„Jadna Tisa, zašto je dirate?“ * (I deo) Prelazak na mediteransku klimu i zagađenje ozbiljno ugrožavaju i reku i okolni region

Isušivanje mrtvaja, smanjen protok vode, opadanje rezervi podzemnih voda i sve izraženija suša karakterišu region Tise. Na nekoliko mesta duž svog toka, reka je dostigla – pa čak i premašila – rekordno niske vodostaje. Mnogi smatraju da su zagađenje, na pola prekinuto rojenje Tisinog cveta i pomor ribe, školjki i rečnih rakova, znaci ekološkog kolapsa Tise i njenog okruženja.

26. juna stigli su prvi izveštaji građana i ribolovaca – sa područja koje se proteže od Kanjiže, preko Sente i Bečeja, pa sve do Novog Bečeja – u kojima se opisuje zelena masa na vodi, uginula riba, neprijatan miris koji se širi i promena boje vode.

Institut za javno zdravlje u Kikindi uzeo je 26. juna uzorke vode iz reke Tise na četiri mesta: u Kanjiži, u Senti na dve lokacije i u Adi.

Prema laboratorijskim ispitivanjima objavljenim na veb stranici opštine Kanjiža početkom jula, kvalitet vode Tise je adekvatan u delu gde je prijavljen pomor ribe, a fizičko-hemijski i mikrobiološki parametri ukazivali su na neznatno opterećenje organskim materijama, te je većina ispitivanih pokazatelja bila u okviru graničnih vrednosti propisanih za površinske vode. Prema analizama, koncentracije ključnih zagađujućih materija – uključujući olovo, živu i kadmijum – takođe su ostale ispod propisanih graničnih vrednosti. Na osnovu stručne procene, voda reke Tise na mestu uzorkovanja pogodna je za kupanje, rekreaciju i sportove na vodi, kao i za navodnjavanje.

Prema izveštaju koji je objavila opština Senta, kombinovani uticaj povišenih temperatura i niskog vodostaja stvorio je u vodi uslove koji su bili izuzetno nepovoljni za vodeni svet. Nivo rastvorenog kiseonika u toploj vodi je opao, što je dovelo do uginuća jednog dela ribe (prvenstveno glavoča, koji živi pri dnu). U uzorku vode uzetom kod Sente, nivo amonijaka je bio nešto viši od propisane granice. Opština je savetovala da se ne kupa, ne peca i ne zaliva vodom iz reke, dok se njen kvalitet vode ne poboljša, ali su dodali da je ovo prirodni proces, i da većina pokazatelja vode (kao što su pH vrednost, teški metali ili druge hemikalije), kao i mikrobiološki rezultati, ostaju u okviru dozvoljenih granica.

Prema savetodavnom stručnom mišljenju Zavoda za javno zdravlje Zrenjanin, uzorci vode uzeti 3. jula sa kupališta kod ostrva i manastira u Novom Bečeju u okviru su graničnih vrednosti u pogledu ispitivanih bakterioloških pokazatelja, a fizičko-hemijski parametri ispunjavaju zahteve – izuzev određenih senzornih parametara i koncentracije rastvorenog kiseonika. Institut je istovremeno pozvao na oprez, preporučujući ograničavanje vremena provedenog u vodi, izbegavanje gutanja površinske vode i tuširanje čistom vodom nakon plivanja. Na bečejskoj deonici kanala DTD, gde je 26. juna zabeležen pomor velike količine ribe, uzorak vode ukazuje na loš ekološki status – što znači da voda značajno odstupa od prirodnog, mirnog stanja.

Gužvanj: Vlast je loše postupila u ovom slučaju

Silvester Gužvanj iz Sente od 2019. godine živi na svega nekoliko metara od reke Tise. On uvek sa zanimanjem posmatra reku i nastoji da na stvari gleda kroz prizmu jednostavne, zdrave pameti.

„Izostanak cvetanja Tise nije izazvao neku veću uznemirenost, ali je sve počelo tada kada se pročulo da se u Tisi ne može uloviti nikakva riba“ – priča Silvester, koji napominje da je zaista bilo nekoliko dana kada je reka delovala previše mirno, ali kako dodaje, riba sada zaista grize. To što par dana nisu grizle, može biti posledica toga što su se ribe prejele Tiskih cvetova, pa nisu ni tražile drugu hranu.

„Po mom mišljenju, ljudi su uspeli da povežu potpuno nepovezane stvari sa vestima i slikama objavljenim na društvenim mrežama na takav način, da je to progutalo sve poput cunamija, a rezultat je taj da se ljudi ne kupaju u Tisi ili da deca ulove soma od četiri i po kile i vrate ga nazad, jer se priča da riba sadrži teške metale“ – kaže Silvester, koji je pratio vesti i o tome da je Tisa u Segedinu „procvetala“, dok je roj Tiskog cveta kod Kanjiže bio oskudan, a kod Sente se uopšte nisu pojavili.

„Logično je zaključiti da je nešto moglo iz Maroša dospeti u Tisu. Nisam primetio direktno trovanje niti masovno uginuće ribe, pa sam pretpostavio da je koncentracija soli iz Parajda – koja je odatle potekla – možda odigrala ulogu u tim događajima“ – izjavio je Silvester, mada je dodao i da on nije stručnjak, već samo posmatrač.

„Međutim, činjenica je da ove godine nije došlo do plavljenja. Shodno tome, sloj mulja na zemljištu bi mogao biti znatno deblji. Ne znam odgovor na pitanje da li je problem izazvao mulj ili so iz Parajda. Mada, znam to, da Tisa jedva teče i da usled naglog zagrevanja, oslobađanje gasova iz mulja dovodi do toga da reka počne da „vri“, gasovi izbijaju na površinu, što je proces koji se pojačava tokom velikih vrućina, a reka poprima neprijatan miris“ – naveo je Silvester, koji je dodao i to da bi u slučaju trovanja, bile vidljive veće uginule ribe, ali takvih slučajeva nije bilo.

„Zbog vrućine, voda u gornjim slojevima, naročito uz ivice, trpela je zbog znatnog nedostatka kiseonika, a manje ribe su to jače osetile. Stradali su glavoči i školjke, obe invazivne vrste. Pomor ovih drugih bi se mogao smatrati čak i normalnim, mada ne u razmerama do kojih je sada došlo“ – bilo je sve što je Silvester smatrao problematičnim. On je stekao utisak da vlada prava histerija i širenje panike, a jedan od uzročnika bila je i fotografija snimljena na kanalu DTD, koja je kružila na Fejsbuku uz objave o trovanju Tise.

„Stvaranje panike i stav ljudi prema ovoj situaciji su alarmantni. Čudo pravo da nismo stigli do ljudi guštera. Zbog širenja straha, mnogo manje ljudi pliva u Tisi, nego u vreme kada je izostalo cvetanje Tise. Ranije ste morali da zaobilazite one sa SUP daskama, one sa čamcima, kupače, ali sada su ostali samo oni koji ne veruju poluistinama, već isključivo sopstvenim očima. A što se tiče toga koliko su se nespretno vlasti ponele u ovoj priči – to je već sasvim druga stvar“ – dodao je Silvester Gužvanj.

Hužvar: Pogrešna politika upravljanja vodama

Jožef Hužvar, autor ribolovačke rubrike u listu Čaladi Ker, godinama je tokom osamdesetih i devedesetih, prve nedelje jula odlazio na deonice reke Tise ispod fudbalskog igrališta u Nadrljanu, gde su čak i početkom leta često gazili kroz dubok mulj. Redovno su pecali u martonoškoj mrtvaji, kao i u jezerima u plavnom području kod Kanjiže, a koja su u međuvremenu presušila.

„Trenutno stanje Tise povezano je sa sušom, koja podrazumeva nizak protok vode. Iako je odsustvo oticanja od topljenja snega u gornjem toku svakako faktor, trenutna teška situacija je uzrokovanja pogrešnom politikom upravljanja vodama prethodnih decenija. Izgradnja nasipa je usmerila reku u njeno korito, čime su eliminisane prolećne poplave koje su ranije obnavljale poplavne ravnice velikim količinama vode. Tada davno, brojna niska područja su bila potopljena, a obližnja jezera u plavnim područjima, kao i mrtvaje koje su se kasnije odvojile, ispunila su se vodom“ – kaže Hužvar.

Prema Hužvarovom mišljenju, za trenutnu situaciju je karakteristično to što su plavna područja, gde je gradnja ranije bila zabranjena, sada podeljena na parcele i što su na njima izgrađene vikendice. U prošlosti su se gradile dvospratne zgrade postavljene na stubove. Prizemlje je služilo isključivo za skladištenje, a stvari koje su se tu čuvale premeštane su na sprat tokom poplava. Danas se ljudi time više ni ne zamaraju, te grade prizemne vikendice, kao da će suša večno trajati.

„Tek nakon izgradnje brane kod Novog Bečeja, prvi put smo naišli na stajaću vodu tokom letnjeg toplotnog talasa. Usled smanjenog protoka, reka se zagrejala, a sadržaj rastvorenog kiseonika u vodi je opao. Štaviše, zbog izostanka godišnjih poplava, na rečnom dnu se nataložio debeo sloj mulja, pošto bujične vode nisu ispirale rečno korito. Anaerobno razlaganje mulja započinje u vodi sa nedostatkom kiseonika, što dovodi do izumiranja organizama koji naseljavaju dno (poput školjki i sitnih glavoča). Kako se rastvorene soli koncentrišu, količina fitoplantktona raste – pojava poznata kao cvetanje algi. Samo po sebi, ovo se ne može nazvati zagađenjem vode, to samo smanjuje providnost, a time i proizvodnju kiseonika. Naslage vodene sočice koje prekrivaju čitavu površinu, prvi put su se pojavile negde tokom devedesetih godina. Prema nezvaničnim mišljenjima, do Tise su dospele iz ribnjaka smeštenih duž reka sistema Kereš. „Ove plutajuće biljke takođe prave senku na vodi i smanjuju proizvodnju kiseonika“ – dodaje on.

Hužvarovi raniji zapisi sadrže samo usputnu napomenu o incidentu sa trovanjem iz 1986. godine, dok on sam čuva živa sećanja na zagađenje cijanidom do kog je došlo u Rumuniji 2000. godine. Srećom, zagađena voda koja je tada tekla Tisom nije ostavila trajne posledice, a riblji fond se brzo oporavio.

„Ovogodišnje cvetanje Tise je bilo veoma slabo, ali razlog za to nije bio kvalitet vode; umesto toga, uzrok je bio nagli prodor hladnog fronta koji je stigao upravo u trenutku kada se cvetanje odvijalo. Tiskim cvetovima je potrebno tri godine da sazru, tako da izostanak rojenja u jednoj godini ne ugrožava njihov opstanak. Nakupljanje sloja mulja u rečnom koritu izazvano sporo tekućom vodom je posebno opasno, jer blokira ulaze u otvore koji služe kao staništa za larve. Vodene mušice se ne suočavaju sa takvom pretnjom duž tvrdih, laporovitih podvodnih obala“ – navodi Hužvar.

Roža Feher

(nastaviće se…)

*referenca na čuvenu pesmu Tisa, Šandora Petefija

Brana kod Novog Bečeja (Foto: csaladikor.com)