Misliš da može da uspe? – pitao me je vlasnik Zensode, u vezi toga, da ako Sabad Mađar So objavi tekst o jednoj porodici u nevolji, da li će to imati posledice, čitaj, da li će biti onih koji će pomoći. Kao što sam sebe, tako sam i njega tešio time da ćemo mi uraditi ono što je do nas, a posle ćemo videti.

Prvi put sam bio ohrabren da će uspeti, kada sam video da je za veoma kratko vreme oko šest hiljada ljudi pročitalo članak o porodici Kazinci, https://slobodnarec.rs/2021/12/14/porodici-kazinci-iz-sente-potrebna-je-pomoc/ (srpska verzija članka), koji je bacio svetlo na to da su Gabor i njegova životna saputnica Karolina, koji podižu sedmoro dece, dospeli u veoma tešku situaciju zbog zdravstvenih problema. Kasnije je taj moj osećaj zamenilo delimično zadovoljstvo, kada se ispostavilo da je u dvorište porodice Kazinci iz Sente stiglo pet kubika drva za ogrev, a iz Bačke Topole šest, dobili su mašinu za pranje veša, a na sto je dospelo sveže voće. Gabor je smejući se, jednom svom poznaniku i rekao da su ga dobro zeznuli, dva dana je samo cepao drva, ali bi bilo lepo da ga uvek tako neko zezne…

I redakciji Čaladi Ker-a je upućena jedna molba: onaj ko se ponudio, rekao je samo toliko, da bi uputio porodici donaciju u iznosu jedne minimalne plate, ali je imao zahtev. Njegov zahtev je glasio da od jednog dela novca glavni i odgovorni urednik pomenutog lista ode u kupovinu, a drugi deo preda Gaboru. I šta glavni i odgovorni urednik može da uradi u ovom slučaju: da odloži svoje zakazane obaveze za pre podne, ode na mesto gde može da preuzme kovertu, ode u kupovinu, držeći ispod miške tri primerka Čaladi Ker-a, pazeći da u jednom bude kalendar za 2022. godinu i poseti porodicu Kazinci.

Radoznali pogledi mlađe dece bili su uprti u paket, pa reči testo, brašno, šećer još nisu, ali reči mlečna čokolada jesu izmamile osmehe na njihova lica i izazvale sjaj u njihovim okicama. Najmlađe je pokazalo prstima da ima samo tri godine, a sedmogodišnje je već pričalo o tome da škola nije još teška, jer u prvom razredu nema ocena, samo srećnih i tužnih lica, to jest zvezdica u sveskama.

Na kraju ove munjevite posete, predao sam Gaboru koverat i razmenili smo nekoliko reči, iz kojih se ispostavilo da ne može da radi svoj raniji posao zidara ne samo zato što mora da brine o deci, već i zato što ga bole leđa i kuk. Međutim, u njegovim očima se videla odlučnost da ako porodica traži da skine zvezde sa neba, on neće tražiti izgovore, već će se interesovati gde su merdevine i do kada da stigne kući…

Izašao sam iz kuće Kazincijevih brzim koracima, jer sam znao da ću se uskoro raznežiti, zahvaljujući onim ljudima koji su za nekoliko dana vratili nadu roditeljima sedmoro dece, i ne samo njima, nego svakome ko je u ovom egocentričnom svetu usredsređenom samo na novac već mislio, da ni ne primećujemo više kada je nekom potrebna pomoć. Suze radosnice su se pojavile kada sam stigao do kraja ulice, gde je i znak STOP pokazivao da je brisanje naočara obavezno.

Poslednjih dana videli smo pravu saradnju (koja bi stigla do još više ljudi, da su informativna sredstva koje je uspostavio Mađarski nacionalni savet izvestili o situaciji porodice u nevolji), a koja još nije završena, jer dok sam pisao ovaj članak, stigle su dve poruke:

1.Treba mi kontakt Kazincijevih, jer jedan poznanik želi da im isporuči paket.

2.Popodne idemo u Kanjižu po ugaonu garnituru i nosimo je Kazincijevima!

Ostajući na tlu realnosti, takođe treba da budemo svesni da ova saradnja vredi jedno gašenje požara: ogreva će imati do kraja zime, a ni hrane jedno pošteno vreme neće nedostajati. Ali kako poslovica kaže „nemoj mu dati ribu, jer će od nje samo jednom dobro jesti, već ga nauči da peca“ – i baš zato bi bilo dobro da Gabora neka firma zaposli, makar i na pola radnog vremena, čime bi bio obezbeđen stalni mesečni prihod.

Vojvođanska mađarska zajednica je u proteklih nekoliko dana položila ispit i dokazala da je sve češća, zvučna izjava: „gradimo zajednicu“ besmislena. Nemojte, nema potrebe za tim: zajednica vam zahvaljuje, tu je, bila je već i u boljoj kondiciji, ali uprkos tome, ne treba graditi novu, nego je iskovati da bez obzira na partijsku i političku pripadnost još više ojača.

Na kraju, želim svima tako radostan i srećan Božić, kakav će slaviti porodica Kazinci, zahvaljujući saradnji koja prevazilazi sva očekivanja.

Drvo za ogrev za porodicu Kazinci (Foto: Janoš Teke)