Politički suptilno, ali moram da izjavim: sve je ovo jedno veliko sranje… Koliko god manje suptilna ova reč bila, veoma je ovde adekvatna… Simbolizuje nešto što je odvratno… A takva je i ova situacija…

Elem, čini mi se da je pod velom ove pandemije izvedeno mnogo sasvim zapravo suptilnih poteza da se uništi celo nekadašnje društvo i postavi se novi poredak… Zašto to mislim? Pa evo, obrazložiću…

Osim ižvakanih i prežvakanih i dožvakanih tema, dotaći ću se jedne koja je prilično neprimećeno prošla u ovom našem sumanutom srpskom društvu… Mislim na državu, da…

N1 je na svom portalu objavio neki članak, da je Disney kompanija odlučila da sprovede reviziju i ukine neke junake koji su decenijama bili likovi na kojima su se generacije vaspitavale… I nekako tim generacijama ništa nije falilo, ispale su dobre… Ti crtani filmovi su zapravo bili nežni, govorili su o tome da ljubav sve pobeđuje, kakva god situacija bila i tako dalje…. E sad…

U ovoj novoj planetarnoj eri, kada je normalno sve što zapravo nikad nije bilo normalno, takvi likovi se ukidaju… Pa ok, imamo dovoljno likova, kao da su sačuvaj bože svi iz stripa pobegli… Doduše, nekog mnogo surovog i devijantnog stripa. Ali je ukidanje likova iz crtanih filmova, pravdano potpuno sumanutim razlozima, isfabrikovanim današnjim materijalno i devijantno ogrezlim svetom, jednostavno neopravdano…. Nešto što je bilo nekad lepo, treba da ostane lepo… Svedoči o nekom vremenu i o prilikama koje su tada vladale… Kako ta lepota menja oblike i zavisi od onog ko je kroji, čudo jedno.

Isto tako ne razumem menjanje naziva ulica… Brate mili, ako je taj Maršal postojao, neće ga izbrisati to što ćete vi da promenite naziv ulice i odjednom da budete veliki Srbi… Ima toliko ulica i toliko trgova, da će valjda svako ko je imao mesto u našoj istoriji naći svoje mesto i u nekom gradu, selu, opštini.

Srpstvo (neki će me ispraviti sa B, ali nema veze, ja još uvek poštujem gramatička pravila), se ne ogleda u odlasku u crkvu i škropljenju svetom vodicom…. Ne, nije to baš toliko jednostavno! Ili živiš po tim kanonima, pa i ne moraš da ideš u crkvu, osim kad ti se hoće, ili ne živiš, jednostavno je. Vera je u nama samima, nikakvo čitanje Očenaša i Zdravomarija nam neće usaditi veru ako je u sebi nemamo. Promeniš ime ulice nekog ko je deo istorije, pa si veliki Srbin. Pa nisi. Srbin si ako poštuješ svoju istoriju, a poštuješ i tuđu. Bar bi tako trebalo da bude. Molim lepo, nema tu diskusije. Jeli smo priborom za jelo pre Engleza, samo smo to zaboravili. Nekako smo sami sebe zgazili.

I onda dolazimo do ultimativnog (misle oni) izražavanja nacionalne pripadnosti (čitaj: ludorije), u vidu spomenika čoveku, koga bi trebalo mi Srbi od blata da pravimo. Zato što nam je pokazao kako duhovnost i kultura treba da izgledaju. E, ne, mi Srbi mu u novo vreme turimo mač u ruke, jer to tako treba. E pa ne treba brate mili! Čovek je bio svetac, a oni ne drže mačeve u rukama. Taj isti svetac je bio princ koji se odrekao svih materijalnih dobara da bi zavirio u sebe, jer je to tada smatrao pravilnim. Čovek je predao vlast u ruke sinu i zamonašio se. A ti mu turiš mač u ruke, jer bi nekog uvredio krstom. U svojoj zemlji. A to što si uvredio sve ostale, a najviše tog istog kome dižeš spomenik, nikom ništa. Ne bih ja dalje o ovom.

Idemo dalje, čisto da ne bude nejasno šta se zapravo pod velom ove pandemije dešava, a što sam ja primetila.

Hapšenje navijača. Najjača fora na planeti. Eto malo opet skandala da se skrene pažnja sa nečeg što je sigurno bitnije. Samo treba hronološki pogledati događaje i biće sve jasno.

Elem, i ja bih sklonila svoje ljude, da vidim realnu opasnost po njih i njihove živote. Dovoljno, zar ne?

Razvodnjavanje je očito jedna perfidna manipulacijska veština vladajuće kaste, koja je koristi kao skretanje pažnje sa mnogo bitnijih stvari.

Politika je kurva. Nisam to ja rekla, neko pametniji. Ono što se ovde dešava je čini mi se, najbolje osmišljena politička farsa u istoriji. Zašto? Zato što je vladama u ovim situacijama dozvoljeno da rade upravo ono što hoće. Sve pod velom (opet, kao kod Salome, samo ih ovde toliko ima da se više ne vidi ni šta se dešava) velikog problema, koji se rešava vanrednim situacijama, u kojima ko ima potpunu vlast? Da, opet vlada i naročito šefovi država. Oni sad mogu da igraju šah kako god hoće. Ako izgube partiju, pa bože moj, izgubili su, igra se nova.

I Merilin Monro su ubili, priča se, zbog politike. Znala je mnogo više nego što je trebalo da zna. Tako da se dolazi do zaključka, kada je politika u pitanju, nije baš preporučljivo previše toga znati. A i može da vam bude baš muka kada shvatite koliko je zapravo jednostavna cela priča. Malo kukaš, pa spaseš naciju, pa opet kukaš, pa se opet pojaviš kao Betmen, pa onda kukaš malo i iznenadiš naciju nekim sitnim parama, ali ciljano, da misle da ti razmišljaš o njima.

Ali je stvar zapravo jako jednostavna, nimalo vesela i sasvim nesuptilna, kada se malo bolje razmisli. U pitanju su pare i samo pare na svim nivoima. Jer ima nivoa, na kojima misliš da samo ogromna količina para i moć mogu da učine tvoj život srećnim. A varaš se. Uh, kako se varaš.

Jeste moć veoma opojna droga. Ima je u raznim oblicima. I svi oni su maksimalno toksični. Da li po tebe ili po druge. Zato sa moći treba biti jako oprezan. Ume čovek da obnevidi, pa da ne može jasno da razluči da li je ispravan ili ne. Ili ga moć toliko opije, da je samo to osećanje važno, ništa drugo.

Meni se najiskrenije čini da se vreme, u kom ćemo shvatiti jasno gde smo, ko smo i šta je po sredi,  približava. Nismo valjda toliko glupi da to ne vidimo.

Najiskrenije se nadam da nismo. Inače odosmo u, da ne kažem.

Ljudmila Janković Gubik (Slobodna reč)

Zid, naslovna fotografija: Pixabay