U vreme polarizacije i dezinformacija evropskim javnim servisima je sve teže da objektivno informišu građane, bilo zbog pritiska vlasti, ili što su na meti kritika populističke opozicije, biše britanski list Ekonomist.

U nekim zemljama, kao što su Mađarska i Poljska, iliberalne vlade ih pretvaraju u megafone vladajuće partije, dok ih u drugim, kao što su Nemačka i Švedska, populistički pokreti optužuju za pristrasnost u korist establišmenta i levice i traže da im se smanji finansiranje.

Slovenija i Holandija su primeri problema sa kojima se sve više suočavaju javni servisi širom Evrope.

Nakon sticanja nezavisnosti 1991, Slovenija je dala Radio-televiziji Slovenije (RTV-SLO) mandat da nezavisno informiše, nasuprot plasiranju državne propagande u komunizmu, piše Ekonomist.

RTV-SLO se pokazala kao previše nezavisna za sadašnjeg premijera Janeza Janšu. Već više od godinu dana, Janša napada njene novinare na društvenim mrežama, a njegova vlada želi da smanji budžet za javni servis i da usvoji novi medijski zakon koji će olakšati njegovu kontrolu.

Holandski javni servis NOS takođe je nastao kao odgovor na autoritarnu propagandu nacističkih okupatora tokom Drugog svetskog rata. Taj medij ima nezavisni odbor i garantovani višegodišnji budžet.

U poslednje vreme, međutim, njegovi novinari su suočeni sa zastrašivanjem, a bili su i fizički napadani na protestima dok su izveštavali o merama protiv pandemije. NOS je zbog napada u oktobru uklonio logo sa svog vozila sa satelitskom opremom.

Ukidanje nezavisnosti javnih servisa počelo je u Rusiji kada je Vladimir Putin došao na vlast 1999, piše Ekonomist.

Kada je Viktor Orban postao premijer Mađarske 2010. usvojio je Putinov model, pretvorivši državnu novinsku agenciju MTVA u propagandni organ. Tokom izbora za Evropski parlament 2019, urednici MTVA su snimljeni kako novinarima daju uputstva da favorizuju Orbanovu partiju Fides.

Orbanov primer sledila je i poljska partija Pravo i pravda kada je došla na vlast 2015. Državna televizija TVP, koja je postala megafon partije, vodila je kampanje protiv prava homoseksualaca i napadala opozicionog gradonačelnika Gdanjska. Posle njegovog ubistva 2019, sud je naredio televiziji da se izvini i plati odštetu zbog uvredljivog materijala o gradonačelniku i gradskom izbegličkom centru.

Dok u istočnoj Evropi pritisak na državne medije dolazi iz vlade, u zapadnoj Evropi dolazi od populističke opozicije.

Tokom migrantske krize u Nemačkoj 2016, anti-imigrantski demonstranti su optuživali javne servise ZDF i ARD za širenje laži. Iako je takvo otvoreno neprijateljstvo splasnulo i novinari se više ne brinu za svoju bezbednost na protestima, glavni urednik ZDF-a Peter Frej kaže da se mišljenje da su državni mediji pristrasni prema levici ukorenilo u konzervativnim područjima, posebno na bivšem komunističkom istoku zemlje.

Populističke partije u Nemačkoj, kao i u Švedskoj i Holandiji, pokušavaju da smanje budžete javnih servisa.

Tokom 2020. godine, međutim, pandemija i potreba za brzim i tačnim informacijama podigli su rejting državnih medija, posle višegodišnjeg pada. Posete vebsajtovima evropskih javnih servisa više su nego udvostručene, a njihove informativne emisije su privukle i neke mlađe gledaoce.

Ukupno poverenje u javne servise se povećalo tokom proteklih nekoliko godina, prema podacima Evropske radiodifuzne unije. To međutim prikriva sve veći raskol, koji odražava zaoštravanje političke polarizacije.

U većini zemalja gde su javni servisi ostali nezavisni, javnost ima poverenje u njih. Ali nezadovoljna manjina postaje sve više neprijateljska.


Izvor: Beta

 Mediji, naslovna fotografija: Pixabay