Kada se od strane vođa ove države oglasila izjava da svega ima dovoljno, da nema razloga za panikom, onda – polazeći od iskustva prethodnih godina, decenija – dalo se već naslutiti da će se sigurno pojaviti neki problemi nastupajućih dana. To je isto tako kao kada kažu da struja ili gas sigurno neće poskupeti – čim čujemo ovu rečenicu, možemo već kalkulisati za koliko procenata će porasti cena pomenuta dva izvora energije.
Isto kako je pre par meseci nestao kvasac sa polica, takva je sada situacija i sa šećerom u pakovanju od kilograma, koji niste mogli da kupite u prodavnicama. Članovi vlade su imenovali i krivca, jednog preduzetnika, za koga tvrde da je pokušao da zaradi na šećeru, te je u svom magacinu lagerovao i nekoliko tona. U jeku sezone pravljenja sokova i pekmeza, nestašica šećera je osetno pogodila više domaćinstava, pa su bili prinuđeni da kupuju skuplje pakovanje od pet kilograma. Vlada je – posle nekoliko dana razmišljanja – uvela zvaničnu cenu šećera bez obzira na veličinu pakovanja.
Ako se malo vratimo u prošlost, možemo se setiti kakva su glasna obećanja data pred izbore 3.aprila: mir, bezbednost, a to se može ostvariti samo onda ako oni na vlasti i dalje ostanu na vlasti. Onda se nekoliko nedelja kasnije pokazalo, da je inflacija sve ozbiljnija, uz sve manje plate i penzije. Dosta proizvoda je poskupelo za dvadeset posto, pa se već i to odrazilo na kućni budžet. Ne kao uzbunjivanje, već kao činjenicu i radi planiranja pišem: u Turskoj je inflacija 69 posto.
Negodovanje oko nestašice šećera je pokazalo da mnogo ljudi konzumira šećer u itekako velikim količinama. Videvši izborne rezultate, i sa napisima i vestima štampe pod stalnim nadzorom i kontrolom, odnosno propagandom, isti je slučaj. I jedno i drugo bi trebalo smanjiti, jer može imati nepredvidive posledice: i po čoveka i po okolinu.
Šećer (Foto: tpportal.hr)
