Srpsku poljoprivredu od potpunog kraha još spasavaju visoke cene hrane, jer je agrarna politika u poslednjih desetak godina doživela potpuni slom na svim poljima. Skupa hrana omogućava tajkunima da izvoze žito i uljarice i obezbeđuju seljacima koliko-toliko pristojnu zaradu, ali ako cene krenu u rikverc slom će biti neminovan.

Stočarstvo je devastrirano, a pojedini segmenti poput tovnog i mlečnog govedarstva nikad više neće biti vraćene tamo gde su bili. Ni blizu.

Prerađivačka industrija umesto razvoja doživljava treći krug privatizacije gde domaće tajkune menjaju multinacionalne komapnije, pa ako izvoz zakaže i cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda krenu nizbrdo, ne piše nam se dobro.

Domaća tražnja neće moći da kompenzuje pad cena i nadoknadi trošak seljacima, konkurencija iz uvoza će biti još jača, jer naši seljaci nemaju ni deseti deo subvencija koja imaju ozbiljne države, a od demagogije Vučića i Nedimovića ekonomske koristi neće biti. To što seljaci masovno glasaju za SNS je samo još jedan dokaz da su se i oni pomirili s uništenjem srpske poljoprivrede.

Poljoprivreda u Vojvodini, i to mali njen deo, će živeti i preživeti na duge staze od soje, suncokreta i žita posejanih na gazdinstvima koja obrađuju stotine i hiljade hektara, a oni koji rade s dvadesetak jutara uz pad cena moće će da se pozdrave s agrarom. Preživeće poljoprivreda velikih brojki, a seoska gazdinstva će morati da prihvate ponudu SNS stručnjaka da se opredele za pčele, pečurke, fazane… I da motaju kablove.

Šta će raditi seljaci po Šumadiji ili oni u okolini Leskovca ili Smedereva, veliko je pitanje. Bez investicija od 50.000 ili 100.000 evra voćarstva više nema, povrtarstva bez jeftine radne snage nema, a bilo kakve radne snage po selima je sve manje… Malinama ako cene padnu… O bezobrazno skupom đubrivu ili gorivu je smešno i govoriti. A kad se to zlata vredno đubrivo doda u računicu za pad cena hrane, onda je potpuno jasno šta nas čeka ako cene osnovnih poljoprivrednih proizvoda skliznu.

Koliko smo zagazili u blato pokazuje prosta matematika. U godini kad su cene hrane skočile i preko 40 odsto srpska poljoprivreda beleži pad proizvodnje od pet odsto. Zamislite šta bi bilo da su cene hrane bili na nivou od pre pet ili šest godina. To što se Vučić i Nedimović hvale rastom agrara i izbacuju pozitivne podatke o vrednosti proizvodnje i izvoza rezulat je samo visokih cena paorske robe, kako na svetskom, tako i na našem tržištu, a ne proizvodnje. Ali to propuštaju da pomenu.

Naravno da će SNS trust mozgova da krivi klimu, koronu, Mariniku i lanjski sneg, ali… sve smo to imali i lane i preklane. Nikad bolja setva, nikad veća ulaganja u navodnjavanje, predsednik obilazi domaćine po Srbiji koji ga hvale i kuju u zvezde. Pa gde je taj silni napredak? Rast Srbije 7,5 odsto, a potop poljoprivrede od pet odsto. Kakve li su nas to suše, poplave, zemljotres ili vulkan pogodili lane? A možda je za sve kriva sabotaža koju će BIA uskoro razotkriti ko što su razotkrili krivce za krahove u EPS-u.

Milijarde uložene u navodnjavanje, milijarde podeljene za traktore, kombajne, plastenike, staklenike, milijarde mladih dobilo kuće, milijarde milijardi, a pad poljoprivrede. Već dve godine visoke cene spasavaju agrar, a politika ga gura u propast. Sa i bez suša, poplava, zemljotresa.

Zar oni zaista misle da će naseljavanjem 30.000 praznih kuća po selima spasti poljoprivredu i selo? Zar seljaci koji hvale Vučića zaiste misle da on pomaže poljoprivredi? Naravno da ne misle jer znaju da pomaže samo članovima SNS-a i to odabranim. Da pomaže svim glasačima SNS-a, onda bi dali subvencije za 80 odsto seljaka i onda ne bi proizvodnja pala pet odsto već bi porasla makar 20 odsto za vreme Vučićeve i Nedimovićeve vlasti. Ovako raste samo broj glasača SNS-a po selima, a poljoprivreda pada. I šta uraditi. Pa malo toga. To vam je kao s litijumom u Jadru. Velike demonstracije u Beogradu i Šapcu, a u Loznici mir i tišina.

Pa koga onda briga. Onoga koga zanima statistika – evo podataka Vučićevog račundžije, prvog čoveka Republičkog zavoda za ststistiku. Kome ćemo verovati ako njemu nećemo. I to za tri godine.

Prva. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u oktobru 2021. godine, u odnosu na isti mesec 2020. godine, povećane su 38,1 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: industrijsko bilje (54,8 odsto), žita (42,8 odsto) i stoka i živina (14,6 odsto).

Druga. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u oktobru 2020. godine, u odnosu na isti mesec 2019. godine, povećane su 10,9 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: žita (21,1 odsto), industrijsko bilje (12,6 odsto.) i voće (21,6 odsto).

Treća. Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u decembru 2019. godine, u odnosu na isti mesec 2018. godine, povećane su 0,8 odsto. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, u odnosu na isti mesec prethodne godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: stoka i živina (4,1 odsto), industrijsko bilje (5,0 odsto) i voće (19,4 odsto). Cene proizvoda poljoprivrede i ribarstva u decembru 2019. godine, u odnosu na novembar 2019. godine, u proseku su povećane 1,4 odsto.

Za pametnog dosta. Pa kako onda ne iskoristismo to da povećamo proizvodnju za barem jedan odsto, a ne da padnemo pet?

Drugo je pitanje zašto paori ćute. Zašto gube i gube i kako to da su pre 2012. umeli da dobiju drumske bitke, a sada ne? Kako to da se iz meseca u mesec ponavlja isti scenario – nezadovoljni, najave proteste, a onda ih dan ranije poseti ministar Nedimović sa svojom klikom i od paorskog bunta – ćorak. Je li im zaprećeno ili obećano? Povukli su se stočari, povukli se proizvođači mleka. Na potezu su ratari. Tu i tamo, okupljaju se ovih dana zbog nenormalno skupog đubriva i goriva. Jedni se povlače, drugi, malobrojniji, uveravaju da će istrajati u zahtevima. Preskupo je đubrivo već skoro dve godine. A još jedan u nizu genijalnih poteza ministra Nedimovića i predsednika Vučića su pre neki dan obećane subvencije na kredite seljacima za kupovinu mineralnog đubriva. Opet po starom naprednjačkom vođenju agrara otimaju od siromašnih a dele bogatima. Umesto da daju pare seljacima oni plaćaju bankama. Pa dokle – pitanje je ne za njih već za paore.

Slađana Gluščević, urednica portala Agrosmart i novinarka Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra VOICE. Novinarstvom se bavi od 1999. godine, počela u Danasu, a najveći deo profesionalnog života provela u novosadskom Dnevniku. Od 2016. je u preduzetničkom novinarstvu i konsaltingu u poljoprivredi. Dobitnica više novinarskh nagrada, majka dva sina.

(Slobodna reč)

 Slađana Gluščević, naslovna fotografija: privatna arhiva