Zvali smo Dom zdravlja Novi Beograd, da pitamo šta i kako s obzirom na pandemiju.

Rečeno nam je da dođemo, da postoji ambulanta pri školskom dispanzeru za slučajeve sa temperaturom.

Poslušana su mu pluća, koja su bila čista, proverena saturacija, koja je bila uredna.

Onda nam je dr rekla da ćemo da pratimo dalje, da se javimo za koji dan, da ostane i dalje kod kuće.

Insistirao sam na nečemu dalje (razlog insistiranja je malo niže) i došli smo do toga da mu je urađena i krvna slika (uredna, sem malo povišenih monocita) i poslali su nas kući, pošto je po protokolu to to – on navodno nije imao simptome kovida.

Pošto on od tog istog dana po podne više nije imao temperaturu i ikakve simptome i bio je dobro raspoložen, odlučili smo da ga samoinicijativno odvedemo na PCR test, pre nego što smo mislili da ga vratimo u školu.

Odveli smo ga 10. septembra na testiranje, u toku dana je stigao pozitivan rezultat.

Dvadeset četvrtog juna sam (trećeg dana sa simptomima malaksalosti, bolova u zglobovima i mišićima, niske temperature) išao u kovid ambulantu i tada su mi u njoj nakon čistih pluća, uredne krvne slike i negativnog serološkog testa objasnili da nemam kovid, da je neki drugi virus u pitanju.

Dan posle toga sam prestao da osećam miris i ukus.

Proveo sam u izolaciji u sobi u stanu 17 dana (maske kada mi je supruga doturala hranu i čajeve, prskanje svega za mnom u toaletu. Sa nama u stanu je bilo i naše, tek sada zaraženo dete.)

S obzirom na sve simptome i saznanje o nepouzdanim serološkim testovima i neprikladnom tajmingu za sliku o eventualnim antitelima u mom organizmu na kraju balade sam 13. jula samoinicijativno proverio antitela Elisa testom, ustanovljeno je da ih imam, da je bio kovid.

Kao i tada, čini mi se da se i sada ostavilo mojoj porodici na savest da li da kovid rasejavamo ili ne.

Čini mi se da je trenutni protokol u zdravstvenim ustanovama za školsku decu takav da se ne testiraju, sve je prepušteno nama samima.

Stekli smo utisak da smo za javno zdravlje u našoj okolini uradili više nego zdravstveni kadar kom su propisani nefunkcionalni protokoli kojim pretpostavljaju ili u mom slučaju saopštavaju pogrešne dijagnoze.

Da sam, kada sam i sam bio u kovid ambulanti poverovao doktoru i negativnoj potvrdi o rezultatu testiranja Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, rasejavao bih virus dalje.

Da nisam imao ovo iskustvo, moguće je da bi dete bez temperature nakon par dana vratili u školu.

Zato smo ga samoinicijativno i testirali.

Naše skromno iskustvo (preležao sam kovid kao jači grip, bez komplikacija; dete je, za sada, imalo simptome u vidu temperature samo prve večeri i narednog jutra, trenutno deluje kao da je potpuno zdravo) govori da u prvim danima nema nikakvih značajnih promena krvne slike, na plućima, serološki i da ne pominjem.

I da se tu iscrpljuje “moć” lekara, da sa takvom slikom ne ulazimo u potencijalno pozitivne slučajeve.

A da smo pozitivni.

Potpuni sam laik, ali mi se čini da je testiranje svih sumnjivih sa temperaturom PCR testom jedini trenutno pouzdani način za sprečavanje rasejavanja virusa.

Sve ostalo se, u slučaju naše porodice, pokazalo kao besmislica.

Nakon što smo 10. septembra dobili rezultate PCR testa da je dete pozitivno i pošto nas niko nije kontaktirao (nadali se), odlučili smo da sledećeg dana samoinicijativno odemo u kovid ambulantu za odrasle, da vidimo koja je procedura sa nama roditeljima čije dete je pozitivno.

Rečeno nam je da se kontakti više ne testiraju i da se javimo ukoliko dobijemo simptome. Pitali smo i kada i gde dovodimo dete i nakon koliko dana.

Rečeno nam je i da smo mi ti koji bi trebalo da odemo u Dečiji dispanzer gde je dete pregledano, da im prijavimo da je pozitivno.

Tamo sam prepoznao majku deteta sa kojom smo zajedno čekali na inicijalni pregled u dispanzeru 9. septembra.

Ovog puta je dovela i drugo dete, oba deteta su imala jednodnevnu temperaturu i ništa više od simptoma.

I naravno, ista doktorka koja je pregledala i naše dete, tu decu vraća u školu.

Majci sam preneo da smo samoinicijativno testirali dete i da nam je sin pozitivan.

Nemam predstavu i ne želim da prejudiciram, niti imam potpuna saznanja o zdravstvenoj slici te dece.

Ali uopšte ne sumnjam da bi i naše dete bilo vraćeno u kolektiv da ga nismo samoinicijativno testirali.

Poražavajuće je da doktorka nije znala išta precizno da mi kaže u vezi sa procedurom i uputstvima povratka našeg deteta u kolektiv.

Da li ga, gde i nakon koliko dana dovodimo i testiramo.

Palo mi je na pamet da se trenutno sprovodi tiho prokužavanje, dok je vreme.

Doktorki sam rekao da od nje očekujem da prenese ovo iskustvo dalje kako bi se zajedno borili za promenu protokola, da je upravo u kolektiv vratila decu sa identičnim simptomima koje ima pozitivno dete, da je odgovornost i njena, kao i članova Kriznog štaba koji protokole propisuju.

Na njegovom čelu se, formalno ili neformalno, nalazi Aleksandar Vučić.

Od onih sam građana kojima je jasno da državu (zdravstvo, puteve, javne radove, plate zaposlenima u javnom sektoru…) finansiramo mi sami.

Konkretno, kao preduzetnik ću ove godine zdravstvenu kasu puniti 12 puta sa po nešto više od 5.000, odnosno okruglo 61.643,64 dinara od mene za zdravstvo Srbije u 2020. godini.

Plus još 6.000 dinara koje smo dali za PCR test deteta, antitela u privatnoj laboratoriji da ne računam.

Ne mogu da biram da li ću puniti državnu zdravstvenu kasu, ali od zdravstvenog sistema očekujem da se ne poigrava sa našim, a u ovoj situaciji i sa javnim zdravljem građana Srbije.

Uveren sam da je moguće da mi građani učinimo ovo društvo i ovu zemlju boljom, konkretno da u ovoj situaciji kao nestručni građanin iskustvom naše porodice mogu da doprinesem da epidemiološka situacija u našoj zemlji bude bolja.

Sve ove informacije sam prosledio putem javno dostupne imejl adrese Institutu za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Školu i roditelje đaka odeljenja u koje naš sin ide smo obavestili istog dana kada smo dobili rezultate testiranja.

Prisetite se našeg svedočanstva svaki put kada od članova Kriznog štaba, Aleksandra Vučića i ostalih čujete kako su upravo građani ti koji se ne pridržavaju mera, da je odgovornost za širenje epidemije isključivo na nama.

Srećno nam bilo sa ovako neodgovornim stavom države prema pandemiji.

Piše: Dušan Čavić (Danas)

Autor je novinar, koautor emisije “Marka žvaka”

Ilustracija: exxxperiment.net