Pitanje postavljeno u naslovu zaokuplja javnost od kada je predsednik Saveza Mađara Vojvodine (SVM) objavio: „uskoro mora doći do razgovora predstavnika pozorišta i dogovora vezanih za njihovu budućnost, a na koje se čeka već godinama, što je možda i dovelo do ovog nesrećnog stanja“. (Izraz „nesrećno stanje“, očigledno se odnosi na situaciju oko ovogodišnje predstave Salašarskog pozorišta). Pastor, kako je rekao, želi da bude inicijator i moderator ovih razgovora ( „ni više ni manje!“), nakon što „prođu godišnji odmori“, pa će verovatno u septembru smisliti i nešto konkretno.

Pre nego što pokušam da odgovorim na naslovno pitanje, da se vratim na jednu sličnu inicijativu Ištvana Pastora, koji su služili (trebali da služe) društvenom dijalogu i uključivanju različitih društvenih grupa u donošenje političkih odluka.

2015.godine, pokrenuo je „seriju nepolitičkih stručnih konsultacija“ u ime SVM-a i Mađarskog nacionalnog saveta (MNS), a zatim su, kao rezultat toga, nedugo potom osnovana konsultativna tela MNS-a sa „pravom na izražavanje i formiranje mišljenja“. Što se tiče kruga pozvanih, on već nije bio tako širok kao 2009. godine, kada je sazvao opsežne konsultacije na kojima se raspravljalo o sastavljanju mađarskog biračkog spiska i idejama za budući Mađarski nacionalni savet, ali je činjenica da su i tako mnogi ljudi sa vrednim profesionalnim dostignućima delegirani u odbore. Vredi citirati tadašnje reči sadašnjeg predsednika MNS-a Jene Hajnala: „Svrha uspostavljanja konsultativnih tela biće nastavljanje takvog stručnog dijaloga, čiji će rezultat biti to da će odbori za odlučivanje biti u mogućnosti da raspravljaju i usvajaju planove zasnovane na širokom komsenzusu. Članovi konsultativnih tela imaće pravo da izraze svoje stavove u oblastima kulture, umetnosti, visokog obrazovanja, stvaralaštva, obrazovanja, i opštih građanskih aktivnosti“.

Javnost od tada nije čula za ova konsultativna tela, te sam zbog toga, pre nego što sam napisao ovaj članak pitao neke (bivše?) članove odbora, koji su jednoglasno tvrdili da su pozvani samo na jedan sastanak, a suštinski rad, odnosno razvoj „planova zasnovanih na širokom konsenzusu“ nije ni počeo.

Tako da je pre šest godina, gospodin predsednik već preuzeo sličnu, iako širu inicijativu, koja je dobila svoj zvanični oblik unutar institucije MNS-a, te se i pre nego što je počela, pretvorila u prah i pepeo. Tako da je pomalo nazadno 2021. godine govoriti o tome, „da je neko imao neku takvu nameru, mogao je to već i da učini“, drugačije rečeno, mogao je već da se javi sa „razgovorima i dogovorima koji se tiču budućnosti“. Verovatno je to delimično i zbog činjenice da nijedna od sedam dugoročnih strategija MNS-a nije istekla. Manjinska samouprava Mađara u Vojvodini nema valjanu kulturnu strategiju od 2018. godine!

Dakle, odgovor na onu polovinu pitanja, da li je prihvatljivo da Ištvan Pastor bude inicijator u slučaju pozorišta, moj odgovor je, naravno da, samo ova inicijativa neće biti verodostojna nakon ovakvih prethodnica.

Bilo bi prikladnije postaviti pitanje, zašto ta konsultativna tela, osnovana 2015. godine nisu funkcionisala, a u kojima je bilo i pozorišnih ljudi, i zašto ne postoji valjana kulturna strategija koja se bavi i pitanjem pozorišta.

Druga polovina naslovnog pitanja se tiče uloge moderatora, jer Ištvan Pastor ne želi više samo da preuzme inicijativu, nego u isto vreme želi takav razgovor koji on usmerava, ili barem vodi: pita, daje reč, završava. A  to je već krajnje problematično. Čak i ne u prvom redu zato što „nije stručan“, što znači da „veze nema s tim“, jer bi se Ištvan Pastor bez sumnje mogao pripremiti da vodi jedan takav razgovor, na način na koji se za to priprema dobar novinar. Možda čak postoje i ljudi oko njega koji bi mu u tome pomogli. Čak može biti i oprostiv greh za moderatora, ako je prethodno izrazio veoma čvrsto mišljenje o (Salašarskom) pozorištu. („Mislim da kreativna sloboda nije povređena, ali je publika Salašarskog pozorišta već godinama izložena duhovnoj zloupotrebi od strane trupe koja je osvojila Salašarsko pozorište“)

Pa, video je svet već i pristrasnije moderatore u životu! Možda će usred vođenja razgovora da se pripitomi i onda će moći nepristrasno da se odnosi prema pozvanim „pozorišnim ljudima“.

Pravi problem je što je Ištvan Pastor na poziciji vlasti: on je predsednik SVM-a; nije to bilo kakva politička partija, nego je vođa jedne partije na vlasti, on „drži mesto u Vojvodini“ FIDES-u, sa malim preuveličavanjem je gospodar života i smrti unutar mađarske zajednice u Vojvodini.

A neutralna moderatorska uloga ne bi bila kompatibilna sa ovom ulogom čak i da ne znamo kakvo je on otelotvorenje autoritarne političke strukture.

Iako očigledno nisam jedan od „pozorišnih ljudi“ koji bi uopšte mogli biti pozvani od strane Ištvana Pastora na jedan ovakav razgovor, ali ako sam već razmišljao o ovom pitanju, u svoje ime ću rezimirati u jednoj rečenici: prihvatio bih inicijativu Ištvana Pastora za dijalog sa priličnim skepticizmom, ali kod mene nikako ne bi mogao doći u obzir kao moderator.

Foto: facebook