Da li će usvajanje Akcionog plana za primenu Medijske strategije odmah značiti i bolje informisanje građana i veću bezbednost novinara u Srbiji pitanje je nakon najave države da počinje sa novim legislativnim merama.

„Sada imamo papir, on je dobar, i ako bude primenjeno to što je napisano možemo očekivati bolju situaciju. Ali ukoliko ne postoji politička volja da se implementiraju zakoni, možemo da pišemo šta god hoćemo“, kaže Tamara Filipović, iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS), za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Da je razlika između napisanog i učinjenog od strane vlasti u ovdašnjoj medijskoj sferi osnovni problem konkretno je pokazao i izveštaj Evropske komisije iz oktobra. U njemu se konstatuje da je Srbija početkom godine usvojila novu medijsku strategiju, koja identifikuje glavne izazove u vezi sa slobodom medija, ali da još nije postignut napredak u stvaranju okruženja za slobodu izražavanja.

„Slučajevi pretnji, zastrašivanja i nasilje nad novinarima i dalje su izvor ozbiljne zabrinutosti. Transparentnost vlasništva nad medijima i raspodele javnih sredstava, posebno na lokalnom nivou, tek treba utvrditi,” navodi se, između ostalog, u tom dokumentu kojim se formalno ocenjuje napredak zemlje kandidata na putu ka članstvu u Evropskoj uniji.

Nedim Sejdinović, novinar nedeljnika „Vreme“, ocenio je za RSE da

„Držanjem te teme ’vrućom’ Evropskoj uniji i međunarodnim organizacijama žele da pošalju poruku da imaju nameru reformišu medijsku scenu. Ali duboko sam ubeđen da od toga neće biti ništa jer ova vlast je tako koncipirana da zavisi od medija koji su pod njenom čvrstom kontrolom“, rekao je Sejdinović.

Akcioni plan na Vladi

Maja Gojković, ministarka kulture i informisanja Srbije, saopštila je 1. decembra da bi Akcioni plan, dokument na osnovu kojeg se implementira Medijska strategija, mogao da bude na glasanju pred Vladom 3. decembra, nakon što ga procene nadležna ministarstva.

Medijska strategija definiše razvoj medija u Srbiji, a u njoj su određeni svi budući koraci koje vlasti nameravaju da preduzmu kako bi se poboljšalo stanje u medijskoj sferi.

Strategiju usvaja Vlada Srbije kao krajnja instanca, a strategija za period od 2020. do 2025. usvojena je 30. januara. Akcionim planom definišu se predstojeće aktivnosti u implementaciji Strategije, kao i vremenski okviri za njih.

Po informacijama Cenzolovke, sajta o slobodi medija koji je imao uvid u taj dokument, predlogom Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji za period 2020–2025. (takozvane Medijske strategije) država predviđa izmenu 13 zakona. Među njima najviše promena pretrpeće Zakon o javnom informisanju i medijima, zatim Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim servisima i Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

”Predloženim akcionim planom za sprovođenje Medijske strategije novinari bi trebalo da budu bezbedniji, javni medijski servisi nezavisniji, sistem sufinansiranja medijskih sadržaja unapređen, a lokalni i regionalni mediji održivi”, sumirala je Cenzolovka suštinu najavljenih promena koje bi postepeno trebalo da budu završene u narednih pet godina.

Zakoni na papiru

A prethodnih pet godina trajali su neuspešni pokušaji Srbije, najpre usled nedostatka interesovanja vlasti da se time bavi, da donese novu petogodišnju medijsku strategiju. Stara, koja je istekla 2016, doneta je u septembru 2011. i na osnovu nje su tek tri godine kasnije usvojeni ključni zakoni za funkcionisanje medijske sfere – o javnom informisanju i medijima, elektronskim medijima i javnim medijskim servisima.

Novinar Nedim Sejdinović kaže da su ti zakoni “pretvoreni u karikaturu”.

“Jedan od osnova reformi je da država izađe iz vlasništva u medijima. To se ovde dogodilo tako da su pojedini mediji prestali da budu državni, ali su zato dospeli u ruke političkih partija”, navodi Sejdinović.

Novinarka NUNS-a Tamara Filipović kaže da bi nova medijska strategija, u čijoj izradi je učestvovalo i to udruženje, trebalo da uspostavi transparentno medijsko tržište.

“Građani bi tako imali više informacija o tome ko su vlasnici medija i da li oni izveštavaju na određen način zato što su pod pritiscima ili zbog toga što im je vlasnik neka osoba koja protežira sopstvene interese”, navela je Filipović.

RSF: Srbija 93. na listi

Na listi internacionalne nevladine organizacije Reporteri bez granica (Reporters Sans Frontières) “Indeks medijskih sloboda u svetu” za 2020, objavljenoj 21. aprila, Srbija je na 93. mestu među 180 rangiranih država, a od 2016, od kada se priprema nova medijska strategija, na ovoj lestvici pala je za 34 mesta. Tome su u velikoj meri doprineli napadi na novinare, pritisci i pretnje, kojih je, po informacijama iz Baze podataka NUNS-a, u 2020. bilo 168, što je najviše od 2008. i uspostavljanja te novinarske evidencije.

Ana Brnabić, predsednica Vlade Srbije, izjavila je 30. novembra, najavljujući usvajanje akcionog plana za medijsku strategiju, da postoji ideja da se formira nova radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara u kojoj bi bili predstavnici državnih organa, medijskih i novinarskih udruženja i međunarodnih organizacija u Srbiji, kao što su Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i Delegacija Evropske unije.

“Bezbednost novinara je crvena linija, Vlada neće tolerisati pretnje i fizičko ugrožavanje novinara”, izjavila je Brnabić.

Veljko Milić, iz Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV), koji je i član postojeće Radne grupe za bezbednost novinara koja okuplja predstavnike udruženja i nadležnih institucija, rekao je za RSE da država ima obavezu da zaštiti novinare.“Ne samo da slušamo da se to govori, već to mora da bude pretočeno u osuđujuće presude napadačima i nalogodavcima. Samo tako se šalje poruka da je država zaista spremna da novinarima omogući normalne uslove za rad”, naveo je Milić.

Samo jedan od brojnih primera odnosa vlasti prema novinarima i medijima u Srbiji u poslednje vreme je ponašanje poslanika u Skupštini Srbije. Udruženje novinara Srbije (UNS) osudilo je izjavu poslanice Srpske napredne stranke Biljane Pantić Pilje koja je 2. decembra u parlamentu, kako se navodi u saopštenju na sajtu UNS-a, tokom izlaganja rekla da “u nezavisnim medijima N1 i Nova S, antisrpskim medijima, nema trunke nezavisnosti i može ih opisati samo jedna rečenica – domaći izdajnik, strani plaćenik”.

UNS je zatražio reakciju predsedavajućeg Skupštine, da se poslanica Pantić Pilja izvini zbog napada na novinare, kao i da se SNS ogradi od njene izjave.

Jovanović: Procesuiranje ubica najvažnije

Novinar Milan Jovanović, čiji je slučaj među poznatijima u Srbiji, kaže za RSE da mu medijske strategije i planovi ništa ne znače.

“Može šta god hoće da bude na papiru ali ja ne mogu da se osećam bezbedno jer je meni kuća zapaljena. Ne, ne mogu da se osećam bezbedno. I dan danas imam dvadesetčetvoročasovnu policijsku pratnju”, priča Jovanović.

Njemu je u noći 12. decembra 2018. bačen molotovljev koktel na porodičnu kuću u Grockoj. U Beogradu je u toku suđenje Dragoljubu Simonoviću, bivšem funkcioneru vladajuće Srpske napredne stranke i predsedniku Opštine Grocka, osumnjičenom da je nalogodavac tog napada, kao i još trojici optuženih.

Milan Jovanović kaže da će mu samo jedno biti signal da se može osećati bezbednije.

“Kada se ubice Slavka Ćuruvije budu našle u zatvoru i kada budu rasvetljena ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića. Kada budu procesuirani svi napadi na novinare”, zaključio je Jovanović.

Novinar Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. na ulazu zgrade u kojoj je živeo u Beogradu, u deceniji vladavine tadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) Slobodana Miloševića.

Radislava Dada Vujasinović stradala je od vatrenog oružja 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Novom Beogradu i to je prvi nerazrešeni slučaj smrti novinara u Srbiji u vreme devedesetih.

Milan Pantić ubijen je 11. juna 2001. u Jagodini u ulazu stambene zgrade u kojoj je živeo.

Apelacioni sud u Beogradu saopštio je početkom septembra da je ukinuo prvostepenu osuđujuću presudu četvorici optuženih pripadnika nekadašnje Državne bezbednosti Srbije (DB) za ubistvo Ćuruvije, koja je doneta u aprilu 2019. – 20 godina od zločina, i naložio novo suđenje.

Skoro 27 godina od smrti Dade Vujasinović istraga je i danas formalno otvorena.

Ubistvo Milana Pantića, 19 godina od zločina, i dalje je nerešeno.

Izvor: Zoran Glavonjić (Radio Slobodna Evropa)

Mediji, naslovna fotografija: Pixabay