Zoran Radovanović, epidemiolog i član saveta lekara Ujedinjeni protiv Kovida za podkast Radio Karantin govori o ispolitizovanosti i nelegitimnosti Kriznog štaba u Srbiji , o odsustvu političke spremnosti da se u Srbiji uvedu oštrije mere i o vakcinama protiv Kovida-19.

Vidimo da se epidemiološka situacija u Srbiji i regionu sve više pogoršava. Šta je po vašem mišljenju neophodno preduzeti od mera, pošto ovo što je trenutno na snazi očigledno nije dovoljno?

Ovo što se sada dešava posledica je nepreduzimanja mera u ranijem periodu. Kroz to je prošao ceo region. Recimo, Hrvatska i Crna Gora su sjajno stajale na početku leta, a onda su te zemlje rešile da ne mogu bez turizma i da će rizikovati eventualnu epidemiju da ne bi izgubile celu turističku sezonu. Što se Srbije tiče, mi smo bili žrtva tih nesrećnih izbora, tako da smo u maju prekinuli vanredno stanje. To je bila jedna krajnost, gde smo od nepotrebnog policijskog časa došli do toga da političari kažu kako nema korone. Mi smo imali porast broja obolelih, koji se krio, čekalo se da prođu izbori, i onda je 22. juna konstatovano da je situacija katastrofalna. Mi smo sami napravili taj „outbreak“ jer su izbori bili važniji od epidemijske borbe. Vlast sada strahuje da zatvori ugostiteljske objekte, jer je ekonomija na jako niskim granama, odatle dobija prihode, a i vlasnici tih splavova, klubova i lokala su ljudi bliski vlasti. To su ljudi iz tog političko-kriminalno-navijačkog miljea. Mi sada imamo još jedan problem, a to je da se ljudi pitaju kako sada imamo toliki broj umrlih. Mi smo imali mnogo više umrlih u prvom talasu, ali se to tada krilo. Krio se i broj pozitivnih da bi se poslala poruka kako smo mi lider u regionu, a u stvari smo po svim pokazateljima blizu dna. Umanjujemo broj umrlih i obolelih, a povećavamo broj testiranih, tako da dobijamo lažno stanje. U prva dva talasa to je dobijalo groteskne proporcije. Ono što se sada objavljuje je bliže stvarnom stanju.

Očigledno je da ovde imamo borbu između javnog zdravlja i ekonomije i da vlasti nigde ne uspevaju da nađu pravi balans. U prvom talasu su u Srbiji mere bile prvo veoma rigorozne, a sada veoma labave. Da li vi očekujete uskoro zatezanje tih mera ili ne?

U prvom talasu mi smo išli iz krajnosti u krajnost. Krajem februara predsednik je održao konferenciju za novinare kada smo se junačili kako nama ta smešna bolest ne može ništa, ići ćemo u Milano u kupovinu, i čak je predsednik države podsmešljivo rekao kako ćemo tu bolest da lečimo rakijom. Posle nekoliko dana shvaćeno je da je vrag odneo šalu i onda se otišlo u drugu krajnost. Ubrzo potom je predsednik zavapio kako će groblja biti mala da prime sve koji će pomreti i otišlo se u drugu krajnost – obustavljen je život. To se naravno odrazilo na ekonomiju. Nedavno je urađen novi rebalans budžeta i sada se frilenseri pritiskaju, traži se od njih da retroaktivno plate porez i to ide na oko osamdeset posto od njihovih ukupnih prihoda na poslednjih pet godina. To je nerealno, ali se cedi odakle se god može.

Šta bi ste vi kao epidemiolog voleli da vidite u Srbiji od mera?

Mi smo preko udruženja Ujedinjeni protiv Kovida već predložili najširi splet mera koji smo poslali ministarstvu i nije bilo rekcije. Sada je koleginica iz Roterdama, sa nas par koji činimo tu epidemiološku radnu grupu, poslala naše predloge koji se posebno tiču ugostiteljskih objekata, da se mere pooštre. Ovde je sve propaganda. Prvo navodno nije bilo zakonskog osnova da se ugostiteljski objekti zatvore, međutim, to je isti zakon kojim smo mi 1972. uspešno suzbijali epidemiju velikih boginja. U tom zakonu postoje članovi po kojima je moguće sprovesti određene mere, ali politička spremnost ne postoji. Predsednik se boji radikalnijih mera da ne bi imao nemire. I sad je zakon izmenjen, a da suštinski ništa nije promenjeno. Krizni štab je jedno nelegalno telo, formiran je na osnovu zakona o vladi, a vlada ne može da formira tela van svoje nadležnosti. Dakle, postoji Republička komisija za sprečavanje zaraznih bolesti koja uopšte nije aktivirana, nego je mimo zakona formiran taj krizni štab, pa je tek letos dato objašnjenje kako je to retrogradno urađeno, a sada je taj štab ugrađen u zakon. Ujedinjeni protiv Kovida su se protiv toga borili jer žele da se poštuje zakonska procedura, jer smatraju da ta Republička komisija, koja je za to zadužena i koju čine eksperti, treba o tome da odlučuje, a u ovom kriznom štabu dominiraju političari.

Neki novinari kažu da predsednik Vučić sada čeka da ga građani praktično zamole da uvede vanredno stanje.

Upravo to što sam vam rekao, on se boji uvođenja pooštrenih mera. Kada je prošli put najavio policijski čas, studenti su izašli na ulice i imali smo nemire, batinanje, prekomernu upotrebu sile, svašta se desilo i on sada čeka, isto kao i za Kosovo i za neke druge kritične probleme, da ga, kao, građani zamole. Ali suština je da je oklevao da ne bi navukao gnev građana, jer ne postoji poverenje ni u krizni štab, ni u zdravstvene vlasti, ni u vlast uopšte. To je problem što je ovaj narod ovde u poslednjih trideset godina grubo varan i vučen za nos. Tako da ne postoje autoriteti, ovaj Krizni štab nema nikakav kredibilitet, jer se pokazalo da je izlazio sa kontradiktornim porukama, da je obmanjivao narod, sve je to jasno. Jasno je i da je dozvolio da dođe do drugog talasa i da je služio političkim ciljevima, znači, važno je da se obave izbori, a narodu kako bude.

U Švedskoj smo videli jedan potpuno opušten pristup pandemiji, koji nije dao rezultate. S druge strane sad ponovo imamo zemlje u zapadnoj Evropi koje vraćaju strožije mere i podaci pokazuju da nema rezultata. Da li se epidemija u Evropi, a naročito u SAD, otela kontroli ili je to moguće kontrolisati dok ne bude drugih rešenja kao što je vakcina?

Pogrešna je ta percepcija da Šveđani nisu ništa preduzimali. Oni su svoje građane savetovali da što više rade od kuće, pominjali su izbegavanje fizičkog kontakta, zatvorili su domove starih, dakle, imali su set mera, ali blagih. Za razliku od drugih zemalja, Šveđani su napravili procenu da čak i ako dođe do drastičnog broja obolevanja, oni će biti u stanju da u svojim zdravstvenim ustanovama sve obolele opskrbe, znači, neće doći do kolapsa zdravstvenog sistema. Sada se još uvek luta. U Kini je lako, vi naredite, drugi je sistem. U zapadnoj Evropi ne možete da koristite kineski metod, morate da apelujete na građane. Pogotovu na Francuze koji su skloni glorifikaciji sloboda i prava građana. Epidemiološki, zna se šta bi bilo idealno, ali to bi potpuno umrtvilo život i imalo nesagledive ekonomske posledice. Tako da vi morate da nađete neku ravnotežu. Naravno da postoji razlika između zemalja, socio-kulturološki uslovi i tradicije su različiti, kao i navike i očekivanja od populacije, a takođe i autoritet vlasti je drugačiji – vlastima u Skandinaviji se mnogo više veruje nego ovde na Balkanu.

Da li će pojavljivanje vakcine koju su najavili Fajzer i Biontek biti prelomni trenutak u borbi protiv pandemije?

Svaki od tih proizvođača računa da će iduće godine izbaciti na tržište od milijardu do milijardu i po vakcina. Teoretski za čovečanstvo će biti potrebno četrnaest milijardi vakcina jer svaki čovek treba da bude vakcinisan dva puta. Međutim, do nekih zabitih mesta ona ne može da dođe. Ali ako sve bude išlo kako treba do kraja iduće godine trebalo bi da se obezbedi osam do deset milijardi vakcina.

Koji procenat stanovništa je potrebno vakcinisati da bi se epidemija eliminisala?

Procenjivalo se da bi bilo potrebno šezdeset do sedamdeset posto na osnovu tog takozvanog reprodukcionog broja. Recimo, male boginje su lako prenosive i u virginalnoj populaciji – tamo gde niko nema imunitet – jedna osoba prenese bolest na petnaest drugih osoba. Znači tu se bolest onda eksplozivno širi i onda treba vakcinisati preko devedeset pet posto populacije da bi ste bili sigurni. Ovde je taj reprodukcioni broj manji, pa se procenjivalo sa šezdeset do sedamdeset posto, ali ne da bi se bolest eliminisala, nego da nema taj epidemijski karakter već da se sporadično javlja.

Fajzer je saopštio da je njihova vakcina uspešna na devedeset posto testiranih. Šta to konkretno znači?

Ni jedna vakcina ne štiti sto posto. Za ovu vakcinu prvobitna nasumična procena je bila da štiti do sedamdeset posto i ovo je sada ohrabrujuća vest. I naravno treba videti koliko dugo će zaštita posle vakcinacije da traje.

Ako se uzme u obzir da su saznanja u vezi sa ovom vakcinom nepotpuna, da li je u tom slučaju neodgovorno od strane Fajzera da sa tom vešću izlazi u javnost ako je stručna javnost nije ni videla ni potvrdila?

Nisu oni u obavezi da sve prikažu stručnoj javnosti, za njih je važno da prikažu američkoj Upravi za hranu i lekove (FDA) koja će im dati dozvolu. I ovo ima određeni propagandni, samoreklamirajući efekat, ali nije tako drastično kao ruska vakcina „Sputnjik 5“. Ona je na sva zvona reklamirana kao sigurna, pouzdana, završena, kao autentično otkriće, gde je vakcinacija urađena na manje od osamdeset ljudi u obe grupe. Oni su zaista preuranjeno izašli u javnost i ceo svet ostavili zapanjenim. Ta poruka je imala snažnu propagandnu notu i to je po meni bilo neodgovorno. Kod Fajzera jeste malo marketinški potez u pitanju, ali su tamo sigurni da će sve biti u redu i ona neće biti odobrena dok se ne sagledaju rezultati kod četrdesetak hiljada osoba, bar dva meseca u Americi i bar tri meseca u Evropi posle vakcinacije. To je standardan postupak i važno je kada će licenca biti data. Tu je još i Moderna, koja je ranije bila favorizovana, a ne spominje se i Kina za koju se lako može desiti da izađe sa kvalitetnom vakcinom. Mi o Kini imamo predstavu kao o zaostaloj zemlji, međutim, u pogledu tehnologije oni neverovatnom brzinom napreduju. Suština je u tome da neće biti jedan pobednik ili jedna zlatna medalja, to će biti bar pet najboljih vakcina koje će biti široko prihvaćene.

Poslednjih godina svedoci smo eksplozije teorija zavere u vezi sa vakcinama. Antivakcinacijski pokret je prilično glasan svuda u svetu. Da li očekujete da će biti problema kada vakcine jednom uđu u upotrebu?

Da nije antivakcinacijskog pokreta mi bismo danas iskorenili dečiju paralizu, morbile i rubeolu. To su čudni likovi, to su uglavnom ekstremni desničari, ravnozemljaši, jako mnogo neobičnih likova tu ima. Ali u sredinama gde postoji nepoverenje prema vlastima oni su dosta snažni. Recimo, u Skandinaviji takvih ljudi nema mnogo. Ali u Americi, koja jeste demokratska zemlja, ali nije oličenje socijalno pravednog sistema, tu cveta antivakcinalni pokret. I ovde, u Srbiji i Hrvatskoj, čak pre dvadeset godina, kada su ratne rane još bile sveže, srpski i hrvatski antivakcinaši su sjajno sarađivali, mnogo bolje nego privrednici i političari. I sad imate ne samo antivaksere, nego i antimaskere – one koji su protiv maski, koji tvrde da se čovek tako truje, da se kiselost krvi tako povećava i niz drugih besmislica koje nemaju nikakvu naučnu osnovu.

Ceo razgovor sa Zoranom Radovanovićem možete čuti ovde.

Izvor: Radio Karantin

 Zoran Radovanović, naslovna fotografija: N1