Najveći oblik nasilja u Srbiji je „devastiranje pravne države“, izjavio je u intervjuu FoNetu advokat Rodoljub Šabić, nekadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, i upozorio da je „nasilje ponovo institucionalizovano“.

Gostujući u serijalu Kvaka 23,  Šabić je objasnio da postoji „vaninsititucionalno nasilje“ koje je u porastu, a to su primeri fizičkog nasilja, ali da je mnogo „perfidnije i opasnije nasilje koje dolazi iz institucija“.

Kako je rekao novinarki Danici Vučenić, to su osetili ljudi poput Aleksandra Obradovića, Jelisavete Vasilić, lekari koji su potpisali peticiju za smenu Kriznog štaba ili mediji i organizacije sa spiska Uprave za pranje novca, osumnjičene da finansiraju terorizam.

„Institucionalno nasilje je poprimilo krajnje zabrinjavajuću formu“, ocenio je Šabić, ali je predočio i da  sveukupno nasilje poprima „zastrašujuće dimenzije“.

„Počev od fizičkog, poput prebijanja nemoćnog čoveka u Novom Sadu“, pa sve do toga da „oni koji su dužni da se suprotstavljaju nasilju i da kažnjavaju nasilnike, ne samo da to ne čine, već ga i praktituju“, precizirao je Šabić.

Osvrćući se na institucionalizovano nasilje,  on  je  podsetio na „vulgarno nasilje države“ kada su nedavno tokom demonstracija bili „prebijani ljudi koji sede na klupi“.

Pomenuo je i „onaj jezivi slučaj kada policajci obaraju dečaka sa bicikla, a pogotovo na slučaj kada nemoćan čovek, čak možda onesvešćen, leži na zemlji, a policajci iz kordona ga šutiraju u prolazu“.

Prema Šabićevom stavu, nedelovanje institucija pravne države takođe je nasilje, naročito u situacijama kada bi one trebalo da štite građane, „kao što je bio slučaj u Savamali ili kada mirno gledaju i omogućavaju nasilniku da nestane, poput nedavnog događaja u Novom Sadu“.

„Zar vas ne uznemirava situacija u kojoj ste svesni činjenice da možete biti predmet maltretiranja, ali da najverovatnije nećete od države dobiti zaštitu, niti će taj koji  vas maltretira biti kažnjen“, upitao je Šabić, „zar vas to ne uznemirava, zar vas to ne plaši?“.

Kada je reč o nasilju insititucija, ocenio je da su možda i za veću zabrinutost „perfidnije stvari“, kao što je akcija Uprave za sprečavanje pranja novca da se „provere računi organizacija civilnog društa, medijskih udruženja i nekih medija koji se kritički osvrću na postupke vlasti.

Upitan da li to što naziva nasiljem institucija znači da misli na ljude koji su na čelu i zaposleni u njima,  Šabić je odgovorio potvrdno, uz objašnjenje da su oni i „dovedeni prema kriterijumima koji nisu profesionalni, već je kriterijum partijska pripadnost“.

Kako je ilustrovao, „na čelu institucija kod kojih je izričito zakonom zabranjena veza sa partijom, imate ljude koji su članovi rukovodstva stranke, koji su bili kandidati ili finansijeri stranke, poput direktora Agencije za borbu protiv korupcije i direktora BIA, a čak i u  Ustavnom sudu sedi nekoliko sudija koji su bili partijski eksponirani“.

„Kontrolu nad svim procesima uspostavila su preduzeća za eksploataciju vlasti“, rekao je Šabić i podsetio da je Slobodan Jovanović tako nazivao stranke, „koje jedino zanima da eksploatišu vlast, kao da je nafta ili neki drugi resurs“.

Šabić smatra da je društvo suočeno sa krajnje zabrinjavajućim „regresivnim procesom“, koji podrazumeva „potpuno potčinjavanje institucija vladajućoj strukturi i partiji“.

Kako je napomenuo, posebno je zabrinjavajuće odsustvo poverenja u institucije i to što je „ogroman broj građana potpuno svestan činjenice da će institucije reagovati u zavisnosti od nečije društvene pozicije i političkog uverenja“.

„Ako ste moćan, dobro etabliran, čovek vladajuće strukture, vi nemate apsolutno nikakav problem“, rekao je Šabić i naglasio da je podela vlasti fundamentalni princip vladavine prava, koji je u Srbiji potpuno doveden u pitanje.

Prema njegovom tumačenju,  država je „zarobljena“ u svakom segmentu sa „snažnim prisustvom mafijaškog uticaja“, pri čemu ni u jednom od „ozbiljnih procesa u koji su involvirani krupni kriminalci ili politički relevantni ljudi ne postoji epilog“.

„Imate situaciju da usred Beograda, mrtvo ‘ladno, možete da srušite mali kvart i da to ostane bez sankcija,  ali da država četiri godine ne može da sruši divlje sagrađen objekat na vrh Kopaonika“, ukazao je Šabić.

Govoreći o kriterijumima na osnovu kojih se konstatuje mera nasilja, on je izjavio da su „slučajevi koji se pominju u javnosti frapantni, nekad potpuno neverovatni, ali ipak samo primeri, a da je zapravo pretežan kriterijum i najveći oblik nasilja devastiranje pravne države“.

„Stvaranje jasne predstave da živite u društvu u kome zakoni i institucije rade samo ako to glavnom odgovara  za mene je najozbiljniji oblik nasilja“, rekao je Šabić.

Kako je ocenio, on je vrlo podsticajan za sve koji su inače skloni nasilju, „treba samo naći način da se uspostavi dobra veza sa silom, a onda su ruke odrešene“.

Upitan o stanju u pravosuđu,  Šabić je podsetio da je devedesetih, u vreme Miloševića, kada je takođe bio advokat, imao veoma nisko mišljenje o pravosudnom sistemu, ali da je danas „šokiran“.

„Ono Miloševićevo loše, problemima opterećeno pravosuđe, po mojim prvim impresijama, bilo je ‘Engleska’ u odnosu na ovo sada. Na šta li smo mi potrošili svo ovo vreme, to je zastrašujuće!“, zaključio je Šabić.

Izvor: FoNet

Rodoljub Šabić, foto: Medija centar Beograd