Nijedan 15. mart ne sme da prođe tako, da se ne podsetimo revolucije 1848. i borbe za slobodu. Kako je zabranjeno falsifikovati istoriju, tako je naša moralna obaveza i to, da se sećamo onih heroja, koji su dali svoje živote za jednu lepšu, bolju i drugačiju budućnost.

Trenutno u našem okruženju niko ne govori o revoluciji, izbori su centralna tema. Tada čovek može svašta čuti, između ostalog i to, da ko želi da ostane na državnom radnom mestu, obavezan je da potpiše odgovarajuću listu, i sve više njih o tome priča između četiri zida, nije samo obavezan da potpiše, već ima i obavezan zadatak, da prikupi sigurne glasove za izbore 26. aprila. Ako se neko odvaži i ne ode da glasa, uz njegovo ime se pojavljuje znak pitanja, to jest, veoma brzo postaje osramoćen i primoran da udobno državno radno mesto zameni privatnim sektorom, čega se pojedinci boje kao đavo tamjana. Ovome se naravno ne treba čuditi, tamo svaki dan moraju da se izvršavaju radni zadaci, ne sme se glupirati, u radno vreme ići na fitnes, kod pedikira – manikira, a na većini mesta, plata je srazmerna uloženom radu…

Da li tim ljudima, koji se svakodnevno plaše, tresu od toga na koji događaj moraju da idu i druže se sa čelnicima stranke, padne bar na trenutak na pamet, da su se martovski heroji borili upravo protiv jednog takvog sveta? Sigurno da, ali finansijska korist brzo nadvlada njihove varljive misli, koje brzo udalje, po mogućnosti, što dalje.

„Za mene je politika jedan od načina da učinimo dobro za ljude, za državu, a ne samo za sebe. Nažalost, u većini zemalja u tranziciji, političari su najuspešniji i najbogatiji ljudi. To je za mene neshvatljivo, nesposoban sam za takve kompromise. Meni je najvažnije da nađemo najbolju mogućnost. Upravo zato sam i odlučio da zaobilazim politiku – izjavio je nedavno Dušan Ivković, jedan od najboljih košarkaških trenera na svetu, kada su ga (i) to pitali, zašto se povukao iz javnog života.

Kako bi izgledala revolucija u 21.veku? Mislim, veoma jednostavno: ne bi političari bili uzori, najuspešniji i najbogatiji, a u politiku bi se vratili oni, koji ozbiljno misle, i ne samo rečima potvrđuju, da iznad ličnih interesa treba staviti zajednicu.

Janoš TEKE

Prevod: Ljudmila Janković Gubik