Kao što je poznato, 19. maja u Srbiji delimično (prema hibridnom modelu koji se primenjuje od 1. septembra), a u Mađarskoj nedelju dana kasnije potpuno, osnovci i srednjoškolci su se vratili u školske klupe.

U matičnoj državi, vlast na sva usta objavljuje da je povratak bio uspešan i na zadovoljstvo javnosti. Roditeljima je bilo dozvoljeno da zadrže decu kod kuće, ako to žele, ali ovu priliku su iskoristili samo malobrojni. Inače, opozicija se na sva usta oglašava baš suprotno. Poziva se na opasnost od infekcije po decu i pedagoge, i konstantno naglašava veliko mentalno opterećenje za učenike koje je izazvala prinudna izolacija izazvana epidemijom, baš kao i strahovi i brige koji prate povratak. Situacija je takva da bi trebalo uposliti stotine psihologa da pomognu u tretiranju. Da, ali nema dovoljno školskih psihologa.

U Mađarskoj će 2022. godine biti izbori. Kampanja već uveliko traje.

I vlast u Srbiji na sva usta objavljuje da su i obrazovanje na daljinu, a i povratak bili uspešni i da su naišli na odobravanje javnosti.

„Iz iskustava možemo izvući puno zaključaka i deca su mogla da savladaju mnogo novih metoda, tehnika, načina učenja, prikupljanja informacija, upotrebu alata, a što u budućnosti može samo da im koristi… Učenje na daljinu je dovelo do veće samostalnosti i individualnog rada dece. Oni predavači koji su tokom učenja na daljinu navikli na mogućnosti koje ova vrsta obrazovanja pruža, mogu ovo koristiti kreativno i kod obrazovanja u učionicama…“ – izjavio je državni sekretar za obrazovanje. Ministar je još dodao da su: I nastavnici dobili priliku za „slobodniju“ ocenu (što znači da im je rečeno da daju više ocene od realnih), da bi svi bili zadovoljni. A šta kaže opozicija (kada bi postojala), to ne znamo.

Biće i u Srbiji izbora 2022. godine. Kampanja već deceniju ni ne prestaje.

Zastareli obrazovni sistem

Mnogi ljudi u Srbiji veruju da je ceo svet protiv nas, osim onih koji to nisu: Rusija, Kina, trenutno još valjda i Mađarska (iako ovde postojano prefarbavaju table sa imenima mesta na mađarskom, a redovno zaboravljaju i u mnogim mestima gde je manjinska stranačka koalicija zaboravljaju da bi trebalo postaviti dvojezične ili višejezičke natpise itd., itd.). Stoga nije ni čudo, pa čak ni slučajnost da je na nedostatke domaćeg obrazovnog sistema predstavnik jedne strane države, švedski diplomata skrenuo pažnju. Prema rečima Joakima Verna, zamenika ambasadora Švedske u Beogradu, srpski obrazovni sistem je staromodan, i dalje se koristi autoritarni metod obrazovanja – kako je javila domaća štampa. Ovo otkriće nije ni za nas iznenađujuće, budući da obrazovanje koje se uglavnom zasniva na tekstualnoj reprodukciji neprekidno doživljava krah kako u međunarodnim, tako najnovije i u domaćim ispitivanjima gde se traži sposobnost rešavanja problema i nezavisna primena znanja. U švedskoj praksi je nastavnička strogost zamenjena dijalogom sa učenicima, što razvija demokratsko razmišljanje kod dece, brigu jednih za druge i sposobnost samostalnog donošenja odluka. Ova metoda pruža mogućnosti i podstiče pitanja na koja treba zajednički naći najprihvatljiviji odgovor, smatra ovaj diplomata. Suštinski uslov za ovo je to da „predaju takvi nastavnici koji istinski vole svoju profesiju i imaju slobodan duh“. Većina demokratskih vrednosti iza kojih stoji Švedska – naglasio je Vern – dolazi iz školskih klupa.

Trebali bi da se menjamo

U ovoj tački bi čak mogli da dobijemo i odgovor na pitanje zašto je situacija ovde drugačija. Zato što stvari funkcionišu obrnuto.

„Demokratske vrednosti“ koje mi pretpostavljamo i koje su „državno“ predstavljene kod nas diktira država, te obrazovni sistem ne samo da nije otvoren, već ponekad otežava orijentaciju na drugačiji način. U autoritarnom režimu je teško i zamisliti drugačije, iako je očajan, a postoje uzastopni pokušaji koji se dave u neuspesima gotovo dve decenije, da barem deklarisano prilagodimo domaći obrazovni sistem evropskim standardima. Dosad se dogodilo samo to da je ta učiteljska strogost i neko poštovanje (bar u profesionalnom smislu), srušeno u prašinu. Ovo je međutim imalo dalekosežne posledice u vidu „autoritarnog“ obrazovanja i ne najmanje važno, na rezultate vaspitanja: odnosi unutar obrazovnih zajednica su se pogoršali u neverovatnim razmerama, vršnjačko nasilje polako prelazi granicu izdržljivosti, radne navike su dosegle granice nepopravljivosti, domaće i tradicionalne vrednosti u našoj sredini su počele da pucaju na sve strane. Ovo je nateralo učesnike u procesu obrazovanja u jednu vrstu vrzinog kola, jer veoma otežava, a povremeno i potpuno onemogućava dijalog, podsticanje demokratskog razmišljanja kod dece, brigu jednih za druge i razvijanje kapaciteta za nezavisno donošenje odluka. A takođe pokreće i pitanja, jer bi trebalo da postoji prostor za razvoj demokratskog mišljenja u sferi identifikacije vrednosti i posredovanja u vezi istih, a to bi nekako bio posao predavača.

„Digitalizacija, migracija, napredovanje društvenih medija, generiše takve socijalne efekte kojima se treba prilagoditi. Da bi mogli da se prilagodimo jednom društvu koje se stalno menja i mi moramo da se promenimo“ – naglasio je švedski diplomata.

Ali za to, pored neophodne ljubavi prema pozivu, trebali bi da vidimo i orijentire na horizontu slobododušja.

Foto: 123rf.com