Preminula je Gorica Nešović. A sa njom i radijski duh jednog vremena, kao i Beograd koga više nema.
Ne treba puno pričati o njenoj novinarskoj karijeri, koja je bila bogata i genijalna. Gorica je bila pravi radijski voditelj, kakvih više nema. Retko se takvi rađaju, a kada odu, za sobom ostavljaju tešku i neispunjivu prazninu.
Goricu sam upoznala neke tamo davne godine u Ritmu srca Studija B, bila sam klinka na praksi. Sećam je se kao nasmejane, vedre, otvorene i veoma simpatične osobe.
I kao već prilično bolesna, nije se predavala. Pričala je o svojoj bolesti i o važnosti kontrole i prevencije.
Vest o njenoj smrti je svima koji su je barem malo poznavali, ostavila gorak ukus u ustima i bol u duši.
U poslednje vreme mnogo najboljih odlazi.
Ona je bila jedna od njih.
Hvala joj na svim ovim godinama pravog radijskog novinarstva, kao i na knjigama koje je ostavila novim pokolenjima. Možda nešto i shvate iz njih.
I završiću jednim njenim citatom koji dosta govori o tome kakva je bila i kakva će praznina za njom ostati…
„Upijam reči. Velike i male.
Ne opravdavam one ružne, podle i zle, ali uvek mislim da taj neko ko ih je izgovorio, nije i mislio baš tako. Retko budem u pravu.
…
Lepe misli, proizvode i lepe reči.“ (Izvor: Facebook/AllMe)
Gorice, večna ti slava i putuj u miru.
Gorica Nešović (Foto: Facebook)