Da pojednostavimo priču: u jednom malom vojvođanskom gradu, već godinama vaspitačice bacaju tamo-vamo pred početak školske godine, a kad se mala deca naviknu na dve odrasle osobe i zavole ih, te iste dve osobe posle letnjeg raspusta rade sa drugom grupom u drugoj ustanovi. Nije retkost da dete za dve-tri godine promeni šest do osam vaspitačica. Nekoliko roditelja čiji posao ne zavisi od stranaka na vlasti, odnosno ni oni ni članovi njihovih porodica ne rade na državnim radnim mestima, izrazili su ogorčenje u savetu roditelja i zatražili objašnjenje za kontinuirano premeštanje vaspitačica.
Posledica ovoga je bilo to, da su vaspitačice na prvom roditeljskom sastanku objavile ukaz koji je stigao odozgo: onaj ko je prošle godine bio član roditeljskog saveta ove godine to više ne može biti, to jest, neka svaka grupa izabere novog člana.
Neverovatno je da u 21. veku ljudi koji žive od novca poreskih obveznika ovako rešavaju jedan problem, umesto da sednu sa onima koji se bune, sa pravom, i da iznesu svoje argumente, svoje poglede. Umesto toga oni uklone one ljude koji ne staju u red sa ostalima koji klimaju glavom i koji dižu glas protiv neshvatljivih odluka.
A sistem je hvala Bogu živ i zdrav, ućutkuje sve više one koji misle svojom glavom, sve više roditelja se miri sa sudbinom i ćutanjem čuva svoje državno radno mesto, možda čak dospeju i u neki odbor uz par hiljada dodatka, dok znaju da to što rade nije u redu i da svoju rođenu decu varaju, ali misle da će poklonima kupljenim novcem koji su zaradili svojim ćutanjem nadoknaditi to svojoj deci. Neka budućnost njihove dece bude njima na dušu, kao i onima koji su svesni negativnih posledica, ali se ne usuđuju ništa da urade povodom toga, i u međuvremenu stanu u red i nastavljaju da guraju kolica vlastodržaca, nemoćni da se suoče sa onim građanima koji misle svojom glavom.
Zabavište (Foto: dreamstime.com)
