Naravno, Index.hu će postojati i posle ovoga. Samo neće biti to što je bio do sada. I o dosadašnjoj redakciji Index.hu ćemo još čuti, samo sad još nije jasno u kojoj formi. Ali je sasvim sigurno, da svet, videvši redakciju koja odlazi, neće verovati u to, da je sve u redu sa slobodom medija u Mađarskoj.
Oprostiti se od jednog onlajn medija u štampanim novinama je u najmanju ruku neobično. Kao da se red u svetu pomalo izokrenuo, s obzirom da je štampa ono što polako, ali postepeno izumire, uostalom, ne može istinski da se takmiči sa internetom.
Red u svetu se izokrenuo.
Foto: Index.hu
Drugačije se ne može objasniti, da posle nekoliko nedelja napetosti, za dva dana prestane da postoji najčitaniji portal u Mađarskoj (i na području mađarskog jezika), Index. Barem u dosadašnjoj formi. Može (mogao) se Index voleti, može (mogao je) da se kritikuje, da se raspravlja o njihovim stavovima, da se prihvate ili odbace njihove vrednosti, besneti (u prvom redu na području kulture) na njihovo sveobuhvatno rešetanje svega, iznervirati se ili se smejati njihovom peckanju koja nikoga nije izostavljalo… Ali jedno nije moglo: da se ignoriše. Nije Index bio – pogotovo poslednjih godina – portal koji je previše politizirao; naravno, bilo je par većih slučajeva, koje su otkrili novinari baš ovog lista, ali je u poslednje vreme osetno bilo neko gušenje, umor, možda i apatija u ovom žanru. Međutim, kada su baš politizirali, to ni vlast, pa ni opozicija nisu baš voleli. Nezavisno od toga, ko je baš bio na vlasti, a ko opozicija…
Ali istovremeno (i naravno: ipak), Index je (bio) jedna od retkih preostalih novina koje su obaveštavale, a samo u drugom ili ko zna kom redu pokušavale da utiču.
Index je (bio) uvek najbolji u datoj situaciji. Kada treba(lo je) informisati o nečem neočekivanom, nečem naglom ili baš suprotno, ali o nekoj složenoj stvari. Očekivani izborni rezultat, demonstracije, tragični noćni teroristički napad po srednjoevropskom vremenu, jedan strahovit požar, koji proždire jednu od najimpresivnijih sakralnih građevina u Evropi… Bili su to trenuci kada čitalac gladan vesti nije ni pomišljao da bilo šta drugo gleda osim Indexa. Jer je tu ionako sve pronašao. I tu je prvo sve pronašao.
I tome je sada kraj.
Kraj, jer vladajuće strukture u Mađarskoj ne tolerišu, da onaj ko ne gazi u korak sa njima bude prevelik, preglasan, previše popularan. Možda ne podržava vladu jedan medij, ako je mali, ako postigne malo, ako se ni oglašivači ne oglašavaju, ako imaju jedan ozbiljan klupski čitalački tabor. Ali ne može biti ako ima milionski auditorijum, ni milijarde u budžetu.
U Indexu se ne radi o novcu, mada kao vodeći onlajn portal na tržištu sigurno ima i vrednost koja se može izraziti novčanom sumom. Od prvog trenutka, provladini mediji su pokušali da gužvu oko Indexa predstave kao ekonomsko pitanje. Ovo se pak, pokazalo toliko providnim, da su odmah krenuli da predstavljaju stvari kao borbu između „starih“ i „novih“ indeksovaca. A ni to nije istinski funkcionisalo, jer su „stari“ (u drugim redakcijama), oduševljeno podržavali borbu „novih“. Najnovija priča je, da je Index mesto prepirke opozicionih stranaka – ali ni to nije doslednije od prethodnih pokušaja. Provladini mediji čine sve kako bi zamaglili ovu priču koja ni ovako nije jednostavna, pokušavaju da je „pođurčanjišu“, umešaju i malo Momenta – kao da se time može sve objasniti.
Pre mnogo godina, još za vreme vladavine socijalista, indeksovci su pričali o tome, kako izveštavaju o rezultatima izbora. Tadašnji glavni urednik je znao, kakve preference ima svaki od njegovih kolega, i svakoga je poslao po rezultate u onu stranku, od koje je dotični novinar bio najudaljeniji, osiguravajući tako najmanju moguću pristrasnost.
Tada je još moglo ovako da se razmišlja. Tada je još moglo ovako da se radi. Mogao je da se čita jedan ovakav portal. Mogao je da se voli, da se mrzi, ali nije mogao da se zaobiđe.
A nije mogao ni da se onemogući.
Poslednjih dana pojavile su se dugačke i temeljne analize u vezi toga, šta se dešava u okolini Indexa. Komplikovani imovinski odnosi i još složenije materijalne stvari otežavaju razumevanje. Trenutna struktura Indexa je formirana pre tri godine. Mnogi su i tada rekli da je kraj nepristrasnosti. Međutim, posle su se ipak pojavili članci koji su bili jako neprijatni za vlast.
Ovog proleća se složena vlasnička struktura i pogoršala time, da je jedna takva osoba za koju se smatra da je „medijski čovek“ vladajuće stranke, stekla većinski udeo u firmi koja se bavi finansijama Indexa. Zatim je pre nekoliko nedelja, pozivajući se na finansijske razloge, neposredni vlasnik pokušao da prisili redakciju na strukturalnu promenu, što je prouzrokovalo žestoko protivljenje novinara i glavnog urednika. Prošle srede je neposredni vlasnik dao otkaz glavnom uredniku, što je prouzrokovalo još žešću reakciju u redakciji, koja takođe nije mogla da svari ni tu činjenicu, da je vlasnik iznenada doveo svoje stare prijatelje na visoke položaje na portalu. I posle jednog izuzetno mučnog i žustrog redakcijskog sastanka, a na kom su radnici zahtevali vraćanje glavnog urednika, dogodilo se ono što se nikada ranije u novijoj istoriji mađarske štampe nije dogodilo.
U petak je od devedeset radnika Indexa otkaz dalo njih osamdeset i sedam. Gotovo stotine ljudi je istovremeno marširalo sa otpusnim papirima, da bi svoja pisma o otkazu predali u kancelariju neposrednog vlasnika. Njihov broj se povećavao iz sata u sat, da bi dostigao cifru od pomenutih osamdeset i sedam. Onaj snimak, na kome stotine ljudi korača odlučnim licem, neki sa uplakanim očima, srceparajuće je bolan i dirljiv.
Od tada Index funkcioniše na štednom plamenu. Vodeći portal na tržištu je trenutno bleda senka samog sebe. Nije uspelo slamanje redakcije, koja je za svojim glavnim urednikom otišla u neizvesnost. Nije uspelo lepo, tiho, mirno, na nenametljiv način utopljavanje redakcije u stajaću vodu upravljanog medijskog tržišta. Ceo svet je pisao o ovom gestu bez premca. Naime, kako su precizno zaključila dva autora 444.hu: indeksovci su „predstavili poslednju veliku priču, priču o sopstvenoj smrti“ (a baš tu sliku nije želela da vidi vlast, 444.hu, 24. jula).
Naravno, Index.hu će postojati i posle ovoga. Samo neće biti to što je bio do sada. I o dosadašnjoj redakciji Index.hu ćemo još čuti, samo sad još nije jasno u kojoj formi.
Ali je sasvim sigurno, da svet, videvši redakciju koja odlazi, neće verovati u to, da je sve u redu sa slobodom medija u Mađarskoj.
Ova ekipa je to umela da pokaže. Bolje od najtemeljnijeg analitičkog članka.
Više od ovoga nisu ni mogli da urade.
Šteta za njih.
I šteta za nas.
Palma Kočanjoš (Slobodna reč)
Naslovna fotografija: Index.hu
