Na početku odmah da razjasnimo – ovo nije tekst o Novaku Đokoviću i njegovoj australijskoj ’golgoti’. O toj temi je rečeno i napisano i previše, dat joj je značaj koji mnoge ozbiljne teme nikada neće imati, događaj je ubačen u najneverovatnije kontekste te ne vredi više trošiti reči na njega. Ipak, da se nije desio, ne bismo svedočili zastrašujućem neznanju državnog službenika, profesionalnog političara na privremenom radu u AP Vojvodini.

Naime, želeći valjda da se i on okoristi o nemilu situaciju i da ubere koji poen kod frustrirane, patriotskim govorancijama potpaljene javnosti, pokrajinski premijer i visoki funkcioner vladajuće stranke, ex radikal, Igor Mirović stao je u odbranu Đokovića, napisavši između ostalog na svom Instagram profilu:

– Sramota za državu Australiju!!! Došao je na poziv organizatora turnira sa već utvrđenim pravilima, a ne kao turista. Ako nastave ovako, pozvaću na protest ispred ambasade Australije!!! Sramota“, uzviknuo je Mirović.

Šta je, zapitaće se prosečni stanovnik Srbije, tu tako strašno? Veliki Srbin Mirović brani idola svoje glasačke mašinerije od zle australijske države. Normalno! Iskreno, to pravo mu niko ne osporava, ono što je problematično u celom slučaju jeste to što bi, kao političar od zanata, vojvođanski premijer trebalo da ima osnovna znanja o podeli vlasti i ingerencijama različitih organa. Jer, gle čuda, baš je on na čelu jednog od tih nezavisnih organa, koji svoje ponašanje usklađuje sa zakonima i pravnim normama, a ne sa željama drugih državnih, čuj stranačkih, državnih organa i institucija.

Foto: Printscreen (Instagram)

Došao je, kaže Mirović, na poziv organizatora turnira, te je to sramota za državu Australiju. Kao, ne razume on da je teniski savez nezavisna, nevladina, sportska organizacija, a ne državna institucija. Pa iako nekoga teniski, fudbalski ili, šta ja znam, pikado savez neke zemlje pozove na takmičenje, taj neko i dalje mora da ispuni sve uslove državnih organa koji važe za ulazak u tu zemlju. To nije neka novotarija izmišljena u vreme pandemije, to ljudi rade od pamtiveka. Otuda svi oni važni dokumenti – pasoš, viza, zeleni karton, koji kao sito dele srećnike od nesrećnika i omogućuju legalan boravak u inostranstvu.

Da je Srbija pravna država, isto tako bi Mirović ili neki od članova njegove vlade, mogao nekome da nešto uskrati, zabrani ili odobri, u skladu sa odlukama koje pokrajinski organi donesu, a tiču se teritorije APV. Bez obzira šta o tome kaže neko sportsko ili bilo kakvo drugo udruženje. Naravno, sem suda koji je iznad izvršne vlasti, ali u takvoj izmišljenoj državi pokrajinski organi ne bi se usudili da donesu protivzakonitu odluku.

Da je Srbija jedna takva uređena država Mirović bi, sa pozicije pokrajinskog premijera mogao i da pokaže kičmu Beogradu i upita ga kamo zakon o finansiranju!? Ili bi u decembru jedne godine sekretarijat za finansije poslao u Skupštinu APV predlog budžeta koji iznosi 17,6 odsto republičkog, umesto današnjih, skoro nikad ispunjenih sedam. Svašta bi mogao kada u državi ne bi odlučivao isključivo Jedan čovek (Kesićevim glasom). Kada bi sistem funkcionisao poput onog u Australiji, onda bi tužilaštvo zatražilo, a sud naložio da se nestala sporna dva minuta snimka sa naplatne rampe pod hitno pronađu i emituju u sudnici. U stvari, u takvoj državi snimak ne bi ni nestao.

Šalu na stranu, Mirović odlično zna kako bi u teoriji trebalo da funkcioniše demokratska država, a kako u praksi funkcioniše naprednjačka Srbija. Najvažnije mu je da njegovi birači to nikad ne saznaju. Zato i daje izjave kao da i u Australiji o svemu odlučuje jedna glava, uprkos tome što smo danima gledali pokaznu vežbu iz podele vlasti u kojoj smo malo navijali za jedne, pa za druge organe koji su tumačili Novakove papire, malo mrzeli ministra Vlade Viktorije, a voleli jedan sud, pa onda i drugi.

Nezgodno bi bilo da naprednjački birači shvate da postoje u Srbiji i neka pokrajinska vlada i skupština koje imaju svoje ingerencije i o nečemu samostalno odlučuju. Možda bi zatražili od njih da rade svoj posao u skladu sa tim nadležnostima, a bez osvrtanja na to šta Vlada Srbije ili predsednik Republike imaju da kažu o pitanjima iz delokruga AP Vojvodine? Možete li da zamislite da sekretarijat za poljoprivredu odluči da iz svog budžeta dodeli dodatne, više subvencije vojvođanskim zemljoradnicima? Ili im na neki način olakša kupovinu traktora? Ili subvencioniše naftu? Ili uskrati pravo crkvi da mahnito seče po Fruškoj gori? I sve bude u skladu sa zakonom.

Zato Mirovićev najvažniji posao i jeste da pokrajinski organi ni slučajno ne rade. Da se ni slučajno ne vidi da je i na tom nivou moguće doneti odluke od ozbiljnog značaja za bolji život građana. Da je moguće živeti i bez miga ili poziva preCednika, najčešće neustavnog. Kao nagradu, vojvođanski premijer dobio je mogućnost da na manje od mesec dana od usvajanja budžeta već uradi rebalans, između ostalog povećavajući iznos budžetske rezerve. Za neupućene, to je ona najlepša budžetska linija sa koje se novci troše po sopstvenom nahođenju, bez dosadnih skupštinskih procedura, bez mnogo papirologije i odluka. Idu izbori, možda i tu zatreba da se hitno zapuši koja rupa, da se podmaže gde koči, da se ne desi da se birači opuste ko za referendum, pa da preCednika posle boli glava. Jer kad njega boli glava, nijedan nivo ne spava!

Autor je novinar portala Autonomija.info i Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra. Takođe, za Autonomiju objavljuje i karikature, kojima se kritički osvrće na društvenu i političku stvarnost. 

(Slobodna reč)

 Dalibor Stupar, naslovna fotografija: N1