada sastali u Rimu i sa Đorđom Meloni, saveznicom prethodnog mađarskog premijera. Razvijene zemlje su primer za Mađarsku. Bez izuzetka, pozdravile su mađarsku promenu vlasti i režima. Čak su i u Vašingtonu izjavili da teže dobrim odnosima sa novom mađarskom vladom. Dijalog sa Kijevom je započet. Ako se situacija Mađara koji tamo žive reši na zadovoljavajuć način, nova mađarska vlada neće ometati pristupanje Ukrajine EU.

Daleko od stvarnog upravljanja, ali serija fotografija koje prikazuju premijera Petera Mađara kako vodi neku vrstu obilaska određenih zgrada u Budimskom zamku, a koje svedoče o neverovatnom luksuzu Orbanove vlade, dospele su u fokus javnog interesovanja. Na šta je premijer ovim ciljao?

– To je jasna demonstracija „luksuza“ i „grandomanije“, opis kako je novac poreskih obveznika beskrupulozno rasipan na njihovo sopstveno, aristokratsko blagostanje. To ne bi bio problem da je Mađarska bogata. Ali nije. U mnogim statistikama EU, ona je ili vodeća ili na kraju reda. To je jasno vidljivo iz video snimaka koje su zaposleni snimili i objavili nakon „vođene ture“, a koji pokazuju da bubašvabe trče po trošnim prostorijama Nacionalne Sečenji biblioteke, odmah pored raskošnog „ministarstva mržnje“, vođenog od strane Antala Rogana i Karmelite, a koje je između ostalog opremljeno i sobom za cigare; u poređenju sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, koje je raskošno opremljeno skupim lusterima, na primer, a policajci koji dežuraju na Zapadnoj železničkoj stanici primorani su da sede na stolicama iz deponije za smeće; predsedniku Kurije se gradi sopstveni luksuzni apartman tokom renoviranja institucije, dok podovi u sudnicama pucaju, a malter otpada – barem se tako vidi iz video snimaka koje su zaposleni napravili na drugim mestima kao odgovor na „vođenu turu“. Malo ljudi posećuje biblioteke, policijske stanice i sudove, ali ih utoliko više treba zdravstvenu zaštitu. Međutim, situacija u bolnicama i klinikama je još depresivnija, dok je u proteklih šesnaest godina izgrađeno skoro četrdeset stadiona, iako nema velikog interesovanja za mađarski fudbal. Svaki sedmi stanovnik, odnosno skoro 1,4 miliona Mađara ukupno, živi ispod granice siromaštva, što znači da njihov prihod ne dostiže 60 procenata srednjeg prihoda. Vođena tura je odražavala ove alarmantne kontradikcije.

U prvoj nedelji vladavine nove vlade, preduzeto je samo nekoliko mera koje kasnije mogu imati značaja za javno pravo: vlada je objavila da će raskinuti izuzetno vredan ugovor o dodeli podrške sa dobitnikom Nobelove nagrade Ferencom Krausom, da neće isplatiti otpremnine odlazećim ministrima, da će otpustiti bivšeg šefa za štampu Viktora Orbana, Bertalana Havašija – koji je već uzvratio kada je prijavio Petera Mađara zbog zloupotrebe položaja… Kakvu vrstu upravljanja predviđaju ove prve mere?

– U početku sam i ja bio šokiran što je nova vlada prestala da podržava Fondaciju Elvonal, nazvanu po fizičaru dobitniku Nobelove nagrade, iako mi se iznos, 261,7 milijardi forinti, odnosno 730 miliona evra, činio velikim. Onda se ispostavilo da je Elvonal još jedna od onih takozvanih fondacija za upravljanje imovinom, čije je poslovanje, posebno upravljanje imovinom koju finansira država, odnosno novcem poreskih obveznika, netransparentno. Kraus dobija priliku da opravda zašto bi država trebalo da podrži njegovu fondaciju, iako je nekoliko istraživača već navelo da su podrške neuporedivo manje od ovoga. Sam Laslo Lovaš, bivši predsednik Mađarske akademije nauka i član upravnog odbora Elvonala, takođe smatra odluku vlade razumljivom. Ovo se ni ne može uporediti sa nedavanjem otpremnine, tačnije nadoknade, koja se daje onima koji odlaze po zakonu o radu, a koja je, pod pritiskom Petera Mađara, ponuđena jednom zakarpatskom dečijem domu, koji je prema vestima već bio bogato finansiran. Treći, poseban slučaj, je otpuštanje Orbanovog šefa za štampu, koji je omalovažavao naslednika svog prethodnog šefa, a tokom kampanje je Mađarove tvrdnje opisao kao „očajnički pokušaj čoveka u beznadežnoj situaciji“. Već iz prvih mera, koje su obećane tokom kampanje, jasno je da vlada teži ka isplativosti – na šta je prinuđena zbog nasleđenog, ogromnog budžetskog deficita – a sa druge strane, ne zaboravlja na polaganje računa i odgovornost. Najpre me zanima koliko će daleko stići. Slučaj velikih riba, oligarha koji su bogati u evrima i koji su se okitili novcem poreskih obveznika, zatim bivšeg ministra spoljnih poslova Petera Sijartoa, koji je optužen za izdaju zbog informisanja Rusa, kao i slučaj renoviranja železničke pruge Budimpešta – Beograd, koja košta trilion forinti i trenutno je neodgovarajuća za prevoz putnika, još nisu stavljeni na dnevni red.

Tokom predizborne kampanje, stranka Tisa je dala brojna obećanja koja su predviđala strukturne transformacije u zdravstvu, obrazovanju, ekonomiji, javnom prevozu itd. Imajući u vidu to da bi sve ovo zahtevalo veoma velike finansijske izdatke, dok je državna kasa prazna, postavlja se pitanje koliko će se ova obećanja ispuniti/koliko se mogu ispuniti…

– Sigurno neće biti lako. Orbanova vlada je do kraja aprila potrošila 91 posto budžeta planiranog za ovu godinu, što je već trećina godine. Ministar kulture Zoltan Tar je smesta doneo odluku o obustavljanju podrške iz Nacionalnog kulturnog fonda. Već je jasno da budžet treba ponovo napisati. Štedljivo upravljanje vlade je ohrabrujuće – delegacija mađarske vlade je doletela u Poljsku jeftinim letom – i nema sumnje da postoje unutrašnje rezerve, odmah mogu da pomenem gigantski budžet javnih medija u državnom vlasništvu, koji iznosi više od 160 milijardi forinti, a koji će biti drastično smanjen.  Međutim, najznačajniji prihodi će doći od subvencija EU. Tačan iznos se za sada može samo nagađati, ali će to biti nekoliko milijardi u evrima i nekoliko hiljada milijardi u forintama. Sve ukazuje na to da će sudbina svega toga biti odlučena do kraja avgusta. Ništa ne ukazuje na to da Mađarska neće dobiti taj resurs.

Čak i pre inauguracije, Peter Mađar je održao konsultacije sa predstavnicima mađarskih stranaka u inostranstvu, a izveštaji o tim razgovorima nisu ukazivali na to da te stranke mogu očekivati bezbrižnu saradnju sa novom vladom u budućnosti, koja jeste obećala da će i dalje održavati podršku matične zemlje. Šta Mađari u inostranstvu mogu da očekuju od Tisine vlade u budućnosti?

– Verujem u obećanje i smatram ga neophodnim, a sistem podrške zahteva radikalnu reformu. Nijedna stranka nije pogodna za zastupanje interesa – koliko god tvrdila da to čini – jer finansira samo svoj tabor, iako u Vojvodini, na primer, svakako postoje desničarske ili levičarske stranke, možda nestranački biznismeni, industrijalci, institucionalni lideri, koji bi služili javnom dobru pokretanjem novih preduzeća koja stvaraju radna mesta, otvaranjem raznih mesta i mogao bih još nabrajati. Njih isključuju iz kruga podrške, ako ne dokažu svoju lojalnost SVM-u, tj. partiji. Nema sumnje da se može osnovati nepolitička civilna organizacija, koja je sposobna da proceni potrebe i želje koristeći stručne metode, da regrutuje ljude koji iste mogu zadovoljiti, podrži njihov rad materijalnim sredstvima i da ih pod konstantnim nadzorom drži pedantno odgovornim.

Tisina vlada (Foto: szmsz.press)